А

АВАНГАРДА (фр. avant-garde - претходница) Испрва, термин који означава нове, експерименталне правце и покрете у уметности двадесетог века. Касније постаје појам који значи - сваки нови уметнички правац.
АВАНСЦЕНА (фр. avant-scene) Термин ретко у употреби (чешће се користи у Хрватској и БиХ). В. просценијум.
АГОН (грч. агон - борба, надметање, такмичење) Јавна позоришна надметања у старој Грчкој на којима су се такмичили аутори, хорези и глумци, и на којима су се додељивале награде. Агоном се назива и део старогрчке драме, а посебно староатичке комедије, посвећен борби речима између заступника двају опречних мишљења; обично је сваког подржавала по једна половина хора.
АДАПТАЦИЈА (лат. adaptio - прилагођавање, подешавање, примена) Поз. - прилагођавање, преуређење, прерада драмског текста за ново сценско извођење, ако је у питању раније написано и већ извођено драмско дело. То је најчешће прилагођавање драмског текста новом времену: - скраћењем-штриховањем, које мора да буде врло вешто да се не би утицало на основну идеју, суштину драмске радње и основну поруку, - прилагођавањем израза и речи савременој терминологији - то се најчешће односи на дела написана или преведена у ранијим епохама (нпр. грчке трагедије, Шекспир, Молијер, од страних, Коста Трифковић, Стерија, од домаћих аутора), - потпуним преуређењем текста, којем савремени редитељи често прибегавају, тако да се некада дешава да недовољно упућени гледалац не препозна оригинално дело; такав подухват се најчешће назива новим читањем дела. Адаптацију-преуређење-прилагођавање углавном врше драматурзи и редитељи.
АДАЂО (ит. Adagio - благо, лагано) Музички знак за лагани темпо. Поз. - врста или део балета у којем долази до изражаја однос између партнера (углавном парова), уз често коришћење "подр-шки" које балетски играч пружа својој партнерки, балерини.
AD SPECTATORES (лат. - упућено гледаоцима) Интерактиван однос глумца и публике. Директно обраћање глумца публици током представе, којим се руши илузија.
АКАДЕМИЈА (грч. akademia, од личног имена Akаdemos) 1) Назив за високу научну и уметничку установу. 2) Високообразовна уметничка институција. Име је добила према гају посвећеном античком хероју Академу, који се налазио у близини Атине, и у којем је познати филозоф Платон основао своју школу.
А КАПЕЛА (ит. а cappella) Извођење певачких нумера без инструменталне пратње.
АКРОБАТА (грч. akrobates - идем на прстима) Вешти сценски извођач који своје изражавање заснива на вратоломним тачкама. Најчешће се појављује у циркуским, варијететским представама и мјузиклима.
АКТ (лат. actus, ен. act, фр. acte - дело, радња) Јавна радња, расправа, претрес. У правној терминологији уредба, одлука, спис. Поз. - део позоришне представе, чин.
АКТЕР (лат. actor, фр. acteur - извршилац, глумац) Учесник у сценској радњи, сценски приказивач, тумач, представљач. У позоришту: глумац, оперски певач, балетски играч, статиста...
ACTOR PRIMARIUM PARTIUM (лат.) Носилац главне роле у театру старога Рима, након установљавања категоризације глумаца, по којој глумци добијају посебне статусе и позиције у односу на значај који имају у позоришној трупи.
АКТИВИЗАМ (en.activism) Грана експресионизма по којој драма има задатак да се бави тражењем реалних решења за друштвене проблеме.
АКТИВНИ ПРОСТОР ЗА ИГРУ (ен. Асting area) Активни простор за сценску игру. Место где се одиграва представа. Може да буде омеђено са сценским завесама, паноима или светлосним парком.
АКТОВКА (лат. actus - радња) Позоришни комад у једном чину, једночинка.
АКТРИСА (фр. actrice) Глумица, позоришна уметница.
АКТШЛУС (нем. Aktschluss) Завршна радња сценског чина, завршетак чина.
АКУСТИКА (грч. akustikos, akuo - чујем, слушам) Наука која проучава законитости звука.
АКУСТИЧАН (грч. akuo - чујем) Који је подесан за примање и преношење звука, саграђен тако да се звуци са сваког места јасно и гласно чују. За извођење представа од изузетног је значаја акустичност дворане, тј. простора у којем се представа игра.
АКЦЕН(А)Т (лат. accentus - нагласак) Посебно наглашавање. Граматички - наглашавање, посебно истицање гласа, слога или речи. У сценској радњи (кол.) - истицање појединих делова и елемената представе у односу на друге.
АКЦИЈА (лат. actio, ен, фр. action - деловање, радња) Једно од најзначајнијих изражајних средстава у позоришној представи. Радња, делање на сцени.
АЛЕГОРИЈА (гр. allegoria) Сликовит говор, начин изражавања у којем се мисли и појмови не исказују речима које их директно означавају. Врло важан облик уметничког изражавања; у позоришту се најчешће користи у комедији и сатири.
АЛЕГРО (ит. allegro - весело, брзо, живо) 1) Ознака за брзи темпо у музици; 2) музички комад који треба изводити брзо, живо, весело.
АЛЕКСАНДРИНАЦ Стих типичан за француску класичну књижевност. Дванаестерац, са паузом (цезуром) после шестог слога. Добио име по француском роману о Александру Великом, из XII века.
АЛМАНАХ (арап. al-manakh - календар, годишњак) Зборник радова који се издаје годишње. Поз. - повремена публикација, штампани годишњи преглед позоришних активности.
АЛТ (лат. altus, ит. alto - висок) Музички - други глас, виши средњи глас који интерпретира ниске тонове; оперска певачица чији глас има овакве карактеристике (в. мецосопран). Јавља се и у називима неких инструмената (алтсаксофон, алтфлаута итд).
АЛТЕРНАТИВНО ПОЗОРИШТЕ (лат. alternativa - између две могућности) Позориште које не поштује устаљене конвенције. Углавном се бави истраживањима у обасти позоришне естетике и продукције.
АЛТЕРНАЦИЈА (лат. Alternacio - смењивање, одмењивање) Замена. Избор између више могућности. Поз.- два или више актера који тумаче исту улогу. Подразумева замену актера другим (у случају болести и друге спречености извођача), или истовремено припремање два или више актера да исту улогу у представи наизменично изводе (обично у балетским и оперским представама).
АМАТЕР (лат. amator, фр. Amateur - који воли) Љубитељ. Особа која се неком делатношћу (науком, уметношћу, занатом...) бави из љубави, а не професионално, без одговарајућег образовања и без материјалног интереса. Поз. - у време настанка професионалних трупа и позоришта, аматери су били једина база и школа. И данас су аматери значајни за позоришну делатност, јер се ту понекад откривају таленти, те тако аматерске дружине и позоришта (дечја и омладинска), постају расадници за будуће професионалце; аматерске дружине и данас омогућавају скоро једине контакте публике с позориштем у крајевима у којима не постоје професионална позоришта (в. дилетант).
АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ Непрофесионално позориште, које свој рад базира на аматерском раду. Оснива се са циљем задовољења културних потреба одређених популација које се организују: а) по месту становања (градска, сеоска...) б) по образовним институцијама (школска, студентска...) в) по радном месту, г) по сталешким удружењима, д) по националној припадности, ђ) у културноуметничким друштвима, е) у црквеним и верским заједницама...
АМФИТЕАТАР (грч. amphi-theatron - полукружна позорница) Грађевина са полукружним степенастим гледалиштем и обично кружним сценским простором за извођаче. Настаје у старој Грчкој, прво адаптлцијом природних падина за гледалиште, где су седишта степенасто поређана око заравни која је кори-шћена као сцена, а касније врло стручно грађених објеката (прво дрвене, а затим камене конструкције), намењених за сценско извођење. Из амфитеатара од старе Грчке, преко Рима и ренесансе, настале су: - позоришне сцене, - спортске хале, - игралишта, - дворане: концертне, конгресне, спортске, у високообразовним установама, слушаонице (амфитеатри).
АНГАЖМАН (фр. engagement - обавеза, обавезаност) Унајмити, запослити, ангажовати, направити уговор, тј. успостављање пословног односа између послодавца и извођача. У позоришту постоје: - стални ангажман (стално запослење, стални радни однос) - ангажовање по сезони (склапање уговора за једну или више сезона), - ангажовање "по пројекту" (склапање уговора само за један пројекат-представу), - привремено - повремено ангажовање (склапање уговора по потреби).
АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ (фр. engager - ангажовати, предузети) Активан став уметника и њихових дела према друштвеној и политичкој стварности, у друштвеној средини. Има критички однос према актуелности, снажну вољу за променама и енергичаи однос према ономе што те промене кочи или зауставља.
АНСАМБЛ (фр. ensemble - скуп, целина, група, заједница) Скуп уметника у једној уметничкој грани. У сценској делатности познајемо следеће ансамбле: у драмској: - драмски - глумачки ансамбл (сви глумци у позоришту), - ансамбл представе, - ансамбл трупе, у оперској: - солистички ансамбл (солисти, прваци) – хор у балетској: - балетски ансамбл (хор, солисти, прваци), - балетска трупа и сл. у музичкој: - ансамбли по величини (симфонијски, оперски, камерни...) - ансамбли по врсти инструмената (гудач-ки, дувачки, ударачки...). Ван позоришта као институције, такође постоји велики број сценскоуметничких ансамбала (музички, играчко-плесни, драмски, професионални, аматерски...).
АНТАГОНИСТ (грч. antagonistes – противник, супарник, такмац) Поз. - друга главна личност у драми, која се супротставља протагонисти (Јаго - Отело). Често термин за партнера у представи.
АНТИДРАМА (грч. anti - против, према, уместо; drama - радња) Драмско дело које не поштује основна класична правила писања драме. Настаје у Паризу педесетих година 20. века, са Бекетовим комадом Чекајући Годоа, а означава авангардне комаде Бекета, Јонеска и др.).
АНТИДРАМАТИЧАН Недраматичан. Који је у супротности са драмским законима.
АНТИМАСКА (ен. anti-masque, ante-masque или antic-masque) Маска гротесног или комичног карактера, насупрот свечаној маски.
АНТИКЛИМАКС (грч. Anti; klimax - степенице) Низање све слабијих и слабијих сукоба у драмској представи, готово до смирења (супротно од климакса).
АНТИНОМИЈА (грч. antinomia - противречност закона са самим собом) Поз. - означава заоштрену драмску ситуацију, када су разлози апсолутно исти по интензитету, а дешава се да стране промене место и преузму аргументе оног другог. Највише је има у античкој трагедији (Есхил, Седморица против Тебе, сцена између Менелаја и Агамемнона).
АНТИТАЛЕНАТ (грч. anti, tdlanton; лат. talentum - даровит, природно обдарен) Недаровитост. Непоседовање дара. Онај који нема природног дара за уметност.
АНТИЧКИ (лат. anticus, antiquus стари, старински) Који потиче из старог века, нарочито из доба старих Грка и Римљана.

