Ne ustručavajte se, gospodična. Ja sam poznat kao izrazito tolerantna ličnost.

Feniks, Arizona – SAD

Ubio oca zbog Interneta

Tinejdžer iz Mese, prigradskog naselja Feniksa, glavnog grada američke savezne države Arizona, ubio je iz lovačke puške svog oca zbog toga što mu on nije dozvolio da koristi Internet.

Saobrazno policijskom izveštaju iz Mese, koji je distribuiran u prošlu sredu, petnaestogodišnji Hagstan Šliker je izjavio detektivima tamošnje policije da je - nakon što je pronašao sačmaricu i municiju kalibra 12 u garaži svoga doma - razmišljao o tome da počini samoubistvo pred svojim ocem, ali da je umesto toga odlučio da ubije svog oca, a da potom pak počini samoubistvo.

Hagstan je, kako se čini, iznenadio svog oca, 49-godišnjeg Teda Šlikera, koji je stajao u kuhinji kada mu je dečak prišao s leđa - kaže se u policijskom izveštaju.

Policija je uhapsila Hagstana nakon zločina u reyidencijalnoj četvrti Pueblo Seko i optužila ga za ubistvo sa predumišljajem.

Nakon zločina „optuženi je najpre pozvao svoju prijateljicu i rekao joj šta je uradio. Saopštio joj je i da namerava da se ubije, ali mu je ona rekla da to ne čini. Ubedila ga je da pozove policiju i suoči se sa situacijom”, navodi se u izveštaju.

Hagston je detektivima izjavio da je koristio Internet kako bi komunicirao sa svojim prijateljima, te da je „bio konstantno depresivan” nakon što mu je njegov otac oduzeo mogućnost za korišćenje Interneta, kaže se u izveštaju. Određenije, Hagston je izjavio da je mrzeo svog oca zbog toga što mu je on ograničio korišćenje web-sajta „MySpace”, kaže se u izveštaju „Fox” televizije iz Feniksa.

Originalna storija, poštovane dame i gospodo, dostupna je na niže navedenoj adresi:

http://www.foxnews.com/story/0%2C2933%2 ... %2C00.html

Pa neka još neko kaže da smo mi ovde prisutni direktni Internet-zavisnici...

Na prodaju Hitlerov super-bunker

Zloglasna nacistička fabrika podmornica, betonski kompleks "Valentin", sagrađena nadomak Bremena, na severu Nemačke, stavljena je na aukcijsku prodaju.

Adolf Hitler je u jeku Drugog svetskog rata, tokom ratnih operacija na moru, naložio izgradnju ovog bunkera, u kome je bilo predviđeno da se svakih 56 sati proizvede nova podmornica.

Impozantna betonska građevina, dugačka 426, široka 97 i visoka 25 metara, sa zidovima širokim sedam metara, međutim, nikada nije korišćena.

Saveznici su 1945. bombardovali nedovršenu bunker-fabriku, čija je izgradnja započeta 18 meseci ranije.

Posle rata bilo je predloga da se bunker digne u vazduh, ali bi to zahtevalo najmanje 500 tona eksploziva, a eksplozija bi raznela veći deo okolnih građevina.

"Valentin" je preuzela nemačka vojska, koja je jedan deo koristila kao skladište.

Međutim, zbog ogromnih troškova izdržavanja - koji se procenjuju na oko 800.000 evra godišnje - Bundesver je odlučio da bunker stavi na prodaju putem licitacije.

"Ovaj bunker ne bi trebalo prodavati, kako iz finansijskih tako i iz moralnih razloga", smatra gradonačelnik Bremena Jens Bernsen.

Novi vlasnik moraće da se obaveže da će bar deo bunkera pretvoriti u memorijalni centar u znak sećanja na žrtve prisilnog rada.

Najmanje 12.000 radnika - logoraša, prisilnih radnika i ratnih zarobljenika angažovano je na izgradnji ovog gotovo faraonskog projekta za koji je iskorišćeno 1.232.000 tona cementa.

--------------------------------------------------------------------------------------

Sada će Bibli da razbije svoju kasicu-prasicu...

Osvojite besplatan razvod

Australijski časopis raspisao je konkurs na kome pobednik kao nagradu dobija besplatan razvod.

