Svidelo se to nama ili ne - odluka Saveta iz Trebinja je na mestu. Ako njima u Pravilniku zaista piše to što kažu da piše (nemam razloga da sumnjam u to) - sve OK, bar sa moje strane. Ne bi zaista imalo smisla da krnje ugled svog Festivala time što bi dozvolili nešto što je protivno njihovim propozicijama.

Opaska "Što nam nisu rekli pre takmičenja u Kuli?" mislim da ne stoji.

Ko je trebao da nam kaže? Ovi iz Trebinja? Nikako. U Kuli smo nastupali po propozicijama našeg Saveza (ili kako se to već zove), koji je do sada dozvoljavao ovako nešto (na žalost mnogih naših "milih" i "dragih") i što bi se oni (Trebinje) na bilo koji način mešali u takmičenje našega Saveza?

Trebao je neko drugi (osim ovih iz Trebinja) da nam kaže? Zašto? Pa to smo i sami mogli saznati da smo proverili Pravilnik Festivala u Trebinju. Zašto bi bilo ko drugi imao obavezu da ovo učini umesto nas, te da nas edukuje po tom pitanju?

Trebali smo mi sami da to isproveravamo još ranije? NISMO trebali. Mi smo radili predstavu onako kako smo mi smatrali da je najbolje (u datim okolnostima), krenuli smo na takmičenja u okviru našeg Saveza, da bi pokazali i ko smo i šta radimo i.... Nema više. Uradili smo što smo mogli i pokazali smo šta smo hteli.

Zato ostavimo gorak ukus u ustima po strani, jer mu nije mesto u našim ustima, iz više razloga:

- imamo odličnu predstavu (svi kažu, a što je veoma važno),
- mi sami smo zadovoljni kako je predstava urađena (što je najvažnije)
- bili smo drugi na Republičkom takmičenju (fakat),
- uspeli smo da se odupremo mnogim "dušebriznicima" i "prijateljima" koji su nas od prve selekcije sa ovom predstavom pokušavali blokirati i izbaciti na ne baš umetnički način (biće da im baš i nije uspelo)

Što kaže naš mili i dragi Lukašenko: "Malo li je?"

Zbog svega ovoga, a naročito što smo našim dragim "prijateljima" pokazali šta radi jači ker, i kako on to radi:

ČESTITKE, JOŠ JEDNOM, CELOM ANSAMBLU NA JEDNOM OD NAJVEĆIH USPEHA KAMERNE SCENE. BUDITE PONOSNI NA OVU SEZONU I PREDSTAVU - ZAISTA IMATE ZAŠTO.

Ma, u pravu si Aleksa. Ali to ti je ono kao kad izađeš u grad, a šlic ti otvoren. Niko da ti kaže da je otvoren, neki neće da te naljute, neki se zlurado smeju. Nije da nemaš šta da pokažeš, ali ipak bi bilo dobro da si znao da je dućan na izvol'te.

Prihvatam ovu epizodu sa šlicem. ali ona ima i svoj nastavak...

a.) Ili se zbog blama postidiš i povučeš "u ilegalu", pa te sledećih nedelju dana nema nigde na javnom mestu, nadajući se da će ljudi zaboraviti tvoj blam, ili

b.) već sledećeg dana ponovo ponosno izađeš u grad i svakog gledaš pravo u oči, i to ne zbog otkopčanog šlica prethodnog dana, već zato jer si prethodnog dana imao šta da pokažeš (ne samo u "dućanu") i to nešto su svi zaista i primetili i divili se tome...

U ovoj drugoj verziji, posledica je da sledećeg vikenda svaka šuša sama sebi otkopčava šlic pre nego što izađe u grad, ne bi li možda i oni...

Ali Džon Vejn je samo jedan, a ostali su samo kopije...

Ja sam za ponosni izlazak u grad. Ako ja jadnik i ne izađem (nisam Marko Kraljević) poslaću Bucka u grad (on je mešavina Marka i Šarca), a i šlic mu nikad nije zakopčan...

sad se ponovo jedim čitajući "unazad" sve vezano za Trebinje... ja sam poslednja saznala za naš neodlazak na Festival, najblaže rečeno jako sam se loše osećala...Idemo dalje...

Welcome to the real world!
Nismo hteli da ti pokvarimo letovanje, pa ti zato nismo javili.

Nadam se da neću imati problema, od strane autora, zbog javno objavljenog dopisa SAS-a upućenog organizatorima i Savetu festivala u Trebinju, gde se na vrlo oštar način ukazuje na sve ono što organizator predmetnog festivala čini, a da nije u skladu sa osnovnim merilima korektnog ponašanja. Konačno, ovaj dopis je poslat na nekoliko adresa, pa tako i na našu, te predstavlja javni stav SAS-a.
Dopis možete pročitati ovde:

DOPIS: str 1 /str 2 /str 3

Šta reći? Mislim da je SAS potpuno u pravu. Mešetarenje nekih pozorišta iz Srbije koja su iz našeg neodlaska izvukla nepravednu korist i nekih članova Saveta festivala, kao i nekih lobista, urodila su time da mi ne odemo u Trebinje. Čini mi se da naš neodlazak nije vezan za profesionalnog glumca u našim redovima, jer je takvih slučajeva, izgleda, bilo još u istoriji Trebinja, nego je ''slučaj profesionalni glumac'', bez prethodne provere, bio dobar povod da se mi, kao jedan od favorita, eliminišemo, a da na naše mesto ''uskoči'' neko drugi.
Upravo ovaj dopis SAS-a ukazuje na, između ostaloga, to, a meni ništa drugo ne preostaje, nego da isti podržim.