АНТИЧКО ПОЗОРИШТЕ Позоришна делатност у старој Грчкој, где су постављени темељи театру као посебној друштвеној и уметничкој делатности и свим њеним основним елементима. На-
стали су: а) Позориште - као посебна друштвена и уметничко-сценска делатност, б) Позоришно дело - драма, као посебан облик књижевности, у оквиру које се издвајају подврсте: трагедија, комедија, сатира, мим... е)Позоришни ствараоци - драмски писци, глумци, први позоришни теоретичари, ор-ганизатори... в) Позоришне грађевине - амфитеатри са јасно издвојеним деловима (гледалиште, оркестар, сцена), намењени углавном позоришним догађањима.
АПАРТЕ (фр. d part - разговор насамо; говор за себе) Монолози или реплике које глумац говори публици, при чему се сматра да актери на позорници то не чују; његова примена била је позната већ у античкој трагедији, јавља се у позоришним комадима све до XX века, у новијим драмама се ретко појављује.
АПЛАУЗ (лат. applausus) Тапшање, плескање у знак одобравања. Изражавање задовољства и поздрављање доброг извођења уметника у представи, пљескање рукама - што је врло значајан подстицај актерима представе. Аплауз може да се иницира и "диригује" - в. клака.
АПОТЕОЗА (грч. арб, предметак у сложеницама са значењем од, раз; theos, бог) Уздизање неког јунака или значајне особе до величине бога, величање, обожавање. Често је свечани завршни призор у операма и балетима.
АПШМИНК (нем. Abschminken) Скидање шминке после извођења представе.
АРАБЕСКА (ит. arabesco) Фигура у балету са равнотежом тела у ослонцу на једној нози и различитим положајима руку
АРАНЖИР-ПРОБА (фр. arrangeur, уређивач, приређивач) Распоредна проба, увежбавање дела у слободном простору (в. мизансценска проба).
АРАНЖМАН (фр. arrangement - уређивање, ред, распоред) Муз. - обрада, удешавање. Поз. - уређивање сцене, сценски аранжман.
АРЕНА (лат. arena, борилиште посуто песком) Простор у средини објекта за сценско и спортско извођење (амфитеатар, циркус, дворана, стадион.,.) где се одвија представа, такмичење, борба, спектакл и сл.
АРИЈА (ит. aria, фр. air - мелодија, начин певања, лирска песма која се пева) Заокружени део из музичкосценског дела који певач самостално изводи уз музичку пратњу (најчешће у опери). Постоје и концерти на којима се изводе само арије из различитих оперских комада.
АРИЈЕРСЦЕНА (фр. arrierescene – задњи део позорнице.)
АРИЈЕТА (ит. arietta) Мала арија.
АРИОЗО (ит. arioso - у виду арије, певајући) Кратак мелодични комад који се умеће у речитатив.
АРЛЕКИН (ит. arlecchino, лакрдијаш, шаљивчина) Стални лик италијанске комедије del'arte у другој половини XVI века. Превртљивац, врдалама, човек који често мења мишљења (в. комедија дел арте)
АРТИЗАМ (лат. ars, artis - уметност) Начин уметничког изражавања који се мање ослања на осећајност и таленат, а више на размишљање и вештину. Користи се превасходно спољним средствима (стилом, композицијом...).
АРТИКУЛАЦИЈА (лат. articulatio) Правилно намештање говорних органа при изговарању - обликовању гласова. Разговетно, правилно изговарање речи и слогова. Изузетно квалитетно, добро увежбано, а самим тим и беспрекорно гласовно извођење на сцени. Односи се на изговарање или певање речи на позорници, тако да се може разликовати сваки слог и глас. Кол. - прецизно, јасно, диференцирано изражен сваки покрет и сви остали елементи улоге (па и режије, сценографије и других елемената представе).
АРТИСТ(А) (итал. artista, фр. artiste) Уметник, извођач сценских вештина (циркуски акробата, пантомимичар, глумац, мађионичар-опсенар...).
АРХОНТ (гр. drchon) Високи поглавар у старогрчком друштву. Архонти су били најчешћи покровитељи позоришног живота у архајској Грчкој.
АСИСТЕНТ (лат. assistens) Први сарадник, помоћник. У позоришту стручно и образовано лице које ради као први сарадник - помоћник појединих аутора при реализацији представе (асистент редитеља, асистент кореографа, асистент сценографа, асистент костимографа и сл).
АТЕЛАНА (лат.) Врста комедија из старог Рима која свој рад базира на импровизацији (потиче из града Атела у Кампањи). Ликови су типизирани, тако да су по многу чемо далека претеча Комедији дел арте.
АТМОСФЕРА (грч. atmos - водена пара; sphaira - лопта). Ваздушни омотач који се налази код планете Земље. Фиг. - средина у којој човек живи и развија се. Кол. - угођај, расположење. Поз. (кол.) - угођај који се ствара у процесу реализације представе, расположење које стварају извођачи на позорници уз тон, расвету и елементе опреме. Врло је важно за однос уметника и публике.
АУДИТОРИЈУМ (лат. auditorium - слушаоница, учионоца) Популација којој се обраћа уметник или уметничко дело - слушаоци, гледаоци. Поз. - публика.
АУДИЦИЈА (лат. auditio - чувење, слушање) Пробно испитивање, представљање. У позоришту: заказан пробни наступ уметника пре ангажовања - углавном јавним позивом (а може и по посебном, појединачном позиву). Одвија се најчешће пред одговарајућом уметничком комисијом
(некада само пред редитељем и продуцентом и сл). Аудиција се најчешће врши за ангажовање по пројекту и у позориштима која немају стално ангажовани ансамбл. На филму и телевизији је то најчешћи облик избора уметника. У последње време за ову делатност усталио се израз енглеског порекла – кастинг.
АУЛЕУМ (лат.) У позориштима старог Рима дрвена завеса испред сцене који се пред почетак представе спушта на земљу те на тај начин омогућава поглед из гледалишта на сцену.
АУТОГРАМ (грч. autogramma - својеручни потпис) Потпис који својом руком истакнути уметник даје свом обожаваоцу на фотографији, улазници или неком другом предмету. На тржишту антиквитета и колекционих предмета овакви потписи могу достићи веома високу цену.
АУТОПЕНЕТРАЦИЈА (грч. autos - сам; лат. penetratio - продирање, оштроумност, способност схватања суштине ствари) Поз. - потпуно разоткривање глумца у току игре. Проналажење лика у себи и његово ослобађање.
АУТОР (лат. augere, auctor, фр. auteur - творац, зачетник) Творац, креатор оригиналног уметничког или научног дела.
АУТОРИЗАЦИЈА (фр. autorisation - овлашћење, одобрење) Процес утврћивања ауторства и заштите неког оригиналног дела. Овај поступак је врло важан за аутора јер након утврђивања и званичног регистровања ауторства, аутор је законски заштитио своје дело и има неотуђиво право располагања својим делом.
АУТОРИЗОВАН ПРЕВОД (кол.)Превод дела на страни језик, који је аутор или његов овлашћени представник одобрио (преводилац дела је такође аутор, тј. његов превод је такође ауторско дело). АУТОРСКА ТАНТИЈЕМА Висина надокнаде коју аутор добија на име надокнаде за уступање права на коришћење његовог дела. Дефинише се посебним уговором. Може да буде путем откупа, када корисник дела (нпр. позориште) откупљује право на коришђење дела (нпр. драме) од аутора и за то одмах исплати укупни износ. Као и путем процента, када корисник (позориште) уплаћује сваког месеца проценат (креће се од 3% до 15%) од прихода представе аутору (драмском писцу). Могућа је и комбинација ова два принципа. Б. тантијема
АУТОРСКИ УГОВОР (кол.) Ауторски уговор или уговор о ауторском делу дефинише права аутора уметничког дела у току експлоатације дела. Настао је као законски облик заштите ауторских права, а прави се према посебним законским одредбама. Сем уобичајених ставки које треба да садржи уговор, у њему о ауторским правима мора посебно и јасно да се наведе врста уметника-аутора, што је врло важно приликом обрачунавања пореза (писац, композитор, редител., глумац, певач, сценограф, и сл), због различитости пореских стопа.
АУТОРСКИ ХОНОРАР (лат. augere, аuсtor - творац, зачетник; лат. honorarium - новчана награда) поз. - висина надокнаде која се усплаћује уметнику за његов рад, дело, услугу, извођење. Дефинише се уговором који склапају послодавац и уметник-аутор.
АУТОРСКО ДЕЛО (кол.) Оригинално дело неког аутора. У позоришту може да буде писано, изворно дело (драма, опера, балет, оперета), или сценско дело (режија, кореографија, сценографија, костимографнја и сл).
АУТОРСКИ ТИМ ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ (кол.) Сачињавају га креативни позоришни уметници који су посебно образовани и оспособљени за одређене сегменте (послове) у реализацији позорипше представе. Ауторски тим се формира после одабира позоришног комада за извођење, а бира га продуцент који може да буде: управник или директор драме, опере или балета (у институционалном позоршпту), тј. ieue-рални менаџер или самостални продуцент (у независном пројекту). Прво се бира редитељ, који потом и сам активно учествује у избору осталих чланова тима. Ауторски тим представља интегрисану, кооперативну и хармоничну уметничку групацију са сличним естетским тежњама, а са циљем реализације једног уметничког дела - позоришне представе. Ауторски тим сем редитеља и продуцента сачињавају још и сценограф, костимограф, драматург, кореограф, композитор и др. (в. креативни тим).
AUTO SACRAMENTAL (шп. auto sacramental - свети чин, лат. sacramentum - света тајна) Шпанска врста драме у једном чину, религиозне или световне тематике, алегоријско-симболичког карактера, која је при-казивана у оквиру црквених празиика. У њима су поред ликова из свакодневног живота представљани и алегоријски ликови.
АФЕКТ (лат. affectus, afficere - утицати на некога или нешто) Интезивно, скоро неконтролисано изражавање душевног стања, узбуђење, разјареност. Честа појава у драмским сукобима.
АФЕКТАЦИЈА (лат. affectio - деловање) Извештаченост и пренемагање. Неприродан начин сценског изражавања.
АФЕКТИВНО ПРИСЕЋАЊЕ (ен. affective mеmоrу) Техника, коју је спроводио и у свом Методу елаборирао Станиславски, којом се на сцени поново стварају емоције путем менталних призивања личног искуства из живота глумца интерпретатора.
АФИШ(А) (фр. affiche - оглас, јавна објава, прилепљена, прикована цедуља) Информативни позоришни плакат (листа, летак). Основна информација о представи, посебно одштампана, са свим релевантним подацима (место и време извођења, аутори, подела улога и др), која се поставља на видна места, на за тo одређени простор (пано, рамови, излози...). Најчешће на прочељу зграде или у холу позоришта.

Б

БАЛАДА (ит.) Популарни музички облик настао у XIV и XV веку у Француској и Италији, писан на световни текст, вишегласна композиција са припевом. Популарна у и садашње време.
БАЛЕРИНА (ит. ballerina) Балетска играчица, плесачица уметничке игре - балета.
БАЛЕТ (фр. ballet, итал. balletto - уметнички плес) Сценска уметност чији се садржаји (мисли, осећања, сукоби, приче...) изражавају игром, мимиком, покретом и ритмичким кретњама најчешће усклађеним са музичком и (или) другом звучном подлогом. 1) посебна грана сценске уметности; 2)
ауторско уметничко дело неког композитора намењено за извоћење на сцени, као подлога за уметничку игру.
БАЛЕТ-МАЈСТОР (фр. balett нем. Meister) Аутор кореографског дела балетских представа, или плесних призора у операма, оперетама и драмама. У позориштима постоје и балетмајстори-педагози који се не баве кореографијом, већ врше с извођачима обавезне вежбе и разрађују поједине делове игара. Први играч и вођа балетске трупе.
БАЛЕТСКИ ИГРАЧ Посебно образован играч-уметник са вештином извођења балетских представа. Балетски играч може да буде: - првак балета, заслужни уметник са искуством, који се потврдио у великом броју главних и солистичких балетских улога, - солиста балета, балетски уметник који изводи (утлавном мање) солистичке улоге - члан балета, члан балетског играчког ансамбла.
БАЛЕТСКИ СЦЕНАРИО Предложак за балет. Може бити састављен од вербалних елемената, али и комбинован с посебним обликом нотације запоједине балетске кораке или фигуре.
БАЛКОН (ит. balcone) Истурени простор са спољне стране зграде. Поз. - део гледалишта вднад партера (галерија), обично изнад ложа у партеру гледалишта, насупрот позорници и са стране, са седиштима у једном или неколико редова.
БАНДА (ит. banda - чета, одред) Ранији назив за путујућу позоришну или музичку трупу.
БАРД (енг. bard, келт. bardd) Песник-певач код старих Гала и Келта, певао уз пратњу харфе у славу богова и хероја. Поз. (кол.) - потврђени и уважени уметник, бард туме.
БАРОКНА ДРАМА Драмска дела из XVII и делимично XVIII века са карактеристикама барокног стила. Особености су им фантастичне зачуђујуће слике.
БАРИТОН (грч. barys - јак; tonos - тон) Музички инструмент са жицама, еуфонијум (у војним оркестрима). Средњи мушки глас, између тенора и баса.
БАС (ит. basso, грч. basson - компаратив од дубок, дубљи) Мушки глас који пева најниже "најдубље" партије.
БАХУС (гр. Bаkchos, лат. Bacchus) Бог вегетације и плодности у Старој Грчкој, син Зевса и Семеле (в. Дионис) Дионизос, посебно познат као бог вина и екстазе. Из култа бога Бахуса настало је позориште.
БЕК СТЕЈЏ (ен. backstage) Простор иза сцене. Кол. - збивање у позоришту која се одвијају ван домашаја јавности.
БЕЛКАНТО (итал. bel canto) Лепо певање, изузетно усавршени стил певања. Музички правац који тежи виртуозности у извођењу.
БЕНЕР (енг. banner) Посебно дизајнирани рекламни пано од платна који се поставља на фасаде позоришта.
БЕЧКИ ПУЧКИ ИГРОКАЗ Драмска врста настала у предградским позориштима Беча крајем осамнаестог до средине деветнаестог века. Изражавајући се кроз песму и игру, сатиричким приступом третирали су актуелна локална друштвено-политичка догађања.
БИЗАРНО (фр. bizarrе - необичан, особен) Карактеристике и својство уметничких дела која не поштују устаљену норму, кодексе понашања и изражавања, често на граници доброг укуса.
БИЈЕНАЛЕ (лат. biennis - двогодишњи) Смотре, ревије и фестивали из области културе који се одржавају сваке друте године.
БИЛБОРД (енг.billboard) Посебно постављени панои који служе за истицање рекламних порука. Често су власништво маркетиншких агенција које их изнајмљују. Позоришта их користе ради презентација својих програма, најчешће премијера.
БИЛЕТ (фр. billet - писамце, цедуља) Улазница, карта.
БИЛЕТАР (фр. billetier) Продавац улазница за позоришне представе. Посебно образован службеник који мора да поседује способности за рад са новцем, комуникативност, флексибилност, сналажљивост... и добро познавање целокупног репертоара позоришта, уз умеће да на прави начин препоручи представу потенцијалном гледаоцу.
БИЛЕТАРНИЦА (фр. billet - писамце, цедуља) Продавница улазница. Поз. - место на којем се улазнице за позоришне представе дистрибуирају, резервишу, продају, најчешће на улазу у позориште. У новије време опремљена телефонима, компјутером који је повезан са другим службама унутар позоришта (маркетинг, протокол, финансијска служба...), а по могућности и са другим билетарницама у граду, информативним таблама, електронским дисплејем за публику и др. На 6илетарници публици треба да буде доступан штампани и друти информативни материјал о репертоару, представама и осталим релевантним подацима о позоришту.
БИЛТЕН (фр. bulletin; итал. hulletino) Дневно саопштење, летак, цедуља. Позоришне дневне новине мањег o6има које издају поједини позоришни фестивали током свог трајања, а чији садржај прати ток фестивала из дана у дан.
БИНА (нем. Buhne - позориште, позорница, сцена) Посебно уређен и опремљен простор којем се изводи представа или неки сценски догађај.
БИОМЕХАНИКА (гр. Bios, mechanike) Наука о механичким процесима на и у живим бићима. Биомеханички организам. Поз. - глумачки систем вежби које глумци свакодневно примењују како би припремили своје тело за сваки потенцијалнн задатак на сцени. Установио га је совјетски редитељ и глумац Всеволод Мејерхолд.
БИС (лат. bis - двапут, још једном, поново) Поз. позив на поновни наступ уметника. Публика уз аплауз и узвике одобравања и узвикивањем "још", "браво" или "бис" захтева понављање неког дела уметничког програма (најчешће у опери, оперети, мјузиклу, варијетеу...).
БЛУЕТА (фр. bluette - варница) Назив (фигуративно) за кратак, шаљив или сатиричан позоришни комад (драмски или музички) који не поседује веће уметничке вредности,
БОЈА ЗВУКА Квалитет звука којим се прави разлика између различитих ииструмената, гласова и осталих извора звука.
БОЉШОЈ БАЛЕТ Најзначајији руски балетски ансамбл са светском репутацијом. Основан 1776. године, а од 1825. године прелази у московски Бољшој театар по коме и носи данашњи назив.
БОЉШОЈ ТЕАТАР Најзначајнији позоришни центар у Москви. У Бољшом театру (чије име значи велики) имају: оперске, балетске, позоришне и концертне представе и пројекте. По својим представама има светску репутацију. Основан је 1776. године од стране царице Катарине II. Комплекс у садашњем концепту изграђен је 1825. године након пожара, а обнављан је 1853, као и почетком овог века.
БОМБАСТ (енг, нем. Bombast, грч. bombyx - претерана кићеност у говору; зујање, бука) Претерано китњаст, нападан, пренаглашен облик говорног или писаног изражавања.
БРАВО (ит. bravo - одобравање) Узвик одушевљења, одобравања и подршке извођачу од стране публике.
БРАВУРА (фр. bravoure, ит. bravura) Изузетно вешто, стручно, услешно, виртуозно извођење неког уметиичког дела.
БРОДВЕЈ (ен. Broadway) Улица у Њујорку у којој и око које се налази већина значајних комерцијалних позоришта у Њујорку; отуд Бродвеј постаје симбол попут Вест Енда и Шафтсбери aвeније, који одваја комерцијално од експерименталног позоришта, често називано и Оф- Бродвеј (енг. Off-Broadway).
БУЛЕВАРСКА ДРАМА (фр. Boulevard - шеталиште, широка лепа улица са дрвећем) Драма која потиче са париских булевара из деветнаестог века. У савременој драмској терминологији, овај термин се односи на комаде који имају комерцијални карактер.
БУЛЕВАРСКА ПОЗОРИШТА Термин настао у Француској, када је творац регулационог плана Париза, аустријанац Хаусман, срушио градске зидине и изградио тзв. велике булеваре, на којима су се дизала бројна позоришта, која су популарно називана булеварима злочина. Данас се односи на разнородна приватна и самофинансирајућа позоришта широм Европе, Америке, Канаде и Аустралије; чија се организација и репертоарска политика заснивају на комерцијалним осиовама.
БУНРАКУ Традиционално јапанско позориште лутака.
БУРГТЕАТАР (нем. Burg - замак, дворац, цела тврђава; грч. theatron - позориште, позорница) Бечко краљевско позориште, основано 1776. Његов значај је, између осталог, и у томе што први установљава организациону структуру која се базира на три сектора: уметнички, административни и технички, а што је послужило као узор за већину институционалних позоришта у Европи. Наша позоришта су такође организована по угледу на Бургтеатар.
БУРЛЕСКА (нлат. burra, итал. burla, burlesco, фр. burlesaue - шала, лакрдија) Шаљиви, пародични и весели музичко сценски комади. Одликују се претераношћу комичних ефеката и грубошћу карикирања ликова и ситуација. Понекад се овај израз употребљава као синоним за сваку врсту претеривања приликом сценског приказивања.
БУТО ДРАМА Традиционални облик драмског стваралаштва у Јапану. Своје сценско изражавање базира на покрету и симболици. Позоришта која негују ову врсту драме називају се буто театри.
БУФО (итал. buffo - смешан, комичан) Певач комичних улога у италијанској опери. Посебан облик позоришне уметности настао у средњем веку, а развио се у ренесанси. Базира се на комичним, веселим и шаљивим темама, најчешће је реч о врсти опере - опера буфо.
БУФОН (итал. buffone) Шаљивчина, лакрдијаш, дворска будала, комичар.
БУФОНЕРИЈА (фр. buffonnerie - лакрдија, шала, лака комедија) Весела игра писана у стиху, која се изводила у Италији за време карневала и других свечаности, на отвореном простору. Овај облик сценског изражавања био је познат у петнаестом и шеснаестом веку и у нашим крајевима, наравно под утицајем који је из Италије долазио преко Дубровника.
БУЏЕТ (енг, фр. budget, лат. bulga - кожна кеса, новчаник) 1) Закон којим се предвиђа, планира, одобрава и распоређује сав приход и расход на нивоу државе, града, регије, установе и сл. за период од годину дана; 2) унапред предвиђен прорачун прихода и расхода. У позоришту разликујемо: - буџет позоришта, целокупно материјално стање позоришта за календарску годину, - буџет сезоне, финансијска опција позоришта за сезону, - буџет пројекта, укупни трошковник за један пројекат, на пример позоришну представу.