Časopis će pomoći jednom propalom mužu da se bez troškova pretvori u poželjnog samca. Magazin "Zoo Weekly" nudi pobedniku takmičenja paket vredan 10 hiljada dolara u koji su uključeni troškovi usluga advokata, troškovi suda, kao i zabava s pin-up devojkama nakon razvoda.

To nije sve - tu je i čistačica koja će dva meseca nakon razvoda uređivati pobednikov stan, zatim plazma TV, Playstation3 i godišnja preplata na na časopis “Zoo Weekly”.

„Želimo da pomognemo jednom muškarcu da ponovo stane na noge i da mu omogućimo da upozna što više devojaka. Kada brak propadne to je zaista tužno, međutim, još je tužnije kada ste prinuđeni da delite stan sa osobom koja vas je prevarila ili vas više ne voli“, izjavio je urednik časopisa Pol Meril.

Predstavnici magazina izjavili su da konkurs nije poziv muškarcima da ostave svoje žene, jer niko pri zdravoj pameti ne bi ostavio osobu koju voli i sa kojom je u srećnom braku.

Ponuda besplatnog razvoda usledila je nakon prethodnog takmičenja kada je magazin nudio povećanje grudi za devojku jednog od srećnih čitalaca.

Sat koji ne pokazuje sate hit u svetu

Švajcarska firma za proizvodnju satova "Romain Jerome" izbacila je nedavno na tržište sat pod nazivom "Day&Night” koji ne pokazuje sate, označavajući samo dan ili noć.

Sat se prodaje "kao alva", mada košta 300.000 dolara, prenela je agenija Rojters.

"Kada pitate ljude šta je najveći luksuz, njih 80 odsto odgovara da je to vreme. S druge strane, neke ankete pokazale su da njih 67 odsto uopšte ne gleda na sat kad odgovara na pitanje 'koliko je sati?' ", izjavio je predstavnik ove firme povodom održavanja najvećeg godišnjeg sajma satova i nakita u Bazelu.

On je priznao da su skupi satovi "trofeji" i da ih ljudi kupuju da bi njima paradirali.

"Zašto ljudi kupuju skupe satove? Da bi imali trofej. Sat vredan devet dolara podjednako dobro pokazuje vreme kao i onaj od 500.000 dolara, što znači da oni zaista kupuju trofej s kojim će paradirati", naveo je on.

Firma "Romain Jerome", osnovana u Ženevi 2004. godine, kupcima nudi i sat "Titanik DNK" čija cena iznosi 500.000 dolara.

Taj ručni sat napravljen je od čelika sa čuvenog broda "Titanik", a oni koji žele da ga imaju moraju da budu strpljivi pošto rok između narudžbe i isporuke iznosi dve i po godine.

"Ako napravite nešto što se razlikuje i što je interesantno, to sigurno donosi dobru zaradu", tvrde u upravi ove mlade firme okrenute tržištima Azije i Bliskog istoka, nakon pada interesovanja u SAD.

Osnovci skovali zaveru da ubiju učiteljicu

Grupa od devetoro učenika trećeg razreda jedne osnovne škole u američkoj saveznoj državi Džordžiji skovala je zaveru da likvidira svoju učiteljicu.

Da bi ostvarili tu zamisao, oni su u školu doneli polomljeni nožić, lisice, lepljivu traku i razne druge rekvizite.

"Zaverenici", među kojima je bilo i nekoliko devojčica, ostaloj deci dali su zadatak da pokriju prozore i počiste učionicu posle izvršenog zločina, javile su agenije.

"Ni od jednog deteta nismo čuli da je postojala namera da se učiteljica ubije. Ali, da li je do ubistva moglo slučajno da dođe? U to ne sumnjam", kazao je jedan policajac angažovan na ovom slučaju.

Deca, uzrasta osam i devet godina, razbesnela su se na učiteljicu koja je kaznila jednog od njih zbog pravljenja nereda u učionici.

Tužitelj je rekao da su, prema zakonu Džordžije, deca previše mala da bi mogla da budu optužena za zločin, ali da će verovatno biti izbačena iz škole.

Mesec kao mesto večnog počinka

Američka kompanija "Celestis" (Nebesa) saopštila je da planira da šalje ljudski pepeo na mesec pomoću raketa-robota.

Kompanija "Nebesa" se već bavi slanjem pepela u svemir raketama u deo izvan zemaljske orbite, a najavljuje od iduće godine transport do površine Meseca, javio je Rojters.

