Iskoristio bih i ovde priliku da čestitam svim akterima predstave ''Lepe oči, ružne slike'' na odličnim premijerama koje su nam priredili u Senti. Slažem se sa Brankom i upućujem kritike nekim našim članovima koji nisu došli na bar jednu od premijera. No, to na njihovu dušu, iako su propustili jedan divan ugođaj. Slobodno mogu reći da je ovo jedna od predstava koje se ubrajaju u vrh kvaliteta Kamerne scene i vrlo sam srećan zbog toga.
Zahvalio bih se svima koji su bili na premjeri, a posebno ekipi iz Bogatića, koja je, iako je vreme bilo očajno, došla u punom sastavu predvođena predsednikom opštine. Takođe, posebna zahvalnost maloj, ali udarnoj, ekipi Kulturnog centra iz Požarevca koju ništa nije moglo sprečiti da pređe tolike kilometre i pojavi se na premijeri.

Svaka im čast. Istina mi nismo zvali Kulu, Beočin, Bečej gde smo igrali već ovu predstavu, a i Crvenčani su je gledali u Kuli, tako da je gostiju bilo dosta.

Meni Senćani ne idu u glavu. Na Sluškinjama prodatih 200 i ne znam koliko karata, na Korešpodenciji 90, a na Lepim očima oko 60 za dva dana. I to posle dve godine pauze.

To ti je tzv. ''fenomen senćanske publike''. Nikad nisi načisto sa njom. Znaju da iznenade prijatno ali, bogami, i neprijatno.

Kad su te prijatno iznenadili?

Nemoguće da niste čuli za ekonomsku krizu... To je ono što će nas tek sledeće godine opaučiti po glavi. Šalu na stranu, nisam siguran da je predstava dovoljno izreklamirana, odn. da je graždanstvo u dovoljnoj meri obavešteno. To je moja generalna zamerka uopšte, ne samo za ovu predstavu, imam utisak da nikad "marketing" nije bio jača strana Mike nam Antića. Onih 1-2 plakata što se dadnu videti po gradu mislim da nisu dovoljan mamac za nesenzibilisanu (eufemizam) publiku ovdašnju. Da Branko nije poslao mail, ne bih ni znao kad je premijera...
Ovo primećujem krajnje odokativno i dobronamerno. Eto sad imamo i socijalne mreze tipa fejsbuk, ima i ovog kakolisezvaše reklamnog kanala na kablovskoj, itd.

Kako je reklama relativan pojam...Eto, mi smo čak u Požarevcu čuli za predstavu i prešli dvaput po 300 kilometara da je vidimo, a Senćani nisu prešli 300 metara

Mislim da smo za ovo delimično krivi i mi sami. Petnaestak godina smo karte prodavali "od vrata do vrata", te smo i "navikli" publiku da uopšte ni ne gleda pano sa plakatima i najavama kulturnih događaja, jer su sve (i karte i informacije) uvek dobijali "na gotovo", na kućnom pragu.

I odjednom, prestadosmo sa tim, i svedosmo celo informisanje publike na ona dva plakata (u moru drugih), a KOC (koji sad jedini može prodavati karte!?!?!?!) ima veoma "zanimljivo" radno vreme za to, strahovito "pogodno" za publiku - pre podne do 12,00 časova i sat vremena pre početka predstave.

U(s)pravniče, evo ti joše jedne teme na kojoj deeebelo treba poraditi...

Tačno....radi se o uljuljkanom stavu prema obavezi da se interesuju o kulturnim dešavanjima. "Niko im ništa nije javio"....

Nebitno. Mislim da je publika bila malobrojna ali odabrana.
Ne tugujem zbog glumaca, predstavu su odigrali maestralno-krivica ostaje na nedođošima....propustili su odličnu stvar!!!!

Eto na Sluškinjama, na primer.



Uopšte se sa ovim ne slažem. Centar grada je bio oblepljen plakatama, išla je reklama i najava na radiju, poslato je brdo mejlova. Da je došla samo trećina pozvanih i obaveštenih, sala bi oba dana bila dupke puna. Ako ima izgovora za našu publiku (a nema), nikakvo opravdanje se ne može naći za naše članove koji nisu bili prisutni.



Slažem se. Daj konkretne predloge, ideje, pokreni realizaciju istih. Podršku imaš.



Ovo je ključna stvar!