В

ВАРИЈАЦИЈА (лат. variatio - мењање, промена) Муз. - делимично одступање од једне теме. Различити приступи истој теми, садржају, делу... Различито прилажење исте улоге или партуре. У балету посебна играчка део-ница. У опери посебна музичка деоница.
ВАРИЈЕТЕ (фр. variete) Забавномузичке играчке трупе или позоришта чији програм се базира на лакој музици, песми, плесу, жонглерским вештинама, гимнастичким егзибицијама. Стил извођења је високоестетизован, често и еротизован, у богатој сценографији и костимима, са сценским ефектима и сл.
ВЕДЕТА (лат. videre, фран. vedette, ита. vedetta) Истакнути, славни сценски уметник, звезда.
ВЕРИЗАМ (ит. vero, verisimo, лат. versus -истинит) Уметнички покрет који се заснива на изразитом натурализму пореклом из Италије. Настао крајем деветнаестог века као реакција на романтизам, са циљем да прикаже истинит живот, са свим његовим ружним и лепим странама.
ВЕРИСТИЧКА ОПЕРА Оперска дела настала под утицајем уметничког покрета веризма (италијански назив за натурализам). П. Маскањи, Кавале-рија Рустикана
ВЕРТЕПСКА ДРАМА (рус.) Посебан облик црквене драме. Код нас је позната у Војводини, а пренета је из Русије, » тридесетих година осамнаестог века. Обрађује библијске теме, а изводе је најчешће ђаци, уз помоћ свештеника и учитеља.
ВЕСТЕНД (ен. West End) Кварт у Лондону у којем се налазе комерцијална позоришта која функционишу по истом принципу као њујоршка позоришта на Бродвеју. Свој репероар базирају на мјузиклима и савременим драмама, по принципу стар сисетма (ангажовање великих звезда у пројекте). Уз Бродвеј, Вест Енд је синоним за комерцијалну позоришну продукцију.
ВЕШТИНА Посебна способност за стварање коришћењем интелекта, знања, физичке и техничке спретности. Овладавање техникама и правилима за процес стварања. Занатска страна уметности. Уз таленат и знање, вештина чини основ уметничког стварања.
ВИДЉИВОСТ СЦЕНЕ (ен. sight line) Граница видљивости сцене са било ког седишта у позоришту. Мора се узети у обзир приликом израде сценографије и режирања мизансцена, како би свако у гледалишту био у стању да види све сцене од виталног значаја за представу.
ВИЗУЕЛНИ ИНДЕНТИТ Визуелна особеност коју установљава и негује одређена институција. У позоришту, скуп естетских ликовних норми који морају да прате задати правац у реализацији ликовних визуелних елемената за потребе позоришта: програм, плакат, летак, билборд, спот и сл.
ВИРТУОЗ (нлат. virtuosis, ит. virtuoso) Врхунски вештак, човек који је у некој вештини или уметности постигао савршенство. Уметник који изузетно добро влада техником изражавања.
ВИШЕГЛАСЈЕ Вишегласно певање. Вишегласје настаје онда када се једној мелодији у исти час супротстави бар још једна друга мелодија, која се, ако не потпуно, а оно барем делимично разликује од прве.
ВИСОКА КОМЕДИЈА Посебна врста урбане комедије. Базира се на хумору који је наглашено интелектуалан. Основни циљ јој је не само хумор и забава, већ и критика друштвеног стања. Родоначелник ових комедија је француски комедиограф Молијер.
ВЛАСУЉА Вештачка коса, уметак косе или ћела коју носе извођачи у позоришиим представама
ВЛАСУЉАР Мајстор који израђује вештачку косу, и друге предмете од власи (длака). Власуљар је једно од специфичних занимања у позоришту, које тражи посебне стручњаке-мајсторе, образоване и обучене за израду власуља-перика, вештачких бркова, браде, обрва, трепавица... Сем занатске вештине израде перика, морају да познају специфичности сваког лика за који израђују перику, а то се односи на епоху, стил, карактер улоге... и у том смислу уско сарађује са костимографом.
ВЛАСУЉАРНИЦА Посебно опремљен простор – радионица у којој мајстори власуњари за потребе представе и по налогу редитеља и костимографа израђују перике, уметке, тупее, кике, зулуфе, браде, бркове и сл. Врло често је то иста просторија у којој се глумци шминкају за представу - шминкерница.
ВОДВИЉ (фр. vaudeville) Забавно комична представа. Првобитно француска народна песма сатиричне садржине, данас је то мали позоришни комад са куплетима. Карактерише га глума која обилује забунама, гестикулацијама и преокретима који изазивају комично-забавне ситуације.
ВОЂА СТАТИСТА (кол.) Лице које организује, води и представља статисте у контактима са организатором и редитељем, у току припрема и извођења представе. За потребе статиста врши оперативно административне и финансијске послове у сарадњи са одговарајућим службама у позоришту.
ВОКАЛ (лат. vocalis, vox - глас) Глас.
ВОЛУМЕН (лат. volumen, volvere) Муз. обим, јачина, пуноћа гласа, музике.
ВОКАЛИЗА (лат. vocalis) Дуги низ тонова певан на једном вокалу; своје порекло вуче из грегоријанске музике.
ВОЛОНТЕР (фр. volontaire, лат. voluntarius) Особа која добровољно и бесплатно обавља одређене послове, добровољац.

Г

ГАЛА (ит, фр, шп. gala - свечано, свечани украс, свечана ношња, свечаност) У позоришту - свечано извођење неког дела - гала представа, Гала концерт и сл.
ГАЛЕРИЈА (нлат. galeria, итал. galleria) Покривен балкон (у парламенту). Просторија која служи за излагање уметничких дела. У позоришту - простор за публику, део гледалишта на спрату, спратовима, или изнад партера.
ГАЛИМАТИЈАС (лат. Gallus Mathiae, фр. gallimatias - збрка у говору, нејасан говор) Збрка речи, неразумљив, бесмислен говор. У позоришту се врло често користи у комедијама да би се неко представио сметеним и смешним. Пружа изузетне могућности за разигравање глумцу, али и тражи изузетну вештину и концентрацију.
ГАРДЕРОБА (фр. garderobe) Простор за одлагање и чување одела и костима. Поз. 1) простор за одлагање вишка гардеробе публике (капута, маитила, шешира, кишобрана и сл.). Налазе се у фоајеима позоришта, испред сале - гардероба за публику; 2) простор за пресвлачење извођача. Налази се иза сцене. Посебно је опремљен и омогућава актерима представе (глумци, оперски певачи, балетски играчи, статисти) да се припреме за представу. У већим позориштима постоји категоризације гардероба по уметничкој хијерархији (гардероба за: прваке, солисте, за чланове ансамбла и сл.)
ГАРДЕРОБЕР (фр. garderobiere) Чувар гардеробе. Поз. 1) лице које пре представе прихвата, одлаже и чува гардеробу гледаоцима, а после представе им је враћа. Код нас, у новије време, често привремено ангажовани преко омладинске или студентске задруге; раније стално запослени у позоришту (као и данас у већим позоришним кућама у свету); 2) лица задужена за бригу о сценској гардероби - костимима. Углавном раде као тим. Њихове обавезе су: - воде рачуна о адекватном складиштењу и заштити костима, - одржавају костиме током процеса играња представа, да би се осигурао константан квалитет и изглед, - пре сваке представе доносе одговарајући костим за сваког појединог извођача у његову гардеробу, - помажу извођачима да се обуку нре представе, - обезбеђују помоћ извођачима у случају било каквих потешкоћа у вези са костимима и пресвлачењем, - одговорни су за пресвлачење извођача (у гардероби или непосредно иза сцене, ако нема времена за одлазак у гардеробу) током техничких, костимских проба и за време извођења представе, - после представе односе костиме назад у просторије за чување, на прање или хемијско чишћене, или у кројачницу (ако је нужна нека интервенција).
ГАФ (фр. gaffe) Грешка. У позоришту - несмотрено изазвана грешка у току извођења представе.
ГВОЗДЕНА ЗАВЕСА (кол.) Посебна завеса коју свако позориште по законским нормама мора да има; начињена је од метала или неког другог ватросталног материјала, а има функцију заштите публике у случају пожара на сцени. Инсталирана је испред "главне" завесе и спушта се аутоматски у случају пожара.
ГЕГ (енг. gag - шала, упадица) Поз. - шала са неочекиваним, парадоксалним обртом који неодољиво изазива смех. Фиг. - подвала, превара, смицалица. Врло вешто изведен гест, ситуација, слика. У позоришту: ефикасан иуспешан глумачки изражај који доприноси бољој илустрацији сценске радње кроз физички покрет. Као драмска радња, гег je брз обрт догађаја и неочекивана промена стања у драмском заплету. Најчешће се користи у комедијама.
ГЕНЕРАЛНА ПРОБА (лат. generalis - општи, главни, нлат. proba - испитивање, кушање, огледање) Последње пробе пред премијеру које је се у потпуности одвијају као представа. Генералним пробама се приступа кад је рад на представи завршен, и то је завршно уклапање свих елемената који чине представу. Планове генералних проба установљава редитељ у заједништву са техничким директором и ауторским тимом, а сервисира их организатор представе. На овим пробама проверавају се сви односи у представи (однос између извођача, однос према мизансцену, сценографији, костимима, светлу, тону и др). Генералним пробама присуствује цео ауторски тим (сценограф, костимограф, драматург, лектор, кореограф и др), јер су оне последња прилика за евентуалне последње корекције. Број генералних про6а зависи од величине пројекта, броја извођача у ансамблу, сложености уметничке и техничке реализације, као и оперативних могућности позоришта.
ГЕНИЈЕ (лат. genius - нижа крилата божанства - анђели; појединачно божанство сваког човека, ствари или места; фр. genie) Обдарена личност изузетне оригиналне снаге и вредности духа, која поседује највиши степен способности схватања, комбиновања, стварања, приказивања...
ГЕСТ (лат. gestus, нем. Geste) Покрет телом или руком приликом говора; јуначко дело; дело учињено с намером. Поз. - илустрација сценске радње. Има за циљ појачавање сценског израза и оснаживање изговореног текста.
ГЕСТИКУЛАЦИЈА (лат. gesticulatio) Прављење покрета телом при говору; нарочито рукама и раменима, али и другим деловима тела. Изражавање у току представе, а у оквиру сценске радње, путем гестова који морају да буду оправдани, у драматуршком смислу.
ГИЊОЛ (фр. guignol) Позоришна лутка коју глумац-аниматор натиче на руку, и померањем својих прстију помера главу и руке лутке (за разлику од марионете, коју глумац покреће концима).
ГЛАС 1) Збир звукова људских говорних органа, говор и певање; 2) способност рада говорних органа; способност, дар за певање; 3) тип, врста певача, у зависности од регистра тонова које може да отпева.
ГЛЕДАЛАЦ Поз. - посетилац, конзумент позоришних представа. Један од најбитнијих чинилаца позоришта (уз извођача и аутора дела). Он је уз извођача други живи учесник у позоришној представи. Без гледаоца позориште нема своју сврху.
ГЛЕДАЛИШТЕ Простор који је уређен за публику и прилагођен за несметано праћење представе. У традиционалном европском позоришту налази се насупрот сцене и обично је у основи правоутаоног облика, са фиксираним седиштима и дефинисаним распоредом седења. Друти традиционални облик гледалишта је амфитеатралан (полукружан, степенаст) обично без столица, са каменим или дрвеним степеницама, најчешће на отвореним сценама (по узору на антички театар). У савременим театрима сцена и гледалиште су све чешће другачије основе, и нису стриктно диференцирани и постављени једно наспрам другог, одвојени.
ГЛУМА (од опште словенског корена ghlou - смејати се, шалити се, играти) Облик уметничког сценског изражавања. Приказивање и тумачење других личности (ликова из драмске књижевности или других), на уметнички начин и уметничким средствима (говор, покрет, мимика...)
ГЛУМАЦ (од општесловенског корена ghlou) Уметник који се исказује кроз сценско извођење и уметничку трансформацију, остварујући одређене ликове. Уметник на чијем раду се базира егзистенција сваког драмског извођења и који свој уметнички таленат, знање и вештину реализује у позоришним представама. Глумац као уметник се појављује у старој Грчкој када вођа хора и хор ступају у дијалог.
ГЛУМАЧКИ САЛОН (кол.) Просторија која се налази у непосредној близини сцене, и у којој извођачи пре почетка и у току реализације представе, чекају на позив испицијента за излазак на сцену.
ГОВОР 1) Исказивање мисли и осећања звучним језичким средствима (речима); 2) језик, наречје, жаргон. Основно човеково средство комуницирања. Поз. - једно од основних изражајних средстава глумца.
ГОВОРНА РАДЊА Сценско изражавање путем говора. Сценски извођач усредсређује пажњу на речи ликова, подробно тумачећи текст, тежећи да се сроди са тим текстом. У ужем смислу, говорна радња је нешто више од простог изговарања речи и реченица.
ГОСТОВАЊА Под гостовањем се подразумева извођење представе ван матичне сцене. Позоришна представа свој активни живот потврђује играњем на матичној сцени и приликом гостовања на другим сценама, или учешћем на смотрама и фестивалима. Програм гостовања представа се посебно припрема, а многа позоришта поседују посебна одељења која се искључиво баве овом организацијом. Гостовање у трајању од неколико дана и дуже (нарочито ако обухвата више градова и сцена на којима се игра), зове се турнеја.
ГРАДАЦИЈА (лат. gradatio - постепеност, ступњевитост) Низање представа у току излагања по јачини, од слабих ка најјачим, ради привлачења пажње и изазивања ефекта. Поз. - постепени развој и успон драмске радње, грађење заплета које корак по корак повећава степен напетости и постепено доводи до климакса.
ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ (кол.) Позориште чији је оснивач град. Ова позоришта се оснивају по културном моделу које установљава држава, са циљем деметрополизације културе и задовољења културних потреба одређеног града. Градска позоришта могу да буду: - драмска, која у свом репертоару негују класичну или модерну драму; - комедије, које на свом репертоару играју искључиво разне комедиографске врсте; - музичка, која као основне жанрове које приказују негују мјузикл и оперету; - дечја, која искључиво припремају и изводе комаде за децу; - луткарска, која своју драматуршку и извођачку игру заснивају на луткама, које воде посебно школовани глумци - луткари. Поред ових, постоје још нека специфична позоришта (позориште сенки, опере, оперете, кабареи и сл), али она су чешће приватна, ванинституционална. Градско позориште може неговати и комбинације жанрова (комедија-музичко, дечје-луткарско и сл.)
ГРАЂАНСКА ДРАМА Врста драме чија се радња развија у изразито грађанској средини, а може настати из сукоба грађанске класе у развоју с аристократијом, а и из конфликта унутар тог самог друштвеног слоја. Настаје у периоду ренесансе, а корени су јој у средњовековној пучкој драми, која за разлику од античке и црквене драме у центар збивања ставља.
ГРОТЕСКА, скица за јаванску лушкарску представу из деветнаестог века човека, са његовим свакодневим, обичним проблемима. Грађанска драма свој врхунац доживљава у осамнаестом веку, са Дидроом и Лесингом.
ГРАЂАНСКО ПОЗОРИШТЕ У периоду ренесансе двор и племићке породице постају оснивачи и покровитељи уметности, па и позоришта. Најзначајнији резултат тога је - настанак Грађанског позоришта, као темеља садашњег позоришта. Грађанско позориште коначно постаје стационарно позориште (за разлику од путујућег), што значи: - поседује посебну зграду (коју добија од оснивача; то је или нека већ постојећа зграда која се прилагођава потребама театра, или се гради нова, намењена само позоришту), - има стални, професионални глумачки ансамбл, - има редовни репертоар, тј. представе се играју одређеним данима у недељи, а касније из вечери у вече, - оснивачи и финансијери им, сем плем-ћа и двора, постају: градови, регије, или државе.Оснивач поставља и управу.
ГРИМАСА (лат. grimacea фр. grimace - кревељење, бекељење) Јак израз лица. Поз. - увежбани израз и покрет лица, најчешће као илустрација одређеног емотивног стања, или карактера лика. Једно од значајнијих сценских изражајних средстава глумца.
ГРОТЕСКА (фр. grotesque, ит. grottesco) Екстремно неприродно изражавање. Карикатурално-фантастична и искривљена слика стварности, која изазива комичне реакције, али може и да застраши. Позоришни комад или сценски приказ који преувеличава и карикира односе и ликове у драмском заплету до фантастике. Користи се у свим облицима сценског изражавања (драма, опера, балет). Редитељи и извођачи морају да имају истанчано осећање мере приликом креирања гротеске, иначе врло лако могу да "склизну" у претеривање и баналност.