Početna cena ovog "noviteta" iznosi 10.000 dolara za "malu" količinu pepela jedne osobe.

Direktor "Celestisa" Čarls Čefer kaže da je njegova kompanija postigla sporazum sa kompanijama "Odissey Moon" (Odiseja mesec) i "Astrobotic Technology" da na rakete-robote kači kapsule sa ljudskim pepelom.

Čefer očekuje da u prvoj lunarnoj misiji, predviđenoj za kraj 2009. ili početak 2010. godine, bude oko 1.000 kapsula, a na sledećim letovima po 5.000.

"Mesec je specijalno mesto", kazao je Čefer, tako da se već nekoliko osoba prijavilo za let.

"Mnogi ljudi će smatrati da je romantično gledati na nebo i videti mesec i znati da je tamo zauvek njihov otac ili majka ili neka druga voljena osoba", dodao je Čefer.

Tokom proteklih 11 godina kompanija "Celestis", koja je ogranak kompanije iz Hjustona, poslala je u svemir pepeo više stotina ljudi iz 14 zemalja, među kojima i pepeo američkog kosmonauta Gordona Kupera.

Avaj - neće, draga moja! Bibliju, naime, nije stalo da kupuje efemerne minornosti. Ako će već da kupuje, onda će kupiti nešto što odgovara njegovoj ličnosti - nešto kvalitetno, reprezentativno, konstrukciono briljantno, sigurno i nadasve upotrebljivo!

Zaista ne bih želeo da unižavam ničiju komercijalnu ponudu, ali kao u ovu problematiku donekle verzirana ličnost ne mogu a da ne primetim da se na prodaju nude pomoćni objekti, da ne kažem nusprostorije! Pobogu, pa zar smo na to spali? Gde nam je dostojanstvo?

Uostalom, najbolji objekti te vrste nikada nisu ni bili izloženi na prodaju: Francuzi su, na primer, odmah u državnu svojinu uzeli baze u Lorijenu, Sen Nazeru i La Rošelu, koje su bile najbolje građevine te vrste na svetu. Pogledajte samo kakav je to kvalitet materijala bio: ni direktni udar bombe od jedne tona izbačene sa 6000 metara nije bio u stanju čak ni da ogrebe ove zaštitne dokove za podmornice sa zidovima debelim 4,5 m. Samo sledite ove linkove i sve će Vam biti posve jasno:


http://ww1cemeteries.com/In%20memory/mi ... _uboat.htm

http://www.historyarticles.com/photos.htm

Ono za šta bih ja odrešio kesu pak sadržano je nekih 150 km jugozapadno od tog mesta - u blizini seoceta Vizern, gde je sagrađena nikada korišćena, građevinski čudesna baza za lansiranje raketa V2, poznata samo kao Kupola.

Ovo neverovatno ostvarenje je bilo tako dobro zaštićeno da čak ni direktni pogoci britanskih „zemljotresnih”, ŠEST TONA TEŠKIH bombi Grand Slam bačenih iz Lankastera sa 6000 m nisu bile u stanju da probiju betonsku oblogu ovog čuda fortifikacijske tehnike! Saveznici su ga osvojili svojom pešadijom, nakon što su se Nemci sami povukli.





No ako bi starog Bibliotekara pitali u koji bi to objekat smesta uložio svu svoju ušteđevinu, onda će vam on čista srca reći - u OVO , draga moja gospodo! Čudo sovjetskog inženjeringa, maestralno tehničko dostignuće socijalističke izgradnje, i nepatvoreno postignuće SSSR-a bez premca u celom svetu, koje je jedan večito alkoholisani idiot koji se izdavao za tzv. prvog demokratskog predsednika Rusije jednim potezom pera pretvorio najpre u disko klub, potom u umetničku galeriju, a kako trenutno stvari stoje - u skladište južnog voća i kineske bofl-robe.

O čemu pričam, pitate se? O ovome, moje dame i gospodo - ovo ni direktni udar nuklearke od 20 MT ne bi bio u stanju ni da zagrebe!

http://englishrussia.com/?p=1794

Uživajte, tavariši!

Šta si ti od ovog?

Znam! Konstrukciono upotrebljiv!

Nego šta!

A šta bi radio u dotičnom objektu Bibli?

Igrao žmurke sa razvijenim i uzoritim svetom. Onako, na danas u svetu tako omiljenu varijantu „puj pike ne važi”.