Privatizacija nije spas

KAO što je američki predsednik Barak Obama dobio nagradu za oproštaj od politike Džordža Buša, temelj stavova američke profesorke Elinor Ostrom sa Univerziteta u Indijani, ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za ekonomiju, oproštaj je od, doskora neprikosnovenog, neoliberalizma.
Elinor Ostrom je uz pomoć profesora Olivera Vilijamsona sa Univerziteta u Berkliju u Kaliforniji, proučavala najbolji način upravljanja javnim dobrima. Ona je u svojim radovima pokazala da privatizacija takvih dobara nije bogom dano rešenje.
- Najbolje upravljanje se ne može garantovati ni državom, a još manje privatnikom, nego lokalnom organizacijom onih koji i zavise od tog dobra - kaže Ostromova koja je dokazala da poslovni rezultati takvih interesnih zajednica u pravilu premašuju bilo koja poslovna očekivanja.
Švedski član komiteta za dodelu nagrade Mats Person je ukazao da je
ovaj nalaz “zaista revolucionaran”, jer negira dosadašnju svetinju u ekonomiji - samoregulaciju tržišta.
- Da se ne lažemo, Amerikanci Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson, dobili su Nobelovu nagradu za ekonomiju za rad koji može da pomogne u borbi protiv globalne recesije - kaže analitičar Njujorške berze Mark Bukovski.
I domaći ekonomski stručnjaci su saglasni da je nagrada Ostromovoj priznanje poraza neoliberalnog koncepta. Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić komentarišući rad Elinor Ostrom podseća na svojevremenu doskočicu da je nekada bilo bolje “doktorirati na Kardelju nego na Harvardu”.
- Sasvim je jasno da je i ova nagrada, na neki način, potpuni poraz čikaške škole, koje je još od početka šezdesetih zastupala stanovište da je tržište neprikosnoveni regulator a potpuna privatizacija alfa i omega ekonomije. Vreme je, međutim, pokazalo da to nije tačno - kaže za “Novosti” Goran Nikolić.
Po njegovim rečima tržišna samoregulacija se naročito pokazala kao katastrofalna na primeru bivših članica Varšavskog ugovora, a pre svega u ruskoj privatizaciji.
- Kada nema pravne države, neliberalni koncept je katastrofalan jer, jednostavno rečeno, lopovi onda preuzimaju sve. Sijaset je primera da privatnik koji je privatizovao neku kompaniju ili javno dobro, naročito u malim sredinama, ima poguban uticaj na privredu. To je dokazala i praksa, a sada, kako vidimo, i vodeći američki ekonomisti - zaključuje Nikolić.

PROFIT PROTIV PRIVREDE
- RECIMO da privatnik kupi jedno malo autobusko preduzeće i, naravno, pod uticajem tržišta, odmah ukine sve saobraćajne linije do manjih mesta, koje mu ne donose profit. Kako će se to odraziti, ne samo na život ljudi već i celokupnu lokalnu privredu, sasvim je jasno. Takvih, sličnih, slučajeva, nažalost, imamo i u Srbiji - primećuje Nikolić.

Nу, да, канежна… Davno su drugovi Marks i Lenjin ukazivali na činjenicu da bi u socijalizmu ekonomska aktivnost trebala da se vodi po planu, u skladu sa prethodno odabranim i promišljenim socijalnim ciljevima, koji bi morali da vode računa o zadovoljenju opštedruštvenih, a ne inherentno partikularističkih, te stoga i neostvarljivih ciljeva.

I sada, nakon 60 godina bespoštedne i na momente divljačne, diljem sveta sprovođene propagandne semi-intelektualne i fantastično efikasne kampanje, vođene zarad sticanja što većeg ekstra-profita shvaćenog kao najvišeg Kosmičkog Cilja Čovečanstva, nakon 60 godina omalovažavanja intelektualnog postignuća generacija ekonomista, matematičara, filozofa i sociologa koji su dokazivali da je sistem planske privrede ne samo moguć, već da ispravno sprovođen može da donese pravi društveni procvat, baš u trenutku kada je gotovo celo čovečanstvo poverovalo u budalaste teorije o neumornom čovekoljubivom delanju „nevidljive tržišne ruke” i u očaravajuće cizelirane nebuloze o perfekciji autoregulativnog mehanizma zvanog „tržište” – hop, Nobel za „amo nazad u zadrugarstvo, sitem to je pravi, rezolutna uzajamna ispomoć svesnih jedinki treba danas da se slavi”!

Kantorovič, Kolmogorov i bratija sa Centralnog ekonomsko-matematičkog instituta i Šteklovljevog matematičkog instituta AN SSSR verovatno plaču od smeha tamo gore…

No dobro, znali smo mi da znanje bacati ne treba, i da će nam kad-tad ono staro zatrebati! Stoga, radni ljudi i građani, bacite se na čitanje originala, a ne tamo nekih modernom i ulepšanom retorikom kobajagi sveže otkrivenih derivativa, koje tamo nakakvim Nobelovim medaljama odlikuju. Samo se vi vašem Bibliotekaru obratite - kod nas nema da nema! Stoga - Back to Basics!



Ja ću već na sledećem partijskom kongresu malo da propitam Božu Đelića, da vidim da li je uopšte proučavao materiju. Dosta je, drugovi, bilo javašluka!

Да здравствује товариш Попович и Џелич!

Vatikan oprostio grehe Marksu

LONDON - Sveta stolica je revidirala svoj stav o misliocu koji je svojevremeno religiju nazvao opijumom za mase, tvorcu naučnog komunizima Karlu Marksu, prenosi londonski Tajms.
Time se Marks, nastavlja list, pridružio Galileju, Darvinu i Oskaru Vajldu na sve dužem spisku istorijskih ličnosti za koje sada važi do skoro malo verovatan revidirani stav rimokatoličke crkve.
Povod za drugačije vatikansko gledanje na pisca Kapitala Tajms vidi u tekstu lista Svete stolice Oservatore Romano po kojem su rane Marksove kritike kapitalizma posebno naglasile socijalno otuđenje koje oseća veliki deo čovečanstva koji, čak i danas, ostaje isključen i van tokova procesa donošenja ekonomskih i političkih odluka, prenosi BBC.
Iako pomenuti tekst nije lišen kritika na račun Marksa i njegovog materijalisitčkog viđenja istorije, Tajms podseća i da je papa Benedikt poprilično zauzet revidiranjem stava crkve prema savremenom kapitalizmu te da je, motivisan recesijom, ocenio da je globalni kapitalizam na stranputici i da bi učenje crkve, po papi, fokusiranjem na pravdu za slabe i tešnjom regulacijom tržišta moglo da obnovi ekonomsko zdravlje sveta.
Sve u svemu, zaključuje Tajms, sada kada je i Marks od Vatikana dobio prelaznu ocenu, pitanje koje sledi glasi ko je sledeći?

Communis enim, usus omnium quae sunt in hoc mundo, omnibus hominibus esse debuit!