Д

ДВОРАНА Просторија која је опремљена за јавне наступе. Најчешће има гледалиште и сцену. Двораном се углавном називају универзалне сале у којима се изводе разни сценски програми и манифестације. Постоје још и специјализоване дворане које су опремљене само за један облик уметничког изражавања: позоришна дворана, музичка дворана, плесна дворана и сл.
ДВОРСКА ДРАМА Врста драмских дела која су се приређивала и приказивала на дворовима у доба ренесансе. Значајне су по томе што напуштају до тада важећу доминантну библијску тематику. Свој садржај базирају на идејама античких дела, њиховим обрадама и прерадама, тако да је врло мали део ових дела био оригиналан.
ДВОРСКО ПОЗОРИШТЕ Врста позоришта настала на италијанским дворовима у доба ренесансе. Развијају се у окриљу и под покровитељством високе аристократије (што говори о високој духовној свести ове друштвене структуре тога времена). Ова позоришта су била повод појави и узор дворским позориштима широм Европе, дакле веома значајна за развој позоришта уопште. Дворско позориште начинило је и значајан преокрет у драмском стваралаштву свог доба (в. дворска драма).
ДЕБИ (фр. debit) Поз. - прво јавно учешће, наступ (уметника) на сцени, тј. приступна улога у представи (драмска, оперска, балетска...).
ДЕБИТАНТ (фр. debutant) Сценски уметник који први пут јавно наступа; користи се и у смислу "дебитант у одрећеној улози", тј. извођач који први пут тумачи неку (обично значајнију) улогу.
ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ Позориште које свој репертоарски концепт базира на представама за децу. Најчешће се односи на професионалне театре, али постоје и позоришта чији играчки ансамбл сачињавају само деца, или деца и одрасли. Дечја позоришта могу да буду и луткарска.
ДЕКЛАМАЦИЈА (лат. declamatio) Уметност рецитовања, односно уметничко говорење. Вештина извођења - изговарања одређеног текста, најчешће поезије. Овај вид вештине се изучава у оквиру обуке и образовања глумца. Пежоративно: претеривање у изразитости говорења у „беседничком“ начину казивања.
ДЕКОР (лат. decor, фр. decor -украс, оквир, амбијент) Поз. - естетски уређен простор на сцени по стручним налозима и егзактним скицама сценографа, са циљем ликовног и примењеног обликовања сцене за одређену представу. Одомаћен је и израз сценографија. Ствара утисак о месту извођења драмске радње (пропланак, трг, двориште, салон и сл.), помоћу одговарајућих кулиса, намештаја, завеса, светла и др. У последње време све чешће се као допуна или замена за декор користи ласерска расвета. У модерном театарском изразу декор често не дочарава неки одређени, реални простор, већ има симболичку функцију.
ДЕКОРАТЕР (фр. decorateur - који украшава или боји просторије) Поз. - оспособљен, обучен, школован сценски радник за стручно постављање декора - сценографије на сцени, по стручним, уметничким упутствима сценографа и техничким упутствима мајстора позорнице или техничког директора. Декоратер пре почетка представе поставља сценографију, врши измене исте у току представе, а по завршетку расклања декор са сцене.
ДЕУС ЕКС МАХИНА (лат. deus ех machina - "бог из машине") Изражајно појављивање неког од грчких богова у старогрчкој трагедији. Уз помоћ сценског механизма (mashina), он би се неочекивано појавио на сцени у тренутку климакса и разрешио сукоб. Фиг. - изненадни, неочекивани обрт, изненадна помоћ.
ДИВА (лат. diva) Обожавана, божанска. Поз. - истакнута, прослављена сценска уметница, утлавном се односи на оперске уметнице.
ДИДАСКАЛИЈА (грч. didaskalia) Упутство, објашњење. Поз. - исписани текст у оквиру драме, најчешће у загради или другим типом слова, којим писац даје своје сугестије редитељу и актерима: описује амбијент, место где се одвија драма, сугерише начин изговора фраза или даје упутства за врсту акције извођача и сл, како да 6и се његове намере боље разумеле.
ДИЗАЈНЕР Ликовно примењени уметник.
ДИЗАЈНЕР СВЕТЛА Посебно обучен стручњак који реализује дизајн светла за одређену представу. Разликује се од мајстора светла, јер уноси свој ауторски креативни допринос у процесу припреме и реализације представе. Члан је ауторског тима представе. Мајстор светла је углавном реализатор.
ДИЗАЈНЕР ТОНА Посебно обучен стручњак који реализује дизајн тона за одређену представу. Разликује се од мајстора тона, јер уноси свој ауторски креативни допринос у процесу припреме и реализације представе. Члан је ауторског тима представе. Тон мајстор је утлавном реализатор.
ДИЈАЛОГ (грч. didlogos) Разговор између два или више актера. поз. - основна форма изражавања драмског писца, којом он даје однос између два лика у делу.
ДИКЦИЈА (лат. dictio, начин изражавања) Техника, стил говора. Начин изражавања или интерпретације текста на сцени (глума, говор, нарација, рецитовање и сл.), у зависности од врсте позоришног дела и његовог стила. Један од основних елемената глуме је добра гласовна артикулација. Глумац мора да поседује добру дикцију. У позоришту постоје посебни стручњаци за дикцију, који учествују у креирању представе, водећи рачуна о језику у оперској и драмској представи.
ДИЛЕТАНТ (ит. dilettante - пријатељ, љубитељ уметности) Првобитни назив за непрофесионалне глумце (в. аматер), док у новије време овај назив има пежоративни призвук - невешт, недоучен. Фиг. - човек који је у некој вештини или струци недоучен, површан, нестручан.
ДИЛЕТАНТСКО ПОЗОРИШТЕ Непрофесионално, аматерско позориште. Првобитни назив за позоришне трупе (в. аматерско позориште).
ДИМЕРИ (ен. dimmer) Електрични уређаји преко којих може да се регулише јачина напона и снаге елек-тричне енергије. Користе се на сцени за потребе расвете, тона и других техничких захтева.
ДИОНИСИЈЕ (гр. Dionysia) Светковине у старој Грчкој у част бога Диониса. Одржаване у многим местима, а најпознатије и најстарије су атинске. У оквиру њихових програма приређивала су се велика музичка такмичења и драмске представе. Уз Олимписке игре биле су најзначајније манифестације старе Грчке и дале су изузетан значај развоју и афирмацији позоришних дела.
ДИРЕКТОР (нлат. director - управљач, руководилац, управник) Највиши руководилац одређене целине, организације. Одговоран је за функционисање организационе јединице којом руководи. За свој рад је одговоран институцији која га је поставила. У позоришту је то најчешће: директор позоришта (код нас је одомаћен израз управннк позоришта), директор драме, опере, балета, дирекор технике, финансијски директор, директор маркетинга и сл.
ДИРЕКТОР СЕКТОРА (кол.) Стручно ице које врши организаторско управљач у улогу у једном позоришном сегменту - сектору (директор драме, директор маркетинга, директор технике, финансијски директор...)
ДИРЕКЦИЈА (лат. directio - управа) Тело које руководи одређеном организацијом. Сачињавају га руководиоци или вође организационих јединица (одељења, радионица, ансамбала и сл). Дирекцијом руководи директор. У позоришту су то: дирекција драме, дирекција опере, дирекција балета, дирекција технике, дирекција маркетинга и сл.
ДИРИГЕНТ (лат. dirigens - управљач, управник, руководилац) Муз. - посебно образован и обучен музички стручњак који руководи музичким ансамблима у припреми и реализацији музичких дела (опера, балет, концертиисл.).
ДИРИГЕНСКИ ПУЛТ (кол.) Посебан постамент за нотну партитуру, са којег диригент управља музичким ансамблом.
ДИСОНАНТАН (нлат. dissonantio) Нескладан, несагласан, несложан, онај који уноси раздор. Супротно од консонантан.
ДИСОНАНЦИЈА (нлат. dissonantia) Нескладност, несагласност, оно што раздире. Муз. Однос између двају или више тонова чије звучање није задовољавајуће. Супродно до консонанција.
ДИСПЛЕЈ (енг. display) Електронски уређај у виду табле-плоче који се поставља на прочељу сцене преко којег се емитују титловани, превод текста опере и драме страних аутора. Емитовање се врши преко титл маишне којом руководи обучена личност. У савременије опремљеним позориштима за исте потребе се користе квалитетнији екрани - плазме, или мали дисплеји, или екрани на седиштима.
ДИСХАРМОНИЈА (лат. dis-, rp. harmonia) Несагласност, неслагање, раздор. Муз. Неслагање тонова, несклад, погрешаи тон (дисонанција, какофонија). Супротно до хармоније.
ДИТИРАМБ (грч. dithjrambos – надимак бога Баха) Врста хорских песама посвећених богу Дионису у старој Грчкој. Сматра се да је из дитирамба настала трагедија, јер је дијалогом хоровође и хора у дитирамбу настао драмски однос а тако и сама античка драма; сценски облик изражавања врло значајан за настанак драмске уметности.
ДОАЈЕН (фр. doyen - старешина) Најстарији представник неког друштва, заједнице, по положају или по годинама. Поз. - по годинама и искуству најстарији члан позоришног ансабла.
DOMINUS GREGUS (лат. господар стада, вођа) Вођа позоришне трупе у театру старог Рима.
ДОНАТОР (лат. donator) Дародавац,давалац. Лице или институција које помаже културу, науку и друге непрофитабилне делатности и институције. Донатор за своју помоћ не очекује никакву противуслугу од институције којој је помогао.

ДОНАТОРСТВО Облик даровања. Поз. -подршка позоришту, или посебном позоришном пројекту, која може да буде новчана, или у одређеној роби, услугама, завештању, задужбинарству и сл, при чему институција или особа која се одлучила на донаторство не добија никакву противуслугу од позоришта.
ДОТИРАНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које за своју делатност прима одређене субвенције из буџета оснивача, тј. основу финансирања ових позоришта чине дотације. Припада тзв. буџетским установама.Насупрот комерцијалног позоришта.
ДРАМА (грч. drаo - чиним, радим, drаma - радња) Посебан позоришни облик. Сценска врста са озбиљним садржајем. Драма - књижевна врста која показује догађаје из људског живота, као да се збивају у садашњости и пред нашим очима; лица која учествују, говоре и раде свако према свом карактеру. При том, увек мора да постоји борба двају супротности - сукоб. Драма такође подразумева јединство драмске идеје.
ДРАМА АПСУРДА (грч. drama; лат. absurdum - немогуће) Драмски род настао средином двадесетог века. Родоначелници овог жанра су Бекет, Јонеско, Жене, Адамов. Настаје у послератној клими, а има корене у филозофији егзистенцијализма, чији су битни постулати: непостојаност вредности, одсуство комуникације, двосмисленост осећања, отуђеност - апсурдност егзистенције.
ДРАМА КУХИЊСКОГ СЛИВНИКА (ен. kitchen-sink drama) Термин који је постао популаран средином '50-тих година 20. века, као донекле омаловажавајућа ознака за тада актуелне савремене реалистичне драме са радничком тематиком драме Арнолда Вескера, телевизијске драме Алуна Овена. Мање или више оправдано објашњење било је да су се драме овог жанра било у физичком, било у психолошком смислу дешавале око кухињског сливника.
ДРАМА С ТЕЗОМ (грч. drаma; thesis - поставка, тврдња) Врста драмског рода у којем је целокупна структура драме подређена доказивању или демонстрацији одређене тезе: моралне, социјалне, политичке, идеолошке. Ове драме условљене су актуелношћу, што може да буде предност јер третирањем тренутних друштвених проблема лако стичу популарност, али и мана, јер губе на вредности у каснијим епохама, тј. престају да буду актуелне.
ДРАМАТИЗАЦИЈА (грч. drаma) Поступак прераде неког књижевног дела (роман, проза, песма...) у драмску форму и прилагођавања за сценско извођење. Драматизацију најчешће врши драматург, а понекад и редитељи који ће касније то дело и поставити на сцену.
ДРАМАТИЧАН (грч. drama) Који се збива као у драми, са пуно радње, дијалошки... Фиг. - екстремно изражајан, напет, потресан.
ДРАМАТИЧАР (грч. dramatikos) Драмски песник, писац драме.
ДРАМАТУРГ (грч. drdma, ergon дело, dramaturgos) Позоришни уметник, уметнички стручњак и (или) теоретичар за драмска дела. Један од најзначајих уметника у позоришту (уз глумаце и редитеље). Факултети и академије које образују кадрове за бављење позоришном уметошћу имају најчешће у свом саставу и катедру драматургије. Данас термин драматург подразумева: - драматург - писац драмског дела (драматичар) - драматург - који врши драматизацију неког литерарног дела које није драмско, за сценско извоћење, или одговарајућу адаптацију драме друтог аутора, најчешће по сугестијама редитеља - драматург позоришта - стручно лице које предлаже репертоар куће.
ДРАМАТУРГИЈА (грч. dramaturgia) Наука о суштини драмског стваралаштва, о теорији драме и драмској уметности. Посебна дисциплина у књижевности и позоришту која проучава специфичности драмског стваралаштва. Посебна област у позоришту која се бави стручним и научним истраживањем из области позоришта (теорија драме, режије, глуме, однос уметничких изражавања и устројства на сцени и у позоришту, однос уметника и публике и сл.).
ДРАМАТУРШСКА ЕКИПА (ОДЕЉЕЊЕ) Скупина драматурга при великим позоришним кућама која се баве истраживачким радом по специјализованим областима (епохе, посебне естетике, области, нова дела, аутори и сл.). Пример НАДА НОВА у Народном позоришту у Београду, Краљевско национално иозоришше и Ројал Корт у Лондону, бечки Бургтеатар.
ДРАМАТУРГ ПРЕДСТАВЕ Посебно ангажовани драматург за одређену представу који заједно са редитељем заснива и делимично остварује целокупну изведбену компоненту представе, при чему се његова фунција не ограничава само на књижевно-критичку припрему текста, већ суделује и на поставкама за извођење.
ДРАМА У ДРАМИ Поступак када писац у основни ток драме убаци посебни комад у којем су актери главне драмске радње или учесници, или само гледаоци.
ДРАМА У СТИХУ Посебан драмски род писан и извођен у стиху.
ДРАМСКА ИРОНИЈА (грч. drama; еirоnеia; лат. ironia - фина прикривена поруга) Вид драмског изражавања приликом којег ликови у драми стварају ситуацију која код гледаоца постиже ефекат ироније.
ДРАМСКА ЈЕДИНСТВА Једно од најважнијих драмских правила која је установио Аристотел - правило о јединству радње, времена и места у драмској поезији, посебно трагедији: "Према томе као што се и код осталих подражавалачких уметности једно подражавање везује за један једини предмет, тако и трагична прича, кад је она подражавање неке радње, треба да подражава једну радњу, и то целу." Савремена драмтургија не поштује ова правила.
ДРАМСКА КЊИЖЕВНОСТ Посебан род књижевности настао у старој Грчкој. Основа ове књижевности су драмска дела која је углавном пишу за сцеско извођење, мада постоји и изузетак
ДРАМСКА РАДЊА Низ међусобно повезаних сценских догађаја са истим циљем. Драмска радња чини окосницу и основ сваког драмског дела. Основна је покретачка снага у драми. Мора да има свој почетак, развој и свршетак. Радња у драми је у непосредној вези са личностихма у драми. Њихови односи граде драмску радњу кроз композиционе фазе: експозицију, заплет, кулминацију, перипетију и расплет. Савремена драматургија користи драмске радње у комотнијем односу, тј. не поштују се раније установљена и круто дефинисана правила.
ДРАМСКА ХРОНИКА (енгл. chronicle play – драма хроника; грч. chronikos - временски) Хроника је: 1) летопис, историја писана по годинама 2) у журналистици - рубрика која прати дневне догађаје. Врста историјске драме која у својој основи има карактер хронике одређеног времена и ситуације.
ДРАМСКИ ЖАНРОВИ (фр. genre - врста, род, начин писања) Врсте и родови драмског изражавања и стваралаштва. Жанр зависи од основне карактеистике дела, начина изражавања и облика извођења. Основна подела, дефи-нисана већ у старој Грчкој, била је на: трагедију, комедију, сатирску игру и мим. Раз-војем позоришне уметности шириле су се и гране жанрова: црквена драма, фарсе, грађанска драма и др. Најчешће се каже да данас разликујемо три основна жанра: трагедија, комедија и драма у ужем смислу, а све жанрове је скоро немогуће набројати и стално се јављају нови (сатира, гротеска, комедија ситуације, комедија карактера, драма апсурда, мелодрама...)
ДРАМСКИ ЈУНАК Носилац драмске радње. Његову улогу одређује писац, дајући му лик и карактер.
ДРАМСКИ МОНОЛОГ Монолог лика у драмском делу. Постоји спољашњи и унутарњи монолог. У унутрашњем се јунак обраћа себи, тј. обрачунава се са собом, у спољашњем јунак открива и износи своје мисли, дилеме, намере, ставо-ве сабеседнику, слушаоцу. Драма коју чини само монолог назива се монодрама.
ДРАМСКИ ПИСАЦ Аутор који ствара драмско дело (в. драматичар). Нека већа позоришта поседују своје школе на којима, за своје потребе, образују или усавршавају драмске писце. Наравно, основица за сваку врсту школовања драмског писца је лични таленат.
ДРАМСКИ УМЕТНИК Креативац са посебним даром, способностима и вештинама, тј. стваралац из области драмских уметности (глумац, редитељ, драматург, позоришни продуцент...).
ДРАМСКО ДЕЛО Аутохтоно књижевно-уметничко дело које је написаио за сценско извођење. Може бити различитих жанрова, од класичне драме, па до најсавременијих сценских облика. У процесу избора оно за стављање на репертоар, драмско дело може да се: - наручи код аутора-писца, - изабере на отвореном конкурсу, - прихвати предлог аутора или редитеља, - прихвати предлог драматуршког одељења.
ДРАПЕРИЈА (фр. draperie) Завеса, застор. Поз. - врста декоративне завесе на сцени. Може да се користи за омеђивање сцене, а и у оквиру сценографије (в. суфита).
ДРУШТВЕНА САТИРА (лат. satira, satura; satur - сит, засићен) Књижевно дело које на подругљив и духовит начин осуђује све негативне особине неког друштва, појединца, појаве... Врста драмског дела које указује на социјалне и моралне недостатке друштвене средине. У драмској уметности присутна је још од старе Грчке у комедијама Аристофана.
ДУБЛЕР (фр. doubleur) Особа које замењује неког од актера у извођењу опасних сцена; каскадер (чешћа појава на филму).
ДУЕТ (итал. duetto) Музичко певање или свирање у два гласа.
ДУО (лат. duo - два) Двоје, пар. Поз. - део представе, сцена у којој учествују два актера, сценско извођење у пару.
ДУОДРАМА (лат. duo - два, грч. drama – радња) Облик позоришног изражавања у којем учествују два интерпретатора, тј. Драмско дело написано за два глумца.

Е

ЕКИКЛЕМА (гр.) У позориштима старе Грчке покретна платформа на точковима која се са већ припремљеним призором изгура на сцену (Есхилов Оковани Прометеј).
ЕКЛЕКТИЧКИ (грч. eklego - одабирам: eklektikos - који одабира) Нестваралачки, који од других одабира и узима оно што му се допада и што му одговара.
ЕКЛЕКТИЧАН РЕПЕРТОАР (кол.) Репертоар позоришта које своју делатност базира на приказивању позоришних представа туђих продукција, тј. бира представе других позоришта и потом их реализује на својој сцени.
ЕКЛОГА (грч. eklegо - одабирам; ekloge - изабрана песма) Идилична пастирска песма. Посебна драмска форма која се заснива на идиличним пасторалним темама.
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ПОЗОРИШТЕ (нем. experimentieren - оглед, опит, проба) Позориште које свој рад заснива на истраживачкој делатности у свим позоришним облицима. Ова позоришта се репертоаром и његовим извођењем опредељују за приказивање мање познатих, савремених и још увек непотпуно критички валори-зованих дела и то претежно неконвенцио-налним изразима.
ЕКСПОЗИЦИЈА (лат. ех - бивши, некадашњи, ранији; exposhio - излагање) Излагање, причање, изложба уметничких предмета... Поз - уводни део сценског дела у којем се гледаоци упознају са основним мотивима.
ЕЛИЗАБЕТАНСКА ДРАМА, један од представника је Вилијам Шекспир даљег тока драмске радње, са ликовима и сл.
ЕКСТАЗА (гр. ek - из; stasis - померање) Врхунски занос, усхићење. Највиши степен усхићености сличан лудилу, сједињавање душе са богом. Поз. врхунац драмске радње, снажан сценски утисак. Највиши облик сценског узбуђења, заноса.
ЕЛЕКТРО ЦУГ (кол.) Хоризонталне и вертикалне цеви или лајсне са стране и изнад сцене на којима се налазе извори струје (прикључци, утикачи) за потребе расвете и електро уређаја који се користе за реализацију представе.
ЕЛЕОС (гр.) Аристотелов појам у дефиницији трагедије; сажаљење.
ЕЛИЗАБЕТАНСКА ДРАМА Врста ренесансне дворске драме у Енглеској, настала у време владавине Елизабете I (1558 - 1603). Овај драмски облик развио се слично ренесансним драмама Европе, ослањајући се на средњевековну драмску традицију. али у основи црпећи античке идеје и теме. Најзначајнији представници су Кристофер Марлоу и Вилијам Шекспир.
ЕПИЗОДА (грч. epeis-odion уметак, додатак) Заокружени део неке радње. Првобитно: дијалошки део између хорских песама у старогрчкој трагедији. Поз. део драмског текста који је самосталан и заокружен, без јаче везе са главним током радње. Кол. - мања улога (епизодна улога).
ЕПИЗОДИСТ (гр.) Сценски уметник који тумачи мање, споредне улоге, понекад и без речи.
ЕПИЗОДНА УЛОГА Обимом мања улога у комаду, тј. у представи.
ЕПИКА (грч. epos, фр. epiaue) Песништво које лагано и опширно препричава стварне или потенцијалне догађаје, тежећи објективности.
ЕПИЛОГ (грч. epilogos) Завршна реч, поговор. Првобитно - завршни говор којим се неки лик из драме директно обраћа гледаоцима (супротно пролог). Финална радња у позоришном делу и представи, у којој се дефинише ауторова порука, а понекад и резимира цео комад.
ЕПСКО ПОЗОРИШТЕ Врста позоришта које негује комаде епске наративне форме (в. епика) који имају за циљ двојаку функцију: педагошку и политичку. Родоначелник овог позоришног изражавања је немачки редитељ Пискатор, а тај принцип је развио и дао му пуну афирмацију Бертолт Брехт. Основни задатак оваквог позоришта да гледаоца ослободи емотивног учешћа у радњи, како 6и он могао да заузме рационалан (критички) став према ономе што гледа.
ЕСТЕТИКА (гр. aisthetikоs - опажајни) Наука о чулном опажању; уже - наука о лепом, нарочито о уметности. У уметности, наука о смислу уметности и о уметничком укусу.
ЕСТЕТСКА КРИТИКА Строго уметничка критика која се држи само естетске стране и примењује само естетичке критеријуме у просуђивању уметничког дела. Она не разматра друге вредности (моралну, васпитну, религијску и др.) које поседује уметнико дело.
ЕСТЕТИКА ПОЗОРИШТА Театролошка дисциплина која истражује подстицаје, предуслове и битна обележја сценске креативности, као и смисао, те значење темељних аспеката театарског чина с естетичких позиција.
ЕСТРАДА (фр. estrade; лат. via strata - поплочан пут) Првобитно - пут, друм; потом - узвишење, подијум, бина, сцена. У новије време - посебан облик популарне сценске делатности: различити облици забавне и народне музике, забавни програми нижег естетског нивоа....
ЕФЕК(А)Т (лат. efficere, effectus - успех, учинак) Дејство. Снажни сценски акценат. У уметничком смислу - атрактивно изведена сцена, дијалог, гест.... У техничком смислу ефектима се називају одговарајући светлосни, тонски, визуелни или неки други сценски акценти, који се обично постижу уз помоћ машина и апарата.
ЕФЕКАТ ЗАЧУДНОСТИ (нем. Verfremdungseffekt односно V-Effekt) Драматуршко начело познатог немачког позоришног ствараоца и истраживача Бертолта Брехта којим се глумачком интерпретацијом оно познато претвара у непознато, зачудно односно отуђујуће.

Ж

ЖАНР (фр. genre) Род, врста, тип. Начин изражавања. У позоришту 1) врсте драмских комада (трагедија, комедија, драма, мелодрама, и др); 2) врсте позоришних представа (драма, мјузикл, монодрама, пантомима...)
ЖАРГОН (фр. jargon) Посебан говор неке друштвене групе, средине, професије: ђачки жаргон, монденски жаргон, улични жаргон... Драмски писци често користе различите жаргоне ради потпунијег сликања ликова.
ЖИРИ (лат. јurare – заклети се) Посебно тим формиран од стране неког овлашћеног тела или друштвене институције чији је задатак да врши вредновање изведених појединачних или колективних дела тј. одбор или комисија за додељивање награда на уметничким такмичењима, фестивалима, конкурсима.
ЖИРИ ПУБЛИКЕ Одабрана група представника публике коју формира неко овлашћено тело или друштвена институција чији је задатак да врши вредновање изведених појединачних или колективних дела у име корисника тих дела - публике.
ЖОНГЛЕР (фp.jongleur; - шаљивчина) Средњевековни свирач који је био пратња трубадуру. Потом лакрдијаш, пајац, забављач вешт у бацању ножева, или бацању увис и хватању лопти, бакљи, чуњева... Користе се и у савременом позоришном изражавању.


З


ЗАВЕСА Простирка (најчешће платнена) која се користи за одвајање гледалишта (гледалаца) од сцене (извођача). Завеса се подиже на почетку представе, а снушта на крају чинова, али и у току трајања чинова приликом промене сцена - слика. Кол. - има функцију мерења успеха и популарности представе (броји се колико пута приликом завршетка представе публика тражи дизање завесе да би поздравила извођаче). Постоје још и завесе - драперије које служе за омеђивање сцене, а користе се и у сценографске сврхе (в. суфите)
ЗАПЛЕТ Односи који доводе до одређених тензија, којетеже раплету. Супротно расплету. Једна од основних елемената драме је улога заплета у одржавању пажње и интересовања. Процес у драмском делу који креће ка кулминацији и расплету иза чега следи епилог, тј. крај.
ЗАРЗУЕЛА (шп. zarzuela) У старој Шпанији - позоришни комад у којем се смењују говорне и музичке тачке, врста оперете.
ЗВУК Тон. Средство аудио изражавања. У позоришту чини основ за звучни штимунг. Уз светло, сценографију и костиме, представља техничку окосницу представе.

И

ИГРА Природна потреба за изражавањем ради ње саме и ради пријатности која се ствара том приликом. Једна од важних човекових потреба која му ствара задовољство у индивидуалном и социјалном смислу. Везана је за нагонске потребе унутрањег или спољњег изражавања. Моторна је снага креативности, те је стога врло значајна за уметност. Једна је од основних елемената сценских уметности.
ИГРОКАЗ Драмска врста настала у Хрватској средином деветнаестог века често у варијанти пучки игроказ. Најчешће га обележава сентиментално-поетична, али и политичко-сатирична тематика уз певачко-музичке уметке.
ИДЕЈА (гр. eidos - вид, облик, idea) Мисао, појам, основна замисао. Основна нит дела, мисао водиља која може да изроди поруку. Основна идеја у делу је у избору теме и начину обраде, односно у ауторовом односу према њој. Одабрана тема треба да илуструје неки став, гледиште, схватање. Тек када се пажљиво анализирају употребљена уметничка средства, може се схватити порука која произилази из целокупне структуре дела. Порука се може осетити из начина изградње сижеа, вођења фабуле, компоновања и обликовања ликова.
ИДЕЈНА ДРАМА Драмско дело које има тезу. Бави се најразноврснијим друштвеним, моралним, филозофским, религијским, економским и другим проблемима. У овим драмама се решење не намеће, оно се дискутује, аутор се ослања на гледаочеву сарадњу. Идејна драма има изражену психолошку анализу. Родоначелник ове драме је Хенрик Ибзен. Неговали су је Франсоа де Кирел, Бернард Шо и Герхарт Хаупман.
ИДЕНТИФИКАЦИЈА (лат. Indentificatio - поистовећивање, поистовљење) Поз. - стање поистовећивања, идентификације са јунаком дела. Оваква ситуација настаје у тренутку када дође до приближавања и поистовећивања емоционалног стања између јунака и гледалаца и када гледалац збивања исказана у делу доживљава као своја. Изузетно јака идентификација јавља се у сусрету истоветних искустава и истоветних емоционалних стања гледаоца и јунака дела. Овај процес може да остварује позитивне моралне и васпитне ефекте деловања уметничког дела на гледаоца. У процесу стварања драмског дела за сцену под идентификацијом се подразумева поистовећивање глумца са ликом.
ИДИЛА (гр. eidyllion - сличица) Врста уметничког дела којим се приказује задовољан, спокојан живот у природи, на селу, пружајући слику мирног и једноставног, складног, хармоничног и „природног" живота пастира, рибара, сељака... у скромним приликама и оквирима.
ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ (кол.) Лице одговорно за оперативну реализацију представе. Вођа тимова продукције представе. Одговоран да на основу утврђених планова створи предуслове за што квалитетнију реализацију продукције. Он је покретачка енергија и везивно ткиво у ауторском, техничком и продуцентском тиму позоришног пројекта.
ИЗВОЂАЧ Неко ко остварује, извршава, изводи неку радњу. У позоришту су то глумци, певачи, играчи.
ИЗВОЂАЧКА УМЕТНОСТ Уметничка дела која се јавно изводе: драма, опера, балет, концерти, перфораманси.
ИЗВОЂАЧКИ УГОВОР (кол.) Уговор којим се дефинишу односи између уметника-извођача и послодавца приликом ангажовања за извођење одређеног дела, програма и сл. Овим обликом уговарања ангажују се извођачи најчешће само за једну манифестацију (нпр. ангажовање глумца за извођење одређеног програма поводом обележавања неког значајног датума, књижевне трибине и сл.)
ИЗВОЂАЧКИ ХОНОРАР Новчана надокнада, награда за поједини извршени посао који је обавио извођач. Дефинише се посебним извођачким уговором.
ИЗДАВАЧКА ПОЗОРИШНА ДЕЛАТНОСТ Припремање и објављивање штампаних, видео, дигиталних и друтих записа позоришних дела. Свако позориште штампа плакате, програмске књижице и друге материјале информативног и рекламног карактера. Издавачке делатности које делују у оквиру већих позоришта често објављују и обимнија и захтевнија издања везана за позориште: театрографске, театролошке, историјске, теоријске и друге научне студије и књиге, часописе, листове, монографије познатих уметника те куће, драмске текстове, и сл. Поред тога, издају се и различити маркетнишки материјали: календари, постери и плакати популарних представа и уметника, разгледнице, фотографије, различити сувенири... У новије време позоришта
све чешће издају видео записе својих представа на различитим носачима (VHS, CD, DVD...)
ИЗРАЖАЈНОСТ Јадан од основних облика уметничког делања и деловања. Свака уметничка грана има свој основни облик изражавања: глума - говором, балет - игром, опера - певањем, драматичар - писањем и сл.
ИЗРАЗ Процес и облик деловања (сценски израз, музички израз, израз мимиком и сл). Од уметникове способности, начина и снаге израза зависи његово дејство на публику.
ИЛУЗИЈА (лат. ilussio - чулна обмана, варка, уображавање) Чулна обмана при којој се неки предмет уочава другачије него што стварно изгледа. Поз. 1) ефекат који представа понекад изазове код публике - да су збивања на сцени "реалност"; 2) слике настале посебним сценским ефектима и техником.
ИЛУЗИОНИСТИЧКА СЦЕНА Сценски облик који своју изражајност заснива на вештом дочаравању нестварних слика и догађаја.
ИМИТАТОР (лат. imitator - подражавалац) Лице које ради по угледу на некога. Неко ко уме да подражава разне типове људи, животиња и сл. Имитатор је естрадни извођач који своју интерпретацију заснива на копирању, подражавању неких друтих, обично познатих јавних личности. У позоришту глумци често користе имитације као помоћни елемент у свом стваралаштву, било као интерполирани сегмент или инспирацију за креацију неког лика.
ИМИТАЦИЈА (лат. imitatio - подражавање, угледање) Дело урађено по угледу на неко друто. У глуми - опонашање различитих звукова, гласа, покрета, манира, најчешће људи и животиња, обично са тенденцијом да се постигне комични ефекат.
ИМПОСТАЦИЈА (ит. impostare; лат. imponere - наметнути; нлат. impostus) Поз. - постављање гласа глумцима и певачима. Начин тражења, стварања и постављања музичког тона код певача.
ИМПОСТИРАЊЕ (ит. impostare - наметнути, ударити) Посебним вежбама постигнута техника употребе гласа која глумцу и певачу омогућује коришћење широког распона јачина, висина, боја...
ИМПРЕСАРИО (ит. impresario) 1) Лице које проналази и препоручује талентоване, квалитетне уметнике потенцијалним послодавцима; 2) лице које, у име неке уметничке куће, уговара наступе, и стара се о њиховом финансијском успеху (представе, концерте, приредбе и сл).
ИМПРЕСИЈА (лат. impressio - утисак, дојам) Дејство које нешто (на пример уметничко дело) има на некога (нпр. Конзумента - гледаоца, слушаоца...).
ИМПРЕСИОНИЗАМ (лат. impressio) Правац у уметности настао у другој половини XIX века у Француској; сматра да је задатак уметности што чистије и верније приказивање и репродуковање чулних утисака.
ИМПРЕСИОНИСТИЧКА ДРАМА Драмско дело које тежи да изазове посебну атмосферу, осећања и расположења; малог је обима, спорог одвијања радње, са много пауза и дијалогу ближег колаквијалном говору. Акустички и визуелни ефекти доприносе упечатљивости атмосфере. Погодна за камерно извођење (у малим позориштима).
ИМПРОВИЗАЦИЈА (лат. improvisatio) Делање и чињење без претходне припреме. Поз. - слободно изражавање на сцени без посебне припреме и чврстог концепта. Основа неких позоришних врста, на пример комедије дел арте. Није препоручљива у традиционалним представама, али се данас допушта у неким комедијама, у којима се глумци слободно изражавају у оквиру задатог редитељског концепта и текста. (Пример Радован трећи, Душана Ковачевића, култна представа Атељеа 212 са Зораном Радмиловићем у главној улози). Многе алтернативне представе се и данас заснивају на импровизацији. Допуштена, често препоручљива у току припреме представе.

ИНВЕНЦИЈА (лат. inventio - проналажење, изумевање) Проналазачки дар. Способност изналажења нових идеја, откривања и стварања новог. Способност побуђивања стваралачких фантазија и мотива. Довитљивост, духовитост. Врло је важна за уметничку креативност и стваралаштво.
ИНКУБАЦИЈА (лат. incubatio) Процес развоја и сазревања. Поз. - време које прође од јављања прве идеје, до почетка стваралачког рада на конкретном делу. Период сазревања стваралачке идеје.
ИН МЕДИЈАС РЕС (лат. in medias res) У средишту ствари. Одмах прећи на суштину ствари, без неког посебног увода.
ИНСПИРАЦИЈА (лат. inspiratio - удисање) Уметничко, стваралачко надахнуће. Врло важан eлемент у стваралачком процесу, иницијација за уметничко стваралаштво.
ИНСПИЦИЈЕНТ (лат. inspiciens) Лице које врши надзор. Стручно лице у позоришту које води процес приказивања представе на сцени. Стара се да сви учесници и елементи представе буду спремни за почетак представе, а током извођења кординира рад свих учесника (извођачи, сценска техника, расветљивачи, тонмајстори...) и води рачуна да технички квалитет представе буде онакав какав је на премијери установљен. Стални је члан ансамбла представе од почетка рада.
ИНСПИЦИЈЕНТСКА КЊИГА (кол.) Један од најзначајнијих докумената за позоришну представу. Припрема је испицијент у току проба и користи је у току реализације представе. Садржи све информа-ције битне за одвијање представе (позиви учесницима, промене светлосних штимунга, аудио ефекти, мизансцен...)
ИНСПИЦИЈЕНТСКИ ПУЛТ (кол.) Командна табла која се обично налази иза портала, а свакако склоњена од гледалаца, са које инспицијент, по инспицијентској књизи, води представу. Пулт поседује тонску везу са техничко оперативним реализаторима представе (тон мајстор, мајстор светла, декоратери, помоћни радници и др.), са глумачким салоном где се налазе извођачи приправни за излазак на сцену, свим просторијама у којима се одвија припрема учесника за сцену (шминкернице, гардеробе) и другим де-ловима зграде (лифтови, бифе и сл.). Инспицијенски пулт поседује и видео екран, који инспицијенту помаже да контролише ситуацију на сцени.
ИНСТИТУЦИОНАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште чији је оснивач неки државни орган (република, регија, град, локална самоуправа). Оснивач установљава концепт рада - репертоар, поставља управу и финасира ову врсту позоришта. Насупрот неинституционалним позориштима која се самостално оснивају и финасирају.
ИНСТРУМЕНТ (лат. instrumentum) Направа, справа, помоћно средство за одређену делатност, алат. Музичка справа за стварање тонова и интерпретацију звука - музике.
ИНСЦЕНАЦИЈА (нем. Inszenierung, лат. in, scaena) Удешавање позоришног комада за приказивање, постављање неког дела на сцену. У позоришту је то најчешће целокупна делатност редитеља са сарадницима из креативног тима (драматург, сценограф, костимограф, кореограф, композитор) на припреми позоришног дела за приказивање.
ИНТЕНДАНТ (лат, фр. Intendant - надзорник, настојник, управник) Термин чешће у употреби у Хрватској и Босни и Херцеговини (в. управник позоришта).
ИНТЕРАКТИВНО ПОЗОРИШТЕ (лат. inter - међу, између; actio - радња, дејство) Међудејство, међузависност. Врста позоришне представе у којој гледаоци активно учествују у представи заједно са извођачима. Овакав начин рада на стварању представе, вишеструких интеракција уводи појам интерактивног позоришта. Најбољи пример је представа - експеримент трупе "Skvot teatar" из Бруклина. Представа - ритуал третира гледаоца као учесника, гледаоца као извођача, који ствара у интеракцији са професионалним извођачима.
ИНТЕРКУЛТУРАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које у свом стварачком опусу користи мноштво различитих позоришних култура. Формално ово је позоришна теза која прихвата позоришне моделе и технологије разних култура и трансформише их у "домаћи материјал". Сублимат различитости истока-запада-традиционално-обредно-савремено-истраживачко-плесно и сл.
ИНТЕРЛУДИЈУМ (лат. interludere; нлат. interludium) Муз. - међуигра. Поз. - међучин, „уметак" у оквиру позоришне представе. У драмској представи има све одлике чина, али често акцентује проток времена, пример су Пискаторове режије.
ИНТЕРМЕДИЈАЛНОСТ (лат. intermedius) Коришћење елемената више различитих врста медија приликом стварања неког дела (позориште, филм, видео, ласери...). Врло се често користи у савременом позоришту.
ИНТЕРМЕЦО (итал. intermezzo; лат. intermedium - међуигра) Кратка форма која попуњава паузу између чинова у току неког сценског догађања (музички интемецо, балетски интермецо). Обично комични комад или кратка комична опера. Радња често нема везе са главним комадом.
ИНТЕРПРЕТАТОР (нлат. interpretator) Излагач, извођач, тумач, приказивач, објашњавалац неког дела. Интерпретатор је у позоришту извођач - тумач улога на сцени (глумац, певач, играч и сл.).
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА (лат. interpretatio) 1) Објашњавање, тумачење (закона, списа, утовора) 2) превођење страног писца. Поз. представљање, приказивање, тумачење (улога: глума, певање, игра)
ИНТОНАЦИЈА (итал. intonatio) 1) У католичкој цркви почетне речи молитве које изговара свештеник; 2) давање тона; свирање, певање; основни почетни тон говора, певања, музицирања. У ширем смислу, може да се односи и на основни смисао, значај и карактеристику неког дела.
ИНТРАКУЛТУРАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које своје стваралаштво базира на садејству - сублимирању различитих позоришних форми и позоришним процесом ствара нова аутохтона дела уз активно укључивање гледаоца у позоришну радњу.
ИНТРИГА (фр. intrigue, итал. intrigo) Сплетка, смутња. Провокација. Поз. - в. заплет.
ИНТРИГАНТ (фр. intrigue - сплетка) Глумац специјализован за улогу сплеткара.
ИНТУИЦИЈА (лат. intueor- сагледам, опазим, нлат. intuitio) Непосредно стечено знање, а не путем рефлексије или искуства. Непосредно сагледавање, опажање. Интуиција је у уметности резултат истовременог радг маште, осећања и мишљења. Наслућивање, предосећање, а то је и битна особина уметничког дела чија се суштина може само наслутити.
ИРАЦИОНАЛНО (лат. irrationalis - неразуман, неразложан, противан разуму, изнад разума) Појава која не подлеже законима логике; често обележје онога што је изван граница разумног, а у сфери несазнајног, осећајног. Има удела у процесу уметничког стварања, а још више у доживљавању уметности.
ИРОНИЈА (грч. eirоneia; лат. ironia;) Дискретна поруга, која се састоји у казивању чије значење је супротно од оног што се заиста мисли (кад се шкртици каже да је расипник, намћору да је весељак, кукавици да је храбар...). Иронија је прикривени начин подсмеха и поруге; често се користи у комедији, а поготово у сатири.
ИСПОВЕДНИ МОНОЛОГ Монолог који садржи ставове о некој појави и збивању; њиме се анализира поступак из друге личне перспективе Говор једног лика у комаду у којем он износи своја интимна размишљања и емоције (самоанализа, преиспитивање, самоосу-да, кајање...).
ИСТОРИЈА ПОЗОРИШТА Театролошка дисциплина која разноврсним методама настоји да реконструише и валоризује минули позоришни живот и анализирајући његово значење у његовом времену, те његов утицај на даљи развој позоришта.
ИСТОРИЈСКА ДРАМА Драмска форма која свој садржај заснива на историјским темама и личностима. У драматургији је присутна још од старе Грчке.
ИСТРАЖИВАЊЕ ПУБЛИКЕ Посебан облик истраживачке делатности у позоришту којом се на организован и систематичан начин организује истраживање публике, како 6и се сагледали њени ставови, мишљење, сугестије, структура и сл. Сем истраживачких вредности, резултати могу да буду добра сугестија и потоказ менаџменту позоришта у процесу планирања.

Ј

ЈАВНА УСАМЉЕНОСТ Описни термин који Станиславски користи да појасни душевно стање глумца: "На представи, пред очима многобројне публике, ви се увек можете повући у усамљеност, као пуж у кућицу". (Станиславски "Систем")
ЈЕДИНСТВО Појам у теоријској драматургији који се односи на тзв. Аристотелове прописе о јединству времена, места и радње.
ЈЕДНОГЛАСЈЕ Једногласно певање. Врста певања када се у исто време чује само један напев, без обзира да ли га изводи само један певач или више њих заједно.
ЈЕДНОКРАТНО ИЗВОЂЕЊЕ (ен. Оnе night stand) Представа која се само једно вече изводи у позоришту или некој другој дворани. Турнеја представа за једнократно извођење један је од најнапорнијих облика позоришног рада, и честа је утлавном у забављачком жанру у мјузиклу и варијетеу. Ова извођења се своде само на играње без пратећих позоришних активности.
ЈЕДНОЧИНКА Драма, опера или балет, обично мања обимом, чија целокупна радња се одвија у једном чину.
ЈЕЗИК Својство и средство комуникације које поседује и за које је способан само човек. Продукт цивилизацијског развоја. Једна од битних одлика културе сваког народа. Значајна основа за свеукупну делатност једног народа, као и за неке гране уметности. Без књижевног језика нема основе за драмски театар, јер без књижевног језика нема драмског текста, превода, приказа, коментара и сл.
ЈЕЗУИТСКА ДРАМА Посебан облик црквене драме који се јавља у доба против реформације (од средине 16. до 18. века), а посебно у доба барока. Религиозни позоришни комади на латинском језику, које су приказивали лаици. Аутори ових драма су већином били наставници реторике у језуитским школама, а изводили су их ученици. Теме су биле превасходно из Библије (Старог завета), историје цркве, историје светаца и мученика.
ЈОКУЛАТОР (lat. iocultor) Путујући средњевековни глумац, који самостално као лутајући уметник, или у оквиру позоришне дружине, приказује различите вештине (глума, музика, акробатика, дресура, игра).
ЈУБИЛЕЈ (лат. annus jubilaeus) Обележавање, прослава неке значајне годишњице. У позоришту нпр. 25-годишњица позоришног уметника, Јубиларно стото извођење представе.
ЈУНАК Најчешће је то главна личност дела. Он није само учесник и носилац радње у драме, него је често основни носилац преко којег се отелотворује основна идеје дела. Јунак (карактер) и радња драмског дела су једно од другог неодвојиви. Аристотел у својој "Поетици" даје првенство радњи дела, а карактер поставља као функцију драмске радње. Тек Шекспира на сцену изводи јунака са личном реакцијом, сопственим интересом - па драмски јунак постаје средиште драмског збивања. Појаву психологије, као самосталне науке (друга половина 19 век), прати и појава модерне психолошке драме, па јунак постаје још "важнији", а психолошком обрадом и све истанчанији и драмски интересантнији. Јукак драме најбоље се развија и открива кроз делање. Очовечени и уверљив делује на гледаоца.

К

КАБАРЕ (фр. cabaret, арап. hamarat - крчма, гостионица у којој се дају и артистичке продукције) Врста представа која је састављена од музичко-сценско-играчких делова. Изводи се са богатом кореографијом, сложеним певачким аранжманима, сценским и визуелним ефектима и гламурозном сценографијом, а чији циљ је забава уз сатиричан (драмски) и сценски садржај. Кабареом се називају и позоришта у којима се изводе овакве представе.
КАБУКИ Јапанско народно позориште (од почетка XVII в), приказује историјске, романтичне и љубавне драме уз музичку пратњу и игру динамично и захуктало. Мушкарци играју и улоге жена и дечака.
КАБУКИ ДРАМА Посебан облик јапанске традиционалне драме. Теме драма су јапанска историја и митологија прилагођене савремености.
КАВЕА (лат. cavea) Средишњи полукружни део гледалишта у позоришним објектима старог Рима
КАДЕНЦА (ит. cadenza, нлат. cadentia - ритам, кретање по такту) Муз. - завршни тон, спуштање гласа на крају (песме). У плесу: такт; одмор на последњем, наглашеном слогу стиха или реченице.
КАКОФОНИЈА (грч. kakos - лош, погрешан; рhoneo - звучни) Нешто што рђаво звучи, нескладан звук, дисхармонија. Грам. - лош изговор. Ако се и употребљава, онда углавном има за циљ да изазове неко гађење или презир. У колоквијалном језику овај термин се користи приликом лошег представљања или критике неког дела.
КАЛКУЛАЦИЈА (нлат. calculatio - срачунавање, прорачунавање) Поз. - предрачун, финансијски прорачун трошкова за одређену представу. Садржи цене свих важнијих елемената за потребу реализације пројекта. Калкулацију припрема продуцент пројекта у сарадњи са Генералним менаџером, финансијским продуцентом, уз консултацију са редитељем, сценографом, костимографом, маркетинг менаџером и друтим члановима ауторског и продуцентског тима. Свака ставка буџета мора бити посебно обрађена и образложена до детаља.
КАМЕРНО (лат. camera, грч. kamdra - соба, одаја под сводом) Намењено извођењу у малом простору.
КАМЕРНА ПРЕДСТАВА Камерне представе су бројем учесника, величином декора и друтим техничким захтевима прилагођене извођењу у малим (камерним) просторима.
КАМЕРНА СЦЕНА Термин се односи на бину тј. извођачки простор мале површине и гледалиште скромног капацитета (обично око 100 гледалаца). Могу бити у саставу позоришта које има неколико сцена различите вели-чине, или једина сцена у оквиру камерног позоришта.
КАНОН (гр. kanon; лат.canon -мерило, правило, пропис, узор) Јасно дефинисано правило, образац или пропис, који не трпи никакве промене. Муз. - вишегласна композиција у којој мелодију почетног гласа, у одређеним временским размацима понављају, имитирају од почетка до краја сви остали гласови. У колоквијалном позоришном језику овај израз се најчешће користи за круте, нефлексибилне принципе и правила.
КАНТАТА (ит. cantare - певати) Музичка композиција намењена певању, насупрот сонати која је намењена искључиво свирању.
КАРАЂОЗ (тур. karagdz - црнооки) Представа са обојеиим фигурама које, помоћу конца, анимира скривени глумац; комичар, мађионичар, лакрдијаш, марионета. Главни лик из турског традици-оналног позоришта сенки.
КАРАКТЕР (гр. charrаsso - усецам, урезујем, лат. character - знак, ознака, дистинктивни квалитет) Збир својства које неку особу, појаву или предмет одликују и разликују од других. То је скуп етичких, моралних, интелектуалних и духовних вредности особе. По Аристотелу, карактер је оно што изражава одређену вољу, наиме ово што одабира или избегава. Мора да буде приличан, веран и доследан.
КАРАКТЕРИЗАЦИЈА (гр. charrаsso - усецам, урезујем) У драмском стваралаштву - поступак успостављања основних особености и битних својстава одређеног лика у делу. Трајна вредност комада почива на његовој карактеризацији.
КАРАКТЕРНА УЛОГА Улога којој је циљ да детаљно ослика и прецизно дочара личност изразитих индивидуалних карактеристика (за разлику од типа).
КАРАКТЕРНИ ГЛУМАЦ Сценски уметник који своје улоге тумачи са битним наглашавањем основних карактеристика одређеног лика. Израз се обично користи да означи глумца који поседује
смисао за трансфомацију, интерпретацију различитих ликова.
КАРИЈЕРА (фр. carriere, ит. carriera, лат. carrus - кола) Фиг. време које се проведе у некој професији или звању; успешан ток службе у некој професији. Поз. - постигнут развој, резултати и успех у току стваралачког века неког уметника.
КАРИКАТУРА (ит. caricatura, caricare - товарити, оптеретити) Приказивање неке личности, догађаја или предмета намерним преувеличавањем ка рактеристичних особина. Поз. - представљање карактерних особина неког драмског лика намерним наглашавањем, појачавањем и преувеличавањем, којим се производи комичан ефекат.
КАРИКИРАТИ (ит. caricare - правити карикатуре, унаказити) Преувеличавати нечије особине ради исмевања. Глумачко преувеличавање неких маркантних обележја лика који приказује, али са јасном, неприкривеном хумористичко-ироничком, сатиричком и критичком намером. У појединим жанровима постоји уметничка потреба за овим поступком, и тада га редитељ и глумци свесно спроводе. Ако се, пак, карикирање у сценском изражавању појави тамо где за то не постоји уметничко оправдање, знак је лошег укуса.
КАСТЕР (ен. caster) Особа која врши избор глумаца на кастингy (аудиција), избор извођача за представу. Најчешће је то редитељ или продуцент пројекта.
КАСА-ШТИК (нем. Kassenstuck) Позоришни комад, представа, који доноси велики приход јер увек има публике.
КАСТИНГ (енг. casting) аудиција.
КАСТ ЛИСТА (кол) Списак чланова ауторског тима, лица и глумаца (певача, играча) који их тумаче, као и осталих учесника у представи (суфлер, инспицијент, поједини представници техничког тима...). Штампа се у оквиру програма представе или независио (публика их добија или купује пре представе), објављује се у новинама, дели у виду летака или дистрибуира на други начин, а истиче се и у холовима позоришта и на другим зато одређеним местима, како би публика
могла да се упозна са актерима представе.
КАТАБАЗА (гр. catаbasis; cata-bainо - силазим) Улазак у подземну просторију. По Аристотеловим драмским принципима, силазна радња трагедије изазвана преокретом.
КАТАРЗА (грч. kdtharsis - чишћење) По Аристотелу, циљ трагедије, односно прочишћење душе изнад чулних страсти је катарса. Дефинишући трагедију као подржавање озбиљне и завршене радње, лицима која делају а не приповедају, изазивањем страха и сажаљења доводи до прочишћења таквих ефеката. То прочишћење Аристотел назива катарзом.
КЕТЕРИНГ (енг.) Организовано сервисирање услугама исхране, пића, а понекад и смештаја. У позоришту се користи приликом реализације великих пројеката са бројним учесницима и ансамблима (фестивали, турнеје и сл.). Постоје посебне службе које пружају ову врсту услуге.
КИЧ (нем. kitsch, од енлеског sketch - скица) Првобитно - јефтина роба из области примењене уметности. Овај израз се односи на нека дела која поседују мале или никакве уметничке вредности. Стварају се са идејом задовољења укуса и потреба најширих слојева популације. Производи квази уметности.
КЛАКА (фр. claque - шамар) Плаћена подршка пљескањем (може и узвицима: браво, бис и сл.) у позоришту. Плаћена група публике која, по налогу, подржава одређене извођаче или представе у позоришту. Клакери могу бити и корисни - неискусну публику обучавају у којем моменту треба да аплаудира, а да тиме не ремети уметничко извођење.
КЛАКЕР (фр. claueur) Плаћени иницијатор подршке аплаузом и узвицима одобравања сценском извођачу (групи извођача, представи). Најчешће је то некритички и навијачки гест, који ствара лажни утисак о успеху.
КЛАСИК (лат. classicus - у Риму грађани првог реда) Касније - писци античке Грчке и Рима; у новије време 1) писци који су стварали по узору на старогрчке и римске; 2) писци чија дела спадају у први ред. Уметник врхунских вредности, који припада стваралачкој елити. Овај епитет се стиче тек пошто време потврди вредност неког уметника. Веома ретко понеки аутор се проглашава за класика још за живота, али овакве оцене су подложне ревалоризацији.
КЛАСИЧНА ТРАГЕДИЈА Врста трагедије која је у доба ренесансе стварана у Француској, по узору на античке трагедије. Најпознатлји драматичар тога доба је Пјер Корнеј (1606-1686), а најпознатије трагедије су: "Сид" "Цина" и "Хорације".
КЛАСИЧНО ДЕЛО Првобитно - уметничко дело створено по античким узорима. Данас - проверено, потврђено прворазредно уметничко дело.
КЛИМАКС (грч. dimax - лестве, стубе) Врхунац. Највиши ступањ неког процеса. Раст сукоба удрамском делу до врхунца напетости - кулминација драмског заплета.
КЛИН (гр. koilon) Део полукружног гледалишта у античком позоришту.
КЛИШЕ (фр. cliche - отисак, калуп слике за умножавање) Поступак који се стилски усталио тако да је изгубио свој уметнички значај и изражајност, механички се даље употребљава попут обрасца, иако није делотворан и актуелан. Стереотип без жеље за променом и инвентивношћу, обично не пружа креативну изражајност која је моторна снага уметничког делања. Клише је утлавном основ источњачке драмске уметности, као јапански кабуки.
КЛОВН (енг. clown, лат. colonus - сељак, будала) У староенглеском позоришту - шаљивчина. Данас лакрдијаш, пајац у циркусу. Сценски извођач који своју изражајност заснива на комици и забави. Често је са тужном маском на лицу, тако да код публике изазива мешавину супротних осећања, нпр. сетну радост. Најчешће наступа у циркуским представама.

КЛУБ (en. club) 1. Облик окупљања појединаца и представника институција, најчешће не чврстог оквира, са циљем остваривања неких заједничких повољности и подршке, raip. клуб пријатеља позоришта. 2. Место у виду кафеа или локала где се састаје одређено друштво, нпр. позоришни клуб.
КОАУТОР (лат. со, auctor) један од чланова тима аутора (два или више аутора), суаутор.
КОЗЕРИЈА (фр. causerie - ћаскање, причање) Предавање или текст превасходно забавног, мање озбиљног карактера. Кратке и занимљиве радње које се базирају на хумору и забави.
КОКЕТА (фр. coautte - каћиперка, намигуша) Наметљива жена. Поз. - сценска уметница која тумачи улоге љупких, страствених жена слободнијег понашања.
КОКТЕЛ-ПАРТИ (енг. cocktail party) Свечани пријем, углавном после неког важног догађаја, уз скромније послужење.
КОЛАЖ (фр. colle - лепак) Слика начињена лепљењем комада различитих материјала (тканине, фотографије, папира, новинских исечака). Колоквијални назив за сценски програм разноврсног садржаја, у оквиру којег се комбинују нумере различитих или истих жанрова. Прирећује се поводом обележавања одређених догађаја, прослава, јубилеја и сл.
КОЛЕГИЈУМ (лат. collegium) Скуп, друштво, особе које су везане истим звањем. Поз. - тело које сачињавају директори свих сектора, као и руководиоци значајнијих служби или одељења. Има оперативно извршну функцију и одговорно је за вођење и спровођење текуће, свакодневне делатности позоришта.
КОЛОРАТУРА (ит. coloratura – певачки украс, финеса, вешто спајање нота у једном слогу) Богата, украсна, солистичка интерпретација у певању. Дуги низ брзих тонова, често у комбинацији са разним украсима, а служе истицању виртуозности певача.
КОЛОРАТУРНИ СОПРАН Оперске певачице високог гласа - сопрани са посебном вештином извођења колоратура при певању.
КОМАД С ПЕВАЊЕМ Драмско дело са темом из народног живота, које се заснива на фолклорним елементима - песма, музика и игра. Жанр врло омиљен у српском позоришту крајем деветнаестог и почетком двадесетог века (Борисав Станковић Коштана, Веселиновић и Брзак Ђидо).
КОМАД С ТЕЗОМ Драмско дело које износи, образлаже, заступа, покушава да докаже неки став - политички, морални, религијски, филозофски. Проистекао је из друштвене драме (представник Дима син).
КОМЕДИЈА (грч. kоmedia) Првобитно - песма у част бога Диониса. Једна од основних врста драмског дела, настала још у старој Урчкој (уз трагедију и сатиру). Драмску причу заснива на веселим и шаљивим заплетима, излажући смеху или подсмеху друштвене појаве, обичне људске слабости, рђаве карактере и др. Комедијом се назива и позориште које на свом репертоару негује само овај жанр.
КОМЕДИЈА ДЕЛ АРТЕ (лат. commedia dell' arte) Лутајуће позоришне трупе из периода ренесансе, настала је подстакнута италијанским фарсама, комедијама у народном духу и на дијалекту и литерарним комедијама ренесансе средином 16. века у горњој Италији. За њих је карактеристично: - да су биле професионалне путујуће трупе на челу са вођом трупе, - да су биле самостално организоване, - да су типски глумци носили основу уметничког изражавања, - да им је као основа за игру и извођење представе чинио синопсис, - да је значајан удео у представи чинила импровизација глумца.
КОМЕДИЈА ДЕ КАПА И ЕСПАДА (шп. comedia de сара у espada - комад плашта и мача) Шпанска комедија из шеснаестог века. Име је добила по начину извођења, тј. извођачи су приликом играња користили своју свакодневну одећу. За своје теме црпи грађу из савременог живота ниже аристрокатије и виших слојева средње класе, мотивски усресређена око љубави, ревности, а поглавито частољубивости. Извођачи су били представници ове класе, а представе су извођене готово без декора.
КОМЕДИЈА ДЕ РУИДО (шп. comedia de ruido - бучни комад) Врста драме из шпанског Златног доба, која се одликовала динамичном спољашњом радњом, заснована на интригама. Приказивана је раскошно, а јунаци су јој могли бити и припадници највиших друштвених слојева и личности из нехришћанске и хришћанске митологије.
КОМЕДИЈА ЕРУДИТА (лат. commedia еrudita) Учена комедија, врста италијанске комедије из петнаестог и шеснаестог века. У основи се ослањала на античка искуства, обогаћена ренесансним идејама и интерпретацијом. Имала је за циљ подучавање и образовање публике, по чему је и добила име.
КОМЕДИЈА ЗАПЛЕТА Комедиографска драма која има за циљ да разоноди и развесели гледаоца, са простим заплетом пуних преокрета, без неког значајнијег упуштања у суштинске и моралне теме.
КОМЕДИЈА ИНТРИГЕ Врста комедије која се базира на разгранатим заплетима и наглим обртима у драмској радњи, са безазленим и доброћудним последицама. Радња се одвија кроз сплетке, подметања, неспоразуме, прерушавања, забуне и сл. Карактери су типизирани. Примери су Плаутове комедије. Основна јој је сврха да развесели и добро забави.
КОМЕДИЈА КАРАКТЕРА Врста комедије која кроз комичне ситуације подвргава критици и исмејавању људске карактерне особине: похлепу, тврдичлук, себичност, лицемерство, завист, охолост и сл.
КОМЕДИЈА НАРАВИ Комедија нарави се бави особинама човека као друштвеног бића. Третира особине које човек стиче у својој социјалној средини: помодарство, властољубље, додворавање, понизност и сл. Основа јој је интрига. Блиске су јој комедије заплета и комедије карактера. Примери су Молијерове "Ска-пенове сгшетке", "Учене жене", Нушићеве "Др", Госпођа министарка" и сл.
КОМЕДИЈА РЕСТАУРАЦИЈЕ Врста комедије настала у Енглеској, у доба рестаурације монархије Стјуарта (од 1660. до око 1700 год.). Била је намењена дворској и племићкој публици. Блиска је комедији нарави. Теме базира на љубавним, брачним и породичним интригама, које изниси са циничним и вулгаризирајућим ставом, кроз ефектне и духовите дијалоге.
КОМЕДИЈА СИТУАЦИЈЕ Врста комедије која своју комичност гради на ситуацијама у које доспевају њени ликови. Скоро од почетка комада, ситуација изазива заблуду код комичног лика. Публика је одмах прозре, а лик тек на крају, што ствара простор за комичне заплете током трајања целе комедије. Слична јој је комедија интрте. Примери су Шекспирове "Комедија забуне", "Сан летње ноћи" и сл.
КОМЕДИ РОС (фр. comedia rosse – опака комедија) Француска комедија натуралистичког типа са краја деветнаестог века. Карактеристике су јој грубост, оштрина, заједљивост - по којима је и добила назив.
КОМЕДИОГРАФ (гр. komеdia, grаpho - пишем) Аутор, писац комедија. Ова врста уметничке професије јавља се још у старој Грчкој. Уз писца трагедије, трагеда, зачетник је драмске књижевности.
КОМЕДИ ФРАНСЕЗ (фр. Comedie francaise) Француско национално позориште основано 1680. године са седиштем у Паризу. Приказује углавном националне комаде. Значајно је као прво основано национално позориште у Европи.
КОМЕРЦИЈАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које послује по начелима самофинансирања, по тржишним принципима, без дотација. Насупрот дотираним позориштима.
КОМИКА (грч. komos - пијанка, весеље; kоmikоs - смешан, шаљив) Способност да се изазове смех; оно што је смешно, шаљиво.
КОМИЧАР (грч. kоmikos, лат. comicus) Глумац - тумач комичних улога, који за основу свог уметничког изражавања користи шаљива, лакрдијашка - комична средства.
КОМИЧНА ОПЕРА 1) опера буфо; 2) позориште у којем се изводи овај музичко сценски жанр.
КОМПОЗИТОР (фр. compositeur) Аутор музичког дела. У позоришту: 1) аутор опера и балета; 2)
аутор музике која се користи у драмским представама (сонгови, музика из "off-a", шумови и други музички ефекти...).
КОМПОЗИЦИЈА (лат. compositio - састављање, склоп, састављање делова у целину) Поз. - уметничка обрада, начин на који је неко уметничко дело сложено, склопљено, организовано, по законитостима уметнич-ког стварања. Композицију драмског дела формира аутор, а подразумева: развијање радње, распоред и међусобни однос ликова и др. Муз. - посебно музичко дело.
КОНЦЕРТ (ит. concertare - такмичити се) а) Музичка приредба. Организовани јавни наступ музичара б) Музичка композиција, најчешће за један соло инструмент и оркестар.
КОНВЕРЗАЦИОНА ДРАМА (лат. conversatio - разговор) Врста драме која третира свакодневни живот виших друштвених слојева; свој израз базира на духовитим и шармантним дијалозима. Радњу драме чине вешто вођени конвенционални заплети. Свој развој доживљава током деветнаестог и почетком двадесетог века. Најзначајнији писци ових драма су Оскар Вајлд, Александар Дима-Син, Викторијан Сарду и др.
КОНСОНАНЦИЈА (лат. consonantia) Складност, сугласност, хармоничност. Муз. стапање тонова и звукова у складну целину. Супротно од дисананције.
КОНСОНАНТАН (лат. consonus) Једногласан, сугласан, складан. Супротно од дисонантан.
КОНТРАПУНКТ (лат. puncturn contrapunctum) Муз. - тачка према тачки, нота према ноти; вештина сједињавања више гласова према законима хармоничности; део композиције који се са неком мелодијом стапа у хармоничну целину.
КОНТРОЛНА ПРОБА (кол.) Проба на којој управа или оснивач доноси одлуку о судбини предстве која је у завршној фази продукције. Контролну пробу заказује управа позоришта или продуцент, а сем њих овој проби присуствују чланови ауторског и продуцентског тима, а могу бити позвани и одређени стручњаци из театарске области чије се мишљење уважава. На овој проби управа даје или не даје сагласност да се рад на представи приведе крају и изведе премијера. У пракси се врло ретко примењује.

КОНФЕРАНСА (фр. conference) Јавно најављивање одређеног тока догађања, програма манифестације и сл. КОНФЕРАНСИЈЕ (фр. conferencier) Водитељ, најављивач одређеног тока догађања, програма манифестације и сл.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ (лат. conferentia - саветовање, договор, расправа) Посебно организован сусрет са представницима јавних гласила, медија - новинарима, сазван одређеним поводом. Одлуку о сазивању конференције доноси менаџмент позоришта у сагласју са службом маркетинга. Сазивање конференције и контактирање са медијима реализује менаџер за односе са јавношћу - PR.
КОНФЛИКТ (лат. cofliktus - сукоб, судар, борба, свађа) Стање изазвано сукобом. Праве драме нема без сукоба. Садржај драме је увек борба са снажним емоционалним потресима који се догађају јунаку у борби против њему супротстављеним сила. Без њега нема приповедне радње, нема покретљивости и акције ликова, нема драмског интензитета. Он је у средишту драмске мотивације.
КОПИЈА (лат. copia - препис) Верно пресликавање оригиналног узорка. Неоригинално дело. Овакав облик делатности у уметности није дозвољен без дозволе аутора оригиналног дела. Ако аутор одобри такво (копирано) дело, оно стиче право (статус) оригинала, у противном је то злоупотреба и незаконит чин (в. плагијат) Фиг. подржавање, утледање.
КОПИРАЈТ (енг. copyright - ауторско право) Ознака да је неко ауторско дело заштићено одговарујућим законским прописима о интелектуалној и ауторској својини.
КОРАЛ (шп. corral) У средњовековној Шпанији двориште гостионица у којима путујуће дружине подижу позорнице, претварајући преостали део простора у гледалиште.
КОР ДЕ БАЛЕ (фр. corps de ballet) Балетски ансамбл, Група балетских играча из балетског ансамбла која колективно изводи кореографијеу представама, најчешће балетским и оперским.
КОРЕОГРАФ (грч. choreuo - играм у колу, graphein - писати, бележити) Музичко сценски уметник који се у позоришту бави креирањем играчких аранжмана (корака, покрета, фигура и сл.) за позоришну представу (балетску, драмску, оперску). Најсложеније су поставке целовечерњих балетских представа. Најчешће се балетски играчи са богатим играчким искуством и посебним талентом за ову врсту креативног рада, пред крај своје активне играчке каријере опредељују за кореографски посао.
КОРЕОГРАФИЈА (гр. choreuo - играм у колу, graphein - писати, бележити) Посебна уметничка дисциплина у стварању сценско-музичких играчких дела. Компоновање, аранжирање сложених играчких елемената у јединствену формално садржајну целину усклађену са музичком основом. У тзв. класичном балету ово компоновање мора да следи бројне каноне, док у модерној игри кореографи користе слободније форме.
КОРЕОДРАМА Врста сценског дела које се у свом изразу базира на игри (кореографији), са музиком, али без речи (са или без говора и музике). У кореодрами речи су покрет, музика и знакови.
КОРЕПЕТИТОР (нлат. correpetitor) Онај који помаже ђацима при учењу, преслишава их. Музички стручњак инструменталиста (углавном пијаниста) који обучава и увежбава извођаче за музички наступ (глумце, певаче, играче...).
КОРЕУТ Антички глумац, припадник састава - ансамбла у грчкој трагедији и старој атинској комедији.
КОРИФЕЈ (гр. koryphaiоs - вођа, поглавар; koryphe - теме) Вођа хора у старој Грчкој. У античким драмама корифеј је ступао у дијалог са хором и тако је почео дијалог корифеја и хора. Корифеј је самим тим имао најважнију улогу и био најистакнутији уметнички члан, што му је доносило и уважен статус у друштву.
КОСТИМ (итал, фр. costume - навика, обичај, одело, ношња, нарочито ношња карактеристична за неку земљу, сталеж, епоху...) Поз. - стилизована гардероба за актере (глумце, оперске певаче, балетске играче и др). Костим, сем естетске, има и функцију осликавања карактера лика, његовог сталешког положаја, епохе у којој се дело дешава, жанра и стила представе. Костими се израђују по идеји и скицама костимографа.
КОСТИМЕР (фр. costumier) гардеробер.
КОСТИМОГРАФ (фр. costume, грч. grаpho - пишем) Костимограф је стручно кретивно занимање у позоришту. Даје идејно, ауторско решење костима за представу у виду скица, а у складу са концепцијом редитеља. Након прихватања предложених скица за костиме, сарађује са кројачем-моделаром при њиховој непосредној изради. Могућ помоћник - асистент костимографа.
КОСТИМОГРАФИЈА (фр. costume, грч. grаpho - пишем) Примењена уметничка дисциплина која се бави сценским костимом. Бави истраживањем основних података (епохе, земље, сталежа, естетског стила) које третирају сценска дела, као и истраживањем из области естетике, уметности костима и њихове техничке реализације.
КОСТИМОГРАФСКА СКИЦА (кол.) Скица - цртеж за костиме у представи; израђује је костимограф и приказује редитељу и продуценту представе на увид и одобравање. Потом служи као узор кројачу-моделару за прављење кроја и израду костима.
КОСТИМСКА ПРОБА (кол.) Врста позоришне пробе у вези костима. На костимским пробама се проверавају костими за извођаче у представи. Костимске пробе воде редитељ и костимограф представе, уз присуство кројача-моделара и главних гардеробера. Најчешће сви извођачи излазе, један по један на сцену (пожељно је да буде постављен декор и бар основно светло које ће се користити у представи), док се редитељ, костимограф и кројач у сали договарају о евентуалним преправкама и дорадама костима.
КОТУРАЧА Механизам са точковима који служи за подизање и померање елемената сценографије приликом припреме и реализације позоришне представе.
КРЕАТИВНИ ТИМ ПРЕДСТАВЕ Чине га ауторски тим и уметници-извођачи који су ангажовани у процесу продукције представе.
КРЕАТОР (лат. creator) Стваралац, творац, остваритељ неког дела. У позоришту је ангажован широки спектар креативаца: редитељ, глумац, певач, играч, сценограф, костимограф, мајстор светла, мајстор тона и др.
КРЕАЦИЈА (лат. creatio) 1) Стварање, на пример неког уметничког дела; 2) дело, творевина, на пример улога.
КРЕАТИВНОСТ Способност и вештина изражавања и остваривања. Основна особеност и покретачка снага сваког ствараоца.
КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА (кол.) Један од облика групне уметничке активности током које се уче, вежбају и истражују уметничке делатности. Ови облици рада окупљају одређену популацију уметника и истраживача из области културе ра-ди колективног истраживања и стварања. Циљ програма је употпуњавање општег и професионалног образовања, стицање нових знања и вештина, као и истраживање и размена искустава. Креативне радионице се формирају по интересним групама и областима. Принцип рада је на бази интерактивног односа инструктор - полазник. Инструктори су проверени и потврђени уметници и радници у култури, који поседују могућности анимације и преношења свог знања и искуства другима.
КРЕАТИВНИ КАМПУС Организовано окупљање уметника у оквиру кампа (организован смештај и исхрана) у оквиру којег се реализују унапред утврђени програми по принципу креативних радионица.
КРИЗА (гр. krisis - преокрет, обрт, дола-зак одсудног момента) Преокрет (перипетија) је елемент драме, окретање радње у противно од онога што се намерава, а то се врши по вероватности или нужности. Након кризе настаје расплет у драмском сукобу. Фиг. прекретница, преломни тренутак.
КРИЛО (ен. wing) Каширан платном прекривени пано, који се користи као део декора а који се ослања на рикванд и маскира простор са ивице сцене, који се такође назива крила. Некада се налазило по седам или осам крила нанизаних са обе стране сцене, али од увођења затвореног декора скоро да су избачена из употребе, осим у балету.
КРИТИКА (гр. kritike, krino - оцењивање, вредновање, вештина оцењивања) Поз. - стручно оцењивање уметничких достигнућа аутора, њихових дела, као и извођача, од стране меродавне особе - критичара; приказ, оцена неког уметничког дела.
КСЕНОФОБИЈА (гр.) Страх од странаца, новог. У позоришту - ксенофобичне представе, представе које не комуницирају са широм публиком, тј. представе за одређен, затворени круг, некомуникативне за ширу јавност.
КУЛИСА (фр. coulisse) Део позоришне сценографије, покретни зид. Може да буде у виду осликаног платна, дрвене, металне и друге преграде и сл. У односу на положај на сцени може бити
предња, задња и бочна кулиса. Фиг. - иза кулиса подразумева не само простор иза сцене, већ све што се у позоришту дешава ван опажаја публике.
КУЛМИНАЦИЈА (нлат. culminatio) Највиша тачка у развоју. Поз. - врхунац сукоба у драми, климакс. Ова фаза развоја драмске радње има снажно дејство на мисли и емоције гледаоца, његово дефинитивно опредељење за јунака и његове идеале.
КУЛТУРА (лат. cultura; colere - гајити, неговати) Фиг. развијање, образовање, богаћење духа. Свеукупна тековина цивилизације. Начин живота. Означава све творевине које су настале као резултат људске делатности, интегрисани образац људског знања, веровања, традиције, морала и понашања. Постоји теорија о две основне поделе: материјална култура (обухвата сва материјална добра која је човек створио да би себи побољшао и олакшао живот) и духовна култура (производ људског духа: филозофија, право, религија, наука, уметност). Ову теорију савремени теоретичари сматрају превазиђеном.
КУЛТУРНА ПОЛИТИКА (лат. cultura; грч. polis - град, држава, politicos - грађански, државнички, наука ивештина управљања државом).Културном политиком се дефинишу начела односа у култури у једној држави. То је основа на којој се граде сви културни модели и законске одредбе, институције културе.
КУЛТУРНИ МОДЕЛ (лат. cultura; modulus - образац, модел, мустра) Основни образац по којем се посебном државном регулативом дефинишу начела организације институција културе. Институције у једној заједници могу бити умрежене: а) по вертикали, од највише до најниже: савезне, републичке, покрајинске, регионалне, градске, општинске, месне и др. (нпр. национално позориште, регионално позориште, градско позориште, месно позориште, школска позоришна трупа итд.) б) по хоризонтали, ред институција на одређеном друштвеном нивоу (нпр. републичке: Народно позориште, Народна 6иблиотека, Народни музеј, Филхармонија и др.) в) по делатностима (сценска, ликовна, издавачка, књижевна, музичка и др.).
КУП ДЕ ТЕАТР (фр. coup de theatre - неочекивани обрт) Драматуршки термин који означава радњу којом настају изненадни обрти у драми.
КУПЛЕТ (фр. couplet, лат. copulare - спојити, скопчати) Строфа песме, у француској комичној опери: духовита песмица са политичком или социјалном темом. Краћи музички облици актуелног садржаја, забавног и сатиричног карактера. Изводе се у оперетама и водвиљима. Могу да буду и саставни део неког естрадног колажног програма.