Zaista ne bih želeo da se pačam u interpersonalne i interinstitucionalne odnose eminenetnih organizacija kao što su Savez amatera Srbije i Centar za informisanje i kulturu u Trebinju, ali ne mogu a da ne primetim da pisac/pisci ovog toržestvenog protesta nigde ne opovrgavaju validnost činjenice da Pravilnik Festivala u Trebinju izričito formalno zabranjuje učešće predstava u čijem ansamblu participiraju profesionalni glumci, a što predstavlja oficijelni, formalno-pravni razlog neučestvovanja našeg ansambla na navedenoj smotri pozorišnog stvaralaštva.

Čitajući vrlo pomno navedeni dokument, uočavam jedino izraziti nominalni resentiman zbog odsustva reglamentirane komunikacije između dveju organizacija, premda pisci ovog sočinjenija nisu nigde naveli koje su to reglamentacione odredbe o postupku službene komunikacije između dve organizacije povređene. Poznavajući iz ličnog iskustva stečenog tokom učešća u radu Saveza amatera Vojvodine inače do zla boga nepotpune regulativne odredbe o radu ovakvih organizacija, ne mogu a da se ne upitam zašto pisac ovih redova ne navede (ako je već tako revoltiran direktnim nepoštovanjem regulatornih odredbi, kao što nam kaže) koja su to pravila o postupku službene komunikacije narušena. Tako bi sebi pribavio izvesni legitimistički kredibilitet, koji mu je inače ovako prilično manjkav, i u slučaju ovog dokumenta sveden na jalovu jeremijadu tipa „povređen sam, povređen što dopis ja ne dobih.”

Vispreniji sabesednik sa Trebinjske strane bi, naime, mogao da mu odgovori da je zarad efikasnosti komunikacije i smanjenja operativnih troškova, a naročito usled nepostojanja striktno definisanih komunikacionih formi, pribegao ekonomičnijem rešenju - direktnom telefonskom obaveštavanju od strane oficijelnih i opunomoćenih predstavnika Festivala.

Naprasna zabrinutost pisca/pisaca dokumenta, usled navodnog stvaranja animoziteta među srpskim amaterskim pozorišnim ansamblima, jednostavno ne stoji. Niko među nama ne gaji ni trunčicu animoziteta prema ma kojem članu ostalih ansambala. Animozitet smo jedino gajili prema pojedinim članovima upravo ove organizacije koja ovakav nemušto-emotivni dopis i piše, a usled njihovog, dokazano juridički neutemeljenog odnosa spram učešća profesionalnog glumca u našoj predstavi, akoji je, opet telefonskim putem, neoficijelno, bio distribuiran urbi et orbi diljem srpske amaterske pozorišne populacije pre festivala u Kuli.

Stoga, barem što se mene lično tiče, samo neka pišu takve jalove jeremijade koliko im god duša hoće. One ama baš ništa bitno neće doprineti unapređenju stanja u srpskom amaterskom pozorišnom stvaralaštvu.

Resantiman: kivnost (skrivena),dugotrajna (često nesvesno u sebi gajena) mržnja, zavist
Reglementacija: zakonsko uređivanje
Regulativni: koji uređuje, koji upravlja, koji služi kao načelo
Animozitet: strastvenost, ljutina, ogorčenost, mržnja, srdžba, razdraženost, žestina, neprijateljsko raspoloženje prema kome ili čemu
Juridički: pravno
urbi et orbi: gradu (tj.Rimu) i svetu, razglasiti nešto celom svetu, svima i svakome
Jeremijada: naricaljka, tugovanka, žalopojka, tužbalica, jadikovanje, tugovanje, naricanje
Legitimitet: zakonitost, osnovanost po pravu
akoji: greška u kucanju

I drugi put, koristilo je i meni...

Pokušaću, uz prevod Moćnoga, kome se zahvaljujem na istom, dati nekoliko objašnjenja:



Mi taj Pravilnik nismo videli, ali ako prihvatimo tu činjenicu, ostaje ona druga, da je taj isti Pravilnik u istoriji festivala, ne tako davnoj, kršen.



Naveli su na str. br. 2 gde se kaže da su neki ljudi iz organizacije festivala kontaktirali direktno sa nekim pozorištima, što je tačno, a što, svakako, nije u redu.



Kome i kad je distribuiran? Mi do današnjeg dana nismo ni od koga dobili zvanično obrazloženje da smo eliminisani sa festivala i zbog kojih razloga. Lično sam zvao Trebinje, gde mi je najodgovornija osoba rekla da što hitnije pošaljemo plakate, afiše i ostali materijal, te da će se ista osoba, na moju zamolbu, zauzeti da našu predstavu igramo tokom vikenda. Moj drugi telefonski poziv, koji je usledio nekoliko dana posle prvog, kada sam nezvanično čuo da mi ne igramo na festivalu, je rezultirao, na moje insistiranje da se dotična osoba izjasni, time da mi je dosta nemušto saopšteno da ne igramo na festivalu, što znači da tad nisam zvao Trebinje, mi bi i sad živeli u ubeđenju da idemo na festival.

I ja se, pored svega što je napisano, još uvek smejem tome...

Čemu? Biblijevom ekstraordinarnom, u svakom pogledu, pisanju ili ovoj celoj ujdurmi oko Trebinja?