Л

ЛАЈТМОТИВ (нем. leiten - водити; нлат. motivum - побуда, повод, разлог) Основна идеја - мотив.
Мисао водиља која се провлачи кроз цело уметничко дело. Муз. - тема која се кроз цело дело понавља као стални мотив који карактерише неки лик или догађај и прати сваку његову појаву.
ЛАКРДИЈА (тур. lakirdi) Комедија без великих уметничких претензија. Основни циљ оваквих дела је забава и изазивање смеха. По фаху је најсличнија фарси.
ЛАКРДИЈАШ (тур. lakirdi) Шаљивџија, забављач, спадало.
ЛАУРЕАТ (лат. laureatus) Првобитно песник овенчан (награђен) ловоровим венцем. Победник. Овенчан славом. Награђени уметник. Носилац неког признања, награде.
ЛЕГИТИМНО ПОЗОРИШТЕ (ен. legitimate theatre) Чисто драмске предстраве без певања, играња или било каквих музичких пауза. Термин је проистекао из старих правила по којима се позориштима давала дозвола за рад, а којом су били обавезни да изводе само не музичке представе и које су забрањивале увођење музичких пауза од којих би могле настати нелегитимне форме изван контроле даваоца дозвола
ЛЕКТОР (лат. legere - читати, lector) Стручњак за језике, учитељ живих језика, који исправља и оцењује рукописе пре објављивања. Поз. - исправљач језикословац који подучава сценске извођаче (глумце, певаче, рецитаторе) да у складу са стилом позоришног комада и карактеристи-кама језика којим је дело писано (проза, стих, епоха, локална наречја и др.), као и карактерним, демографским, социолошким и другим особинама сваког појединог лика, говорно правилно интерпретирају текст дела приликом извођења представе.
ЛЕПО Естетска категорија. Одликује се унутрашњим складом и угодна је за чула и осећања. Побуђује посебне утиске, емоције и осећања која су најчешће пријатна. Најзначајнија категорија филозофије естетике. Супротно категорији ружног.
ЛЕТАК (кол.) Штампани плакат мањег формата који служи за информисање и пропаганду. Садржи само основне информације: шта, ко, где, када, како и евентуално - по којој цени. Истиче се на видна места, или се бесплатно дели (публици, пролазницима, одређеним циљним групама...)
ЛИБРЕТО (итал. libretto - мала књига) Текстуални предложак за музичко-сценско дело. Чини текстуалну основу за оперска и балетска, кореографска и пантомимска дела.
ЛИВИНГ ТЕАТАР (ен. Living theatre) Позоришна трупа из Њујорка коју су 1951. године основали Џулијан Бек (Julian Beck) и Јудит Малина (Judith Malina). Трупа је свој уметнички рад базирала на теоретским начелима Е. Пискатора, Б. Брехта и А. Артоа. Истицала се колективним извођењима, наглашеном телесном експресијом и суигром са гледалиштем. Честим гостовањима по САД и Европи утицала је на позоришни живот у друтој половини двадесетог века. Били су гости нашег фестивала БИТЕФ.
ЛИК Скуп одрсђених вредности и особина које карактеришу одређену личност. Личност обликована у уметничком делу (јунак, тип, портрет). Лик у позоришту (figurae dramatis) поседује етичке, психолошке, интелектуалне вредности, као и физичке особине. У позоришној представи ликови су носиоци драмске радње.
ЛИРСКА ДРАМА (грч. lyra, lyrke - песничка врста у којој песник износи своја осећања) Позоришни комад који своју изражајност исказује кроз изливе лирских осећања; најближи је мелодрами. Првобитни назив за оперске представе, тј. комаде који се певају. Изузетну популарност доживљава крајем осамнаестог века (Русо, Гете, Шилер).
ЛИСТА ШТИМУНГА Преглед светлосних штимунга које у току проба установљавају редитељ и мајстор светла. Касније их мајстор светла користи у току реализације сваке представе.
ЛИТЕРАРНО ПОЗОРИШТЕ (лат. litterarius - који се односи на књиге, књижеван) Позориште које своје стваралаштво заснива на литерарним делима (насупрот позориштима која свој рад заснивају на покрету, игри, музици).
ЛИТЕРАТУРА (лат. litteratura) књижевност. Најчешће се односи на лепу књижевност, поезију, али и драмску књижевност. По свом садржају издваја се стручна литература, у оквиру које се налази и област позоришна стручна литература (књиге, текстови чија тема су историја и теорија позоришта).
ЛИТУРГИЈСКА ДРАМА (гр. leiturgia - црквено богослужење) Врста црквене драме из средњег века која се базира на библијским темама. Аутори су их стварали у славу цркве, а извођачи су били првенствено свештена лица и ђаци.
ЛОЖА (фр. loge, итал. loggia, нлат. Logia - колибица, кућица, ћелија) Посебно издвојени део гледалишта са мањим бројем седишта. Посебан улаз у ложу и дискретна ограђеност омогућују већу удобност и интимније праћење представе (у време настанка, биле су намењене представницима двора и високог племства).
ЛУДУС (лат. ludus - игра) 1) Назив за сцеске спектакле из доба старог Рима. Отуд назив хомо лудус – човек као биће које се изражава игром, човек - биће игpe. 2) Назив позоришних новина које издаје Савез драмских уметника Србије. Излазе месечно од 1992. године.
ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште у чијим представама се извођачи изражавају преко лутака посебно креираних за сценско извођење. Представе изводе глумци који се посебно обучавају за рад са луткама - глумци луткари.