Sluškinje su komedija i to prijemčiva i primamljiva za šire narodne mase. Sem toga mnogo novih faca je htelo samo da vidi kako je pozorište renovirano, a i došle su mame, tetke, babe i komšinice da vide decu. To ja ne bih računao kao oduševljenost pozorišne publike.

Po meni treba da bude agresivnija reklama, samo ne znam šta više uraditi.

Što se tiče neodaziva publike, treba voditi računa da se mi bavimo javnim poslom, dakle radimo nešto da bi drugi videli, tako da je uvek potrebno, da bi se priča završila i ta druga strana - publika. Mada nisam nikad bio za to da joj se podilazi.

Nisam mislio na oduševljenost publike nego na masovnost, jer, iskreno, nisam očekivao toliku prisutnost na Sluškinjama iako sam znao sve ove razloge koje si nabrojao.
Sasvim je sigurno da nešto treba preduzeti, ali ni ja nisam siguran šta. Koliko sam shvatio, možda Aca ima neka rešenja. Ne dolazi u obzir, niti bih to ikada radio da im podilazimo ili, ne daj bože, da ih molimo da dolaze na naše predstave, ali ako je jedno od rešenja da im opet nosimo ''na noge'' ulaznice, s tim bih se i mogao složiti.
Moguće da će posećenost biti veća kad ''proredimo'' premijere, jer ne treba zaboraviti da smo ovih nedelja imali vrlo zgusnut program pa je možda i mala zasićenost prisutna.
Opet moram reći da me je više pogodilo neprisustvovanje nekih naših članova, koji bi po ''difoltu'' trebalo da budu prisutni na svakoj premijeri. Ne znam odakle takav odnos nekih članova prema pozorištu.

Verovatno je to odnos koji sam primetio ne samo u pozorištu nego svugde. Toliko lenjih ljudi, a toliko mudrosera nikad nije bilo. Ljudi jednostavno ništa ne rade, a kad urade onda naprave takvu reklamu da bi čovek rekao da im treba dodeliti sva moguća odlikovanja. Primetio sam i mnogo više zluradih, koji skoro da ne rade ništa, ali vole da iskritikuju, normalno veoma nestručno i skoro po pravilu iza leđa. Kao da žele da osude one koji rade nešto, jer im to smeta. Čak idu na to da nešto lično nađu o čoveku kako bi ga omalovažili, a samim tim i njegov rad. Ne pričam o meni već o nečemu što slušam više godina. No, to nije problem našeg pozorišta nego društva. Zato mi se i svidela kritika (ne zato što je pozitivna) Dragog Ivića, jer je potekla od čoveka koji je pun energije i radi za desetoro i koji se razume.

Da je zednje vreme došlo - na to ne treba trošiti reči, jasno je ko dan da se pelcer kulture slabije prima u ovo vreme masovne instant zabave. Inertnost u traganju za kulturom je takođe poznata stvar, za koju po mom mišljenju nema opravdanja. Međutim, stanovništvo valja senzibilisati. Po meni, u početku banalnijim metodama, a kasnije i suptilnijim. Pod "banalnijim" podrazumevam recimo popuste (prodaju "preko sindikata", po firmama), poklanjanje karata preko radijskih emisija (ukoliko je izvodljivo, nejasna mi je cela stvar sa KOCom i kartama)... Dakle, dopreti do publike sa materijalnog aspekta. To npr. ne smatram podilaženjem. Vremenom ih privući i malo suptilnijim metodama (dugoročan posao -senzibilisanje mladih, tipa: saradnja sa srednjim školama na nekim "kreativnim projektima", itd.)
Uz sve to, valja pristupiti i agresivnoj reklami, dakako. Od vrata do vrata takođe. Nije neki trošak napraviti flajere, od A4 artije se da napraviti 4 letka, puta 250 kopija i to je već 1000 letaka. Optimum obaveštenih 2000 duša. Tolko maltene ni Srba nema u Senti... E sad, pošto je kopiranje u Senti skupo, date nekom od nas koji redovno putujemo za NS pa iskopiramo za 1,5 dinara po strani. Trošak je manje od 400 dinara. Distribuciju obavi ova mladjarija antićevska ili je prepustite ovima iz SuInfo-a ili ko već deli te novine... Publika je lenja i treba je prodrmati.

Što se tiče nedošavših članova, ti upravniče vidi sad šta ćeš sa njima. Disciplinska pa napred

Da ne preteramo, verovatno je svako imao opravdan razlog za nedolazak. A s druge strane, bolje je i ne doći nego zevati u prazno.

Kao neki koje sam lično video da to rade.