М

МАЕСТРО (ит. mestro; лат. magister - мајстор, учитељ, уметник, вештак) Почасни назив за истакнутог уметника. Најчешће се односи на музичке уметнике: диригенте, композиторе, концертмајсторе и др.
МАЈСТОР (нем. Meister; лат. magister) Занатлија, врхунски стручњак. Поз. - 1) термин се користи за све кројаче, столаре, обућаре и друге занатлије, али чешће само за водеће стручњаке у свом по-слу; 2) в. маестро, балетмајстор, а често се за врхунске глумце такође каже мајстор (глуме),
МАЈСТОР БИНЕ (СЦЕНЕ) Стручно лице у позоришту које води све послове везане за техничку реализацију представа на сцени-бини. У току проба уско сарађује са сценографом и редитељем. У текућем извођењу представа стара се о постављању и измени сценографије на сцени.
МАЈСТОР МАСКЕ Посебно обучен позоришни стручњак који израђује маске за одређене ликове у представи, а по налогу и сугестији редитеља и костимографа. У позоришту се под маском подразумева: 1) маска направљена од посебног материјала (хартија, пластика, текстил, и сл.) коју извођач пре изласка на сцену ставља на лице. Маска је изузетно присутна у источњачком позоришту: Кина, Јапан, Индија, Бали; 2) јака шминка којом се извођач преображава у лик који тумачи.
МАЈСТОР СВЕТЛА Стручно оспособљено лице, које по одре-ђеној идеји редитеља, дизајнера светла, сценографа и костимографа руководи сценском расветом, стварајући одређену атмосферу, ефекте и сл. Води књшу светла у којој су забележене све посебне светлосне назнаке - штимунзи; често преузима и функцију дизајнера светла.
МАЈСТОР ТОНА Посебно оспособљен стручњак који по идеји редитеља и композитора ствара тонску - звучну атмосферу у представи. Води књиiy тона са посебно забележеним назнакама за звучне и тонске промене и ефекте. Често преузима и функцију - дизајнера тона.
МАЈСТОР ШМИНКЕ Посебно образовани и обучени стручњак који шминка извођаче у складу са епохом, жанром, стилом представе, карактером и типом улоге. Ради под супервизијом мајстора маске. У ову сврху се користи посебна сценска шминка.
МАКЕТА (фр. maquette - модел неке грађевине, статуе, књиге...) Умањени модел који припрема сценограф као предлог сценографије за одређену представу. Уз помоћ макете редитељ стиче јаснији утисак о изгледу сценографије. По одобрењу и сагласности продуцента, почиње израда и реализација сценографије, током које је макета такође корисно помагало.
МАКСИМА (лат. тахгта sc. regula) Основно начело којег се човек придржава у животу и у раду. Мисао водиља. Изрека, кратко и јасно изречена нека мисао. Муз. - највећа и најдужа нота.
МАНИР (фр. maniere; итал. maniera - фино понашање, отмено држање) Начин понашања који прелази у једнообразност и шаблон. Особеност изражавања неког уметника, лика, уметничке групе, одређене епохе, лика у драми... Негативна конотација: круто поштовање установљених поступака изражавања, без креативности, подражавање раније установљеног принципа, стила - шаблон.
МАНСИЈА (лат. mansio - боравиште) Део симултане средњевековне позорнице, изледом налик на "кућицу" у којем или испред којега се налази поједини глумац.
МАРИОНЕТА (фр. marionette) Фиг. - поводљив човек, којим се лако манипулише. Врста лутке која се користи у позоришту. Најчешће су делови лутаке закачени концима којима командује посебно обучен глумац. Удови су јој покретни и имитирају људске. Глумац их покреће помоћу жице или конца.
МАРИОНЕТСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште које искључиво негује и приказује представе у којима се користе марионете.
МАРКЕТИНГ (енг. marketing; market - тржница) Све мере и одлуке које неко предузеће предузима ради што бољег пласмана на тржишту. Савремени пословни принцип који обухвата: истраживање, планирање, продукцију, пласман, евалуацију. Маркетиншки принцип у привређивању: поштовање потреба и производња за тржиште. Ова област у позоришту бави се презентацијом свих његових вредности кроз посебне планове и акције како би се што економичније, ефикасније и квалитетније позоришна услуга (представа) понудила тржишту културе и била прихваћена, што треба да резултира распродатим улазницама и позитивним одјеком у јавном мњењу.
МАРКИРАЊЕ (фр. marquer - обележити, означити) Поз. - 1) маркирање декора; 2) механичко понављање текста и мизансцена за време проба без посебног залагања, без глумљења. Користи се при „лакшим" позоришним пробама, када не треба оптерећивати извођаче, рецимо пре наступа.
МАРКИРАЊЕ ДЕКОРА (кол.) Постављање на сцену, за потребе проба, импровизованих кулиса и других делова сценографије и крупне реквизите који су приближног облика и величине као они који ће чинити праву сценографију будуће представе (или бар обележавање простора на сцени који ће они заузимати).
МАРКИРАЊЕ СЦЕНЕ Маркирање сцене за позицију декора. Обележавање сцене траком у боји или флуоресцентном траком да би се позиционирала сценографија, или за лакшу промену декора приликом реализације представе.
МАСКА (фр. masque, нлат. masca - образина, лорфа, лице под образином) Прерушена личност. Поз. - 1) стални карактерни лик у неким врстама позоришта (дел арте, источњачка позоришта; на пример Пјеро, Арлекино...); 2) посебно израђена образина која се ставља на лице, или исликана на самом лицу. Има за циљ да ликовно дефинише карактер лика у представи, епоху, жанр. Користи се од настанка позоришта. У грчким трагедијама је била неизоставни елемент у представама, поготову у трагедијама. Често се користи у источњачком позоришту (Индија, Кина, Јапан, Бали).
МАСКЕРАТА (ит. mascherata) Облик музичко сценских игроказа из доба ренесансе који су се изводили у време машкарада, карневала и сличних светковина.
МАСОВКА (лат. massa, фр. masse – велики број, гомила, мноштво) Поз. (кол.) - део представе, сцена са великим бројем учесника (глумаца, певача, статиста...). Овај термин се у колоквијалном језику користи и за читаве сценске спектакле, тј. за представе са великим бројем извођача.
МАСТИКС (гр. mastiche, фр. mastic - бледожута миришљава смола мастиковог дрвета) Поз. - лепљива течност која се употребљава у позоришту за налепљивање бркова, брада, обрва, трепавица, власуља и др.
МАТИНЕ (фр. matinee - пре подне) У позоришном жаргону представа која се одржава ван редовних вечерњих термина, пре или после подне (код нас најчешће суботом и недељом).
МЕДИЈУМ (лат. medium) Физ. - средина, посредник, оно кроз шта се преноси дејство. У новије време средства јавног информисања: радио, ТВ, штампа...
МЕДИЈА ПЛАН (енг. mediaplan) Медија план подразумева прецизно направљене распореде коришћења услуга разних медија (ТВ, радио, штампа), ради квалитетне и одговарајуће рекламне кампање и презентације одређеног позоришног догађаја.
МЕЛОДИЈА (гр. melоdia) Складан, мелодичан и ритмичан низ тоно-ва, компонован према законима музичке архитектонике, начин певања; напев.
МЕЛОДИЧАН (грч. melоdos - који се може певати) Благозвучан, милозвучан, умилан... Поз. - складно, милозвучно изговарање текста; милозвучан, умилан глас глумца (певача).
МЕЛОДРАМА (грч. melos песма; drama радња, позоришни комад; итал. melodramа) Позоришно дело, обично са срећним кра-јем. Настала је крајем осамнаестог века. Данас се мелодрамом сматра дело са лаганом, сладуњавом тематиком, без великих уметничких претензија. Обично изражава јака осећања и преокрете и узбудљиве догађаје. Жанр често добро прихваћен код гледалаца.
МЕНАЏЕР (фр. menageur, енг. manager) Руководилац. Организатор посла. Стручњак за организа-цију и руковођење у послу. У позоришту особа одговорна за основни део продукције: он одабира комад, бави се изнајмљивањем позоришне сале у случају да је то неопходно, ангажује редитеља и глумце и контролише прилив средст-ва. А менаџерска делатност у позоришту представља савремен и креативан приступ прерасподели задатака и обавеза у свим облицима позоришног организовања и управљања (од организатора у представи, преко продуцента позоришног пројекта, директора одређеног пројекта - сектора, управника позоришта, све до министра за културу). Менаџерски приступ подразумева тимски рад којим у процесу реализације пројеката руководе оперативне групе образованих, креативних и кооперативних стручњака - продуцената и менаџера.

МЕНАЏМЕНТ ПОЗОРИШТА Управа позоришта. Руководећа структура у позоришту. Најодговорнија је зафункционисање позоришта. Поставља га оснивач позоришта: државни орган (република, регија, град), приватник или акционарско друштво. Менаџмент за свој рад одговара оснивачу позоришта. Управу позоришта најчешће сачињавају управни одбор, управник и колегијум.
МЕНТОР (лат. Mentor) Одисејев пријатељ, коме је поверио васпитање свог сина, а приликом поласка у тројански рат поверава му на чување и заштиту целу своју породицу, те отуда: назив ментор је синоним за заштитника, вођу, саветодавца, васпитача, наставника.
МЕРАЋА ПРОБА Представља техничку пробу која непосредно претходи преласку из фазе читаћих у фазу режијских тј. мизансценских проба. На њој редитељ, сценограф и други технички сарадници одређују размере и тачан положај на сцени свих елемента усвојеног сценографског решења. Практично, она омогућава тачно маркирање декора који ће се користити током мизансценских проба све до техничке, тј. до генералних проба.
МЕТОНИМИЈА (грч. metоnymia - замена имена) Песничка фигура код које се неки појам замењује другим, са којим је у ближој вези (на пример „седе косе" - уместо дубока старост; „хиљаду пушака" уместо хиљаду војника...) Песничка фигура која се често користи у позоришту, пре свега редитељи и сценографи посежу за њом. Њена функција је да се једнином замени множина, односно мањим бројем или количином замени већа количина или број (један војник = армија).
МЕРНА СКИЦА Нацрт - скица на којој су приказана просторно техничка решења сценског простора са прецизно обележеним димензијама свих његових делова. Служи за ближе упознавање сценографа и редитеља са просторним могућностима сцене приликом припрема нових пројеката или гостовања других представа које се први пут изводе на дотичној сцени.
МЕЦЕНА (лат. Maecenas) Гај Цилније Мецена, угледни римски властелин који је био поштовалац цара Августа, а био је и пријатељ и заштитник научника и песника (Виргилија, Хорација). У савременој терминологији се под меценарством подразумева покровитељство и заштита уметности и науке. Најчешће се везује за лично, индивидуално донатор-ство, углавном усмерено ка уметнику појединцу или непрофитној институцији.
МИЗАНСЦЕН (фр. mise еп scene) Утврђивање распореда и кретњи глумаца на позорници. Положај извођача према друтом извођачу, те њихов положај у простору и сценографији у представи. Мизансцен утврђује редитељ. У Француској тај термин се односи на режију. Редитељ - metteur еn scene.
МИЗАНСЦЕНСКА ПРОБА Распоредна проба. На мизансценским пробама редитељ и извођачи представе уз помоћ посебних стручњака за сценски покрет и кореографа утврђују и увежбавају распоред свих извођача на сцени, промене распореда, кретње. У процесу рада немогуће је раздвојити мизансценске од режијских проба, те су у пракси ова два појма синоними.
МИКСЕТА ЗА СВЕТЛО Светлосни пулт. Електронски апарат за регулисање светла и светлосних ефеката на позоришној сцени у току реализације представе. Овим апаратом руководи мајстор светла, или дизајнер светла.
МИКСЕТА ЗА ТОН Електронски апарат за регулисање тона, звука и звучних ефеката у току извођења позоришне представе. Овим апаратом руковиди мајстор тона, или дизајнер тона.
МИКС МЕДИЈА ЛИСТА Преглед коришења медија у промотивне сврхе сложених по одређеном принципу, нпр. према циљној групи.. Припрема се у процесу промотивне кампање за одређени позоришни догађај (премијера, гостовање, јубилеј и сл.), а садржи све планове за појављивања на медијима, са тачно предвиђеним или утврђеним терминима и учесницима промоције.
МИМ (грч. mimos, лат. mimus - подржавање) Лакрдија, шаљива игра у старој Грчкој и Риму, која се састојала углавном од комичног подражавања разноврсних карактера и типова. Облик једноставне народне сценске игре, минималистичке форме. Приказивао је ситуације из свакодневног живота кроз грубо, карикатурално и гротескно сценско изражавање, на граници вулгарности.
МИМИКА (грч. mimos - покрети мишића лица) Врста сценског изражавања базираног на покрету лица. Мимика је једно од врло важних изражајних средстава свих сценских уметника (глумаца, певача, играча и др).
МИМИЧАР (грч. mimos) Шаљивчина, лакрдијаш; глумац - стручњак за подражавање, имитирање.
МИРАКУЛИ (лат. miraculum) Чудеса. У срењем веку посебне врсте црквених драма, које своју драмску радњу заснивају на посебним библијским темама - чудима која су изводили свеци.
МИСТЕРИЈЕ (гр. mysterion - тајне) У старој Грчкој - тајни, за народ неразумљиви обреди посвећени неком божанству. Црквене драме чије су теме библијске приче из живота Христа и светаца и мистерије везане за њих. Прво су извођене у црквама, на латинском, потом и на народном језику на трговима и улицама.
МИТ (гр. myihos) Предање у којем богови и друга натприродна бића имају особине и понашање људи. Третира натприродне појаве и натприродна бића и њихов однос са човеком и његовом судбином. Настао је у древним цивилизацијама и културама из човекове потребе да објасни оно што се догађа око њега и са њим. Касније, уметност често користи митолошке мотиве. Националне
митологије садржане су у Епу о Гилгамешу, Илијади, Махабхараши. Митови старе Грчке су основа за настанак грчке трагедије. Митови су и данас инспирација великом броју позоришних стваралаца.
МЈУЗИКЛ (енг. musical comedy) Врста музичко сценског дела и позоришног изражавања, које уз реч, покрет и игру обилато користи и музику. Прво се јавља као музичка комедија, да би свој развој и пуну афирмацију доживео у Америци, нарочито на Бродвеју у Њујорку. Постоје посебна позоришта која носе овај назив и негују искључиво ову врсту уметничког жанра.
МЈУЗИКХОЛ (енг. music-hall) Музичке сале, или музичка позоришта која негују посебну врсту музичко сценских програма, који се базирају на игри, забави и комици. Поседују изузетно квалитетну савремену технику, а од извођача се тражи врхунска играчка музичка и глумачка способност. Простор за публику испуњава високе стандарде. Негују се у изузетно урбаним срединама, а центри су им Њујорк, Париз и Лоидон.
МОДЕЛ (лат. modulus; фр. modele; тал. mоdello) Образац. Узорак. У грађевинарству - огледени примерак урађен привремено у мањем и јефтинијем облику, који служи као узорак за израду оригинала. Посебан облик организовања одређене друштвене области (културни модел), или делатности (позоришни модел).
МОДЕРАТО (ит.) Музичка одредница за умерени темпо.
МОНИТОРИ (ен. monitors) Контролни екрани или звучници на сцени.
МОДЕРНА ДРАМА Односи се на савремену драмску уметност. Обухвата широку лепезу драмског стваралаштва које нема заједничке одреднице ни јединствену стваралачку поетику. Она је разнородна по тематским опредељењима, техници обликовања, унутрашњој структури, сагледавању човека и живота. Под модерном драмом подразумева се драма од Ибзена, преко Брехта, Харолда Пинтера до Рејвенхила и Саре Кеј. Терминмодерноупозориштуподразумева тежњу ка сталном истраживању, има естетску категорију.
МОНОДРАМА (грч. mоnos - један, једини, сам; drama - радња, позоришни комад) Врста драме у којој постоји само један лик. Такође, позоришна представа са само једним извођачем. Врло често се за монодрамско извођење адаптирају разнородна књижевна дела (приповетке, новеле).
МОНОЛОГ (грч. rnpnos један, logos - реч, говор) Говор једног лица, када јунак дела нема с ким да успостави саговорнички однос - дијалог, или дужи делови говора једног лика у оквиру дијалога. Део драме у коме актер говори сам са собом или се директно обраћа публици.
МОНТЕР (фр. monteur) Састављач, склапач. У позоришту радник на сцени који врши монтажу делова сценографије у целину. Он преузима делове сценографије од радника транспортера који их из магацина достављају до сцене, врши склапање (монтажу) декора на сцени пре представе и расклапање (демонтажу) након завршетка представе.
МОРАЛИТЕТ (лат. moralitas; фр. moralites) У средњем веку, црквена драма која за циљ има преношење неке моралне поуке публици.
МОТИВ (нлат. motivum; итал. motivo; фр. motif- побуда, подстрек, разлог) Основни повод за какву радњу. У уметности, основна мисао која уметника-аутора покреће, подстиче, инспирише да створи дело и провејава кроз читаво то дело. Муз. - фигура од више тонова из чијег понављања, мењања и мешања са другим мотивима настају веће тонске целине.
МУЗА (гр. musa)У старогрчкој митологији митске богиње заштитнице уметности. Било их је девет: Полихимнија (заштитница свечане песме - химне), Уранија (заштитница астрономије), Калиопа (заштитница епске поезије), Клио (заштитница историје), Еутерпа (заштитница дитирамбске поезије), Тали-ја (заштитница комедије), Мелпомена (заштитница трагедије), Терпсихора (заштитница игре), Ерато (заштитница љубавне и еротске поезије).
МУЗИКА (гр. mousike) 1. 3вучна, тонска уметност у којој се преживљавања, осећања и идеје исказују гласовима, вокалним или инструменталним, помоћу нарочитог ритма и интонације, пријатних за слушање. Основни елементи ове тонске уметности чине: 1. ритам, мелодија и хармонија. 2. извођење музике. 3. скуп извођача музике. Назив потиче од муза, заштитница уметности из митологије старе Грчке.
МУЗИЧКА ДРАМА Посебан драмски облик који своју извођачку изражајност исказује певањем. За разлику од опера где је музичка уметност доминанта, у музичкој драми основу превасходно има драмска структура.
МУЗИЧКА ПАРТИТУРА Скуп свих деоница неке композиције.
МУЗИЧКА КОМЕДИЈА Посебан облик музичке представе којој негује комедиографски карактер изражавања. Своју изражајност базира на мешавини драмског дијалога, музике и песме. Постоје и посебна позоришта под истим називом која негују само овај уметнички жанр.
МУЗИЧКО СЦЕНСКА ДЕЛАТНОСТ Област друштвених делатности у коју спадају музичко сценске делатности (драма, опера, балет, концерти, фолклор и сл.). Налази се у номенклатури друштвених делатности за које институције траже регистрацију којом добијају дозволу за обављање делатности, тј. дозволу за рад. Позоришта се код одговарајућег државног органа региструју за обављање музичко сценких делатности.

Н

НАДМАРИОНЕТА Појам који је у театрологију увео Гордон Крег. Глумац треба да буде надмарионета, јер мора бити толико вешт да може да испуни сваки задатак као и лутка - марионе-та, али будући да поседује и разум, он је више од марионете („ако треба да полети, да то и учини").
НАРАТОР (лат. narrator) Приповедач. Посебан лик или један од јунака приче који се повремено обраћа публици и казује делове приче.
НАРАЦИЈА (лат. narratio - прича, причање) Исказивање причањем, приповедањем. У неким драмским или сценским делима глумац-наратор најављује и објашњава сценско догађање на позорници, или препричава оно што публика не може да види, а део је драмске приче.
НАРОДНА ДРАМА Посебна сценска приказања које у својој изражајности обухватају народне игре, обредне свечаности, прикази које се базирају на традицији, а изводе се на пучком народном језику. Значајне су за зачетак драмске уметности и позоришта уопште.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Уобичајени назив за институционално репертоарско позориште које поседује своју зграду, стални ансамбл и редовни репертоар. Оснивачи ових позоришта су углавном државне структуре, тако да ова позоришта могу бити: национална, регионална и градска. Оснивач позоришта је и основни финансијер, поставља управу и контролише њен рад. Основна делатност ових позоришта се ослања на домаћу и светску драматургију. В. национално позориште.
НАСЛОВНА УЛОГА Улога (лик) по којем је насловљен драмски комад (улога Хамлета, Ричарда III, Мадам Сан Жен, Кир Јање и сл.)
НАТЈА (снскр. natia - игра, плес) Индијско традиционално позориште. Прва драмска дела до данас сачувана су из IV - V века нове ере, односно делатност драмских писаца Судрава и Калидаса.
НАТУРАЛИСТИЧКА ДРАМА (лат. naturalis природан, грч. drama) Драмски жанр који апсолутно прати реалност, приказује развијенији реализам али тако да уноси више суровости, песимизма и горчине. Има за циљ да изнесе друштвене, моралне и физиолошке негативности. Основна оријентација Антоановог Слободног позоришта. Представници ове драмске врсте су Емил Зола, Анри Бек, Октав Мирбо, Судерман, Горки.
НАЦИОНАЛНО ПОЗОРИШТЕ Формирањем националних државау осамнаестом и деветнаестом веку и снажним развојем уметности у Европи, у корпусу националних институција формирају се и национална позоришта. Прво се формирају професионална дворска позоришта при европским дворовима, а затим и национална позоришта која за циљ имају развој и неговање националних култура појединих народа. Касније, с развојем преводилачке делатности и потребама за културним прожимањем у Европи, национална позоришта у свој репертоар укључују и драмска дела других народа.Национална позоришта на тлу Европе постају стална, професионална позоришта са највишим, репрезентативним уметничким и организационим структурама. Мрежа првих националних позоришта у Европи: - 1680. године - Париз, - 1767. године -Хамбург, - 1776. године - Беч, - 1776. године - Петроград, - 1787. године - Стокхолм, - 1791. године - Вајмар, - 1837. године - Пешта. Под снажним утицајем европске културе и услед буђења националне свести, формирају се позоришта и код нас: - 1861. године - Нови Сад - Српско народно позориште, -1868. године - Београд - Краљевско народно позориште (данас Народно позориште у Београду). Карактеристика националних позоришта у нашој земљи: - оснивач је држава, - основни финансијер је држава, - држава поставља управу, - основу репертоара чине: већином домаћа класична дела, домаћа савремена дела, затим страна класична и савремена дела, те у мањем проценту и истраживања у области театарске уметиости, - организациона структура се базира на три сектора: уметнички, административни и технички.
НАЦРТ 1.Основица, предложак, цртеж, скица за костим и сценографију. 2. Предложак за невербалне сценске форме, посебно за модеран балет. 3. План, основа, предложак за неки прав-ни документ (нацрт закона, нацрт уговора, нацрт споразума).
НЕВЕРБАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште чија су изражајна средства игра, покрет, мимика, звук... али не и речи.
НЕГАТИВНИ ЈУНАК Лик у делу који поседује лоше моралне и карактерне особине. Супротно позитивном јунаку. (Шекспиров Јаго; Медеја - Еурипида).
НЕИНСТИТУЦИОНАЛНО ПОЗОРИШТЕ (лат. institutio - установа, завод) Позориште које није основано од стране званичне државне институције (град, регија, република, држава). Оваква позоришта углавном оснивају позоришни уметници самостално у виду позоришних трупа, ансамбала и сл.
НЕОРОМАНТИЧНА ДРАМА Драме које имају за циљ афирмацију идеалистичких, поетских, и племенитих вредности код човека. Јављају се крајем деветнаестог века као реакција на натурализам.
НИЈАНСА (фр. niance, лат. nubes - облак) Постепен прелаз, преливање боја, сенчење бојама. Фиг. - фини, неосетан, истанчани прелаз из једне ситуације, једног облика у други, незнатна разлика. У позоришту изузетно одмерено, истанчано, профињено истицање појединих карактеристика.
НО ДРАМА Јапанска религиозна драма базирана на будистичкој религији и јапанским историјским митовима. Играју само мушкарци. Снага ове драме је у поетској радњи, у којој се мири реално и иреално.
НУМЕРА (лат. Numerus, број) У сценској уметности једна од независних тачака (наступа) у саставу колажних програма заокружен наступ једног извођача или групе извођача у оквиру музичко сценских дела.

О

ОВАЦИЈЕ (лат. ovatio) Јавно, бурно, одушевљено поздрављање и одавање почасти некоме. Поз. - бурни аплауз уз повике одобравања, инициран одушевљењем публике читавом представом, неком сценом или неким актером.
ОДА (гр. ode - песма) Узвишена свечана песма, пуна заноса и страсних емоција, која је посвећена неком врло важном догађају, јунаку, личности, природној или друштвеној појави.
ОДЕЉЕЊЕ СЦЕНОГРАФА Посебно одељење у позоришту које фунционише као тим одговоран за израду, изградњу и достављање сценских елемената за потребе позоришних представа. Чланови тима су сценски столари, тесари, бравари и сл. Предводи их менаџер или шеф одељења. Ово одељење има своју радионицу са свим потребним машинама и алатима, а често се налази ван позоришта.
ОДЕОН (гр. оdeon, лат. odeum) 1) Посебна грађевина у којој су се одвијала музичка и песничка такмичења у античкој Грчкој и Риму. Место окупљања уметника и љубитеља уметности. За разлику од анфитеатара, ове грађевине су биле покривене и биле су мање; 2) чувено париско позориште (Odeon) на левој обали Сене; 3) у савременој терминологији естрадно варијететски програми и простори.
ОЗБИЉНА КОМЕДИЈА Врста комедија насталих у осамнаестом веку у Енглеској и Француској. Обрађује смешну страну озбиљних друштвених порока, врлине и дужности човека. Оживљава реалност како мешавину комичног и озбиљног.Инсистира на приказивању друштвених околности, а не нарави.
ОПЕРА (ит. opera) 1) Музичка драма, драма у којој се читав садржај пева. Инструментална музика је делом пратња певачима, а делом самостална. Текст опере се назива либрето. Оперске представе за реализацију најчешће захтевају велики певачки извођачки ансамбл (солисти и хор), оркестар, а често и одговарајући балетски ансамбл; 2) Позоришне институције које негују ову врсту музичког стваралаштва; 3) зграда у којој се налази ова врста позоришта, и у којој се изводе оперске и балетске представе.
ОПЕРА БУФА (ит. opera buffa) Комична опера насталау Италији у осамнаестом веку. Назив је добила по комичним ликовима који се у њој појављују (буфо).
ОПЕРЕТА (итал. operetta) Мала опера. Обично шаљиве садржине; користи мањи извођачки ансамбл (солисти, хор, оркестар, плесни ансамбл) него опера. У представи се пева и говори, а скоро увек је заступљен и плес.
ОПЕРСКА ПАРТИТУРА Скуп свих оркестарских и певачких деоница оперског дела.
ОПСИС (гр.) Аристотелов термин за визуелну компоненту сценског чина; у данашњем театролошком смислу сценска слика.
О.Р. (ен. opposite prompt) Скраћеница од opposite prompt, британски термин за део сцене преко пута шаптача - позорница десно када се гледа из гледалишта.
ОРАТОРИЈУМ (лат. oratorium) Врста музичке драме озбиљних тема и садржине, најчешће из библије, која се сценски изводи „концертно", тј. без игре (глуме, костима, сценографије и др.)
ОРГАНИЗАТОР (нлат. organisator – онај који уређује, сређује, устројава) У позоришту постоји више врста организатора: организатор представе; организатори у позоришним секторима: драми, опери, балету, техници, маркетингу; организатор за гостовања...
ОРГАНИЗАТОР ПРЕДСТАВЕ (кол.) Лице које обједињује све делатности у припреми представе, координира рад унутар ауторског тима и са службама у позоришту за време реализације представе. Такозвана је „деснарука" продуценту и редитељу представе.
ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА Чест облик куповине карата за позоришне представе. Може бити Групна организована посета (када улазнице купују школе, факултети, предузећа, установе, институције, туристичке организације и др, или појединачна која обухвата неке облике претплата. Све врсте организоване посете подразумевају одређене погодности приликом куповине улазница (попусти, првенство избора, резервације...)
ОРКЕСТАР (грч. orchestra - игралиште, плесалиште) Код старих Грка - место где се играло и певало; простор између сцене и гледалишта где је хор играо и певао (орхестра, оркестра). Данас: скуп већег броја музичара-свирача и инструмената који изводе музичке комаде. Величина оркестра зависи од врсте музичких комада који се изводе, јер они условљавају број извођача и инструмената. Ево неких врста оркестара: Филхармонија - (philos - који воли; harmonia - склад) 1) Удружење музичких учесника и стручњака које се бави неговањем музике и извођењем симфонијских и других концертних програма. Овај оркестар делује самостално. По извођачима и броју инструмената је најкомплетнији, те је оспособљен за извођење свих врста музичких дела. Има од 60 до 80 чланова. Оркестар опере - који делује у оквиру опере и балета и поседује адекватан број извођача и инструмената за реализацију овакве врсте сценско музичких дела. Сачињава га од 45-60 чланова. Овакав оркестар се назива и синфонијски оркестар. Камерни оркестар -у свом саставу има мањи број извођача и инструмената и оспособљен је за извођење мањих – камерних музичких дела, окупља између 16 и 40 чланова. Оркестри се разликују и по врсти инструмената (гудачки, дувачки, жичани, удараљке и сл.), ако у њихов састав улази само једна врста инструмената. 2) Место у позоришту или концертним дворанама на које су смештени музичари-инструменталисти (в. оркестарска рупа).
ОРКЕСТАРСКА РУПА (кол.) Простор између гледалишта и сцене у којем седи оркестар и из којег свира за време извођења позоришне представе. Најчешће је на нижем нивоу од сцене (рупа). Овај простор мора да буде опремљен одговарајућим пултовима за ноте, адекватно осветљеним, столицама за чланове оркестра и диригенским пултом за диригента.
ОРКЕСТРА (гр.) Простор између сцене и гледалишта у анфитеатрима старе Грчке. Првобитна позорница грчке античке позоришне грађевине у облику пуног круга с постољем (bema) у средини на коме се налази жртвеник (timela). На Криту су пронађени остаци оркестре паралелограмског, односно трапезоидног облика.
ОРФЕЈ (гр. Orpheus) Чудесан певач и музичар из грчке митологије. Својом песмом је умео да одобровољи људе, природне појаве, па чак и богове. Успео да добије одобрење од богова да оде у Хад и изведе из света мртвих Еуридику, своју жену. Услов је био да не сме да је погледа пре но што изађу у свет живих. Он то ипак учини и несрећну Еуридику поново гута свет мртвих. Чест мотив драмских, а нарочито оперских дела.
ОРФЕУМ (гр. Orpheus) 1) Назив мушких певачких друштава у Француској; 2) Дворане за музичко забавне и варијететске програме; 3) Дворана за играње и друте забаве.
ОТВОРЕНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА У позоришту подразумева позивање гостију на представу (уз бесплатне улазнице) за коју жели да се тражи нека врста подршке, а за позване се претпоставља да ће бити благонаклони према комаду и извођачима. Позванм су најчешће: новинари, спонзори, менаџери турнеја и фестивала, пријатељи позоришта и сл.
ОФ БРОДВЕЈ (ен. Off-Broadway) Врста позоришта и позоришних дела која егзистирају у Њујорку ван "главне", комерцијалне бродвејске продукције. Умереног су експерименталног и истраживачког типа, не претендују на комерцијални успех, а то је оно што је основно за званичну бродвејску продукцију. Сале у којима се играју представе броје од 100 до 290 места. Разлог за то су пореске олакшице.
ОФ ОФ БРОДВЕЈ (ен. Off-off-Broadway) Врста позоришта и позоришних дела која егзистирају у Њујорку ван "главне" и Оф бродвејске продукције. Углавном су експерименталног и истраживачког типа. Налазе се на Грин Вилиџу и Ист Сајду, у адаптираним објектима некадашњим црквама, фабрикама и сл. Сале у којима се играју представе броје до 100 места.

П

ПАЛИЈАТА (лат. palliata; pallium - огртач у старој Грчкој) Врста комедија из старог Рима - преводи и комедије писане по узору на грчке комедије. Изразити представници овог комедиографског правца су Плаут и Теренције.
ПАНО (фр. раппеаи) 1) Испупчена или удубљена поља на зидовима грађевина или на вратима, која су намењена украшавању и на која се постављају украси; 2) чврста (картонска, дрвена и сл) подлога, која се качи на зид или постоље, а на коју се причвршћују слике (у музејима и галеријама), разна обавештења (у предузећима, школама и сл.) итд. Поз. - најчешће садржи листу поделу представе, фотографије из представе, исечке из приказа и критика о представи и сл. Поставља се на видна и за то одређена места на фасади зграде позоришта, испред позоришта, у фоајеу. Посебне врсте паноа које стоје на видним јавним местима, а које поседује и изнајмљује одговарајућа маркетиншка агенција, популарно се називају билборд.
ПАНОРАМА (гр., ен. panorams) Поз. Дужа сликовна презентација на сцени или циклорама пејзажа, или неке друге сцене која се постепено у низу приказују гледаоцима.
ПАНТАЛОНЕ (лат.) Лик и маска старца из Комедије дел арте; обично представља трговаца из Млетака, шкртац и неретко похотник.
ПАНТОМИМА (грч. pan - све, mimein - подражавати) Посебан облик сценског изражавања без говорних радњи. Своје извођење базира на мимици, гестикулацији и покрету. Пантомимом се назива и посебно драмско дело које се заснива на оваквом сценском изражавању. Пантомимске представе изводе Глумци пантомимичари.
ПАРАСКЕНИОН (гр.) Издужени део античке скене, тј. позорнице.
ПАРНАС (гр. Parnasos; лат. Parnasus) Брдо у Грчкој, по грчкој митологији боравиште муза. Седиште уметности. Фиг. посветити се уметности - попети се на Парнас.
ПАРОД (гр. парадос) Пролаз за публику у античком позоришту између скене и оркестре. У антички театрон (гледалиште) се улази кроз леви и десни парод.
ПАРОДИЈА (грч. parodia) Поз. - 1) драмски текст који за основу узима неки постојећи текст, којем се задржи форма али се уноси неодговарајући, подсмешљив садржај; 2) извођачка имитација (у глуми, игри, певању...) са циљем извргавања руглу неке личности, особине, појаве...
ПАРТЕ (итал. parte) Улога у опери, главни глас.
ПАРТЕР (фр. par terre, parterre - приземље) Приземни део гледалишта у сали. Најчешће у равни са сценом (у позоришту постоје још и балкон и галерија, који су изнад партера).
ПАРТИЈА (лат. partiri - поделити) Независни део неке веће целине. Поз. - улога или део уметничког дела коју изводи сценски уметник („уметник н.н. је пружио врло изражајну и добру партију")
ПАРТИТУРА (нлат. partitura) Муз. - ноте у оквиру неке композиције које су написане за један глас. Скуп нотног материјала, прегледно написаног и штампаног за све гласове (солисте, хор) и све инструменте у оркестру.
ПАРТНЕР (енгл. partner, фp. partenaire) Суиграч. Учесник у истој радњи. Поз. - други учесник у дијалогу. Партнери у представи су извођачи на чијем односу почива драмска радња.
ПАСИЈА (лат. passio - патња) Патња, муке, страдања; трпљење, телесни бол, нарочито Христова патња и муке. Средњовековне позоришне представе, обично на отвореном, чија је тема везана за муке Исуса Христа.
ПАСТОРАЛА (лат. Pastorale- пастирске песме и игре) Пастирска драма. Сценско дело једноставне садржине настало у средњем веку, које се односи на идиличне и наивне приказе из живота у природи, или из сеоског живота (пастири, виле, митолошка бића). Обично су овакве представе и музички богате.
ПАТОС (грч. pdthos - патња, болест) Поз. - страсан, заносан говор нарочито у трагедији. Данас ово зовемо "племенити патос" док се "патос", "патосирање" најчешће користи у негативном контексту (претеривање у глумачком изразу, преглумивање).
ПАУЗА (грч. paušis, лат. pausa - престајање) Привремен прекид у неком раду, одмор, станка. Поз. - 1) време прекида представе између чинова или слика. На паузи између чинова публика напушта салу, а у паузама између слика, публика утлавном остаје у гледалишту. Током ових пауза бинска техника врши промену сценографије на сцени; 2) пауза као елемент динамике, темпа извођења позоришне представе (психолошка пауза, позоришна тишина, станка, драмска пауза).
ПЕВАЧ Сценски уметник који своју стваралачку изражајност исказује певањем. У позоришту су то оперски певачи који се деле по врсти гласа (сопран, мецо сопран, алт, бас), или по квалитету и позицији у ансамблу (прваци, солисти, чланови хора). У оперети, мјузиклу, варијетеу, такође наступају певачи, а и глумци који имају изразито развијене певачке и плесне квалитете и технике.
ПЕВАЊЕ Уметничко изражавање мелодијским гласом. Један од најосновних облика изражавања уметничких стваралаца у музичко сценским представама уз глуму, мимику, покрет и игру. Певање се користи скоро у свим облицима позоришних представа (операма, оперетама, мјузиклима, драмама, комедијама и сл.).
ПЕРИКА (фр. perrique; ит. perruca; лат. pilus - влас, длака) Лажна, туђа коса (в. власуља)
ПЕРИКЕР власуљар.
ПЕРСИФЛАЖА (фр. persiflage) Дискретно исмевање, изругивање на фин начин.
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА (нлат. pesonificatio) Оличавање, оличење. Представљање неког предмета, појаве, појма, биљака или животиње као да је људско биће, особа.
ПЕРФОРМАНС (енг. performans - извршавање, постизање, представљање) Представа, дело, састав. У новије време - сценски игроказ у оквиру којег је могуће укључење и публике. У ширем смислу подразумева свако догађање - извођење на сцени.
ПЕКИНШКА ОПЕРА Најраспрострањенија врста кинеског позоришта. Потиче из седамнаестог века и уједињује низ сценских вештина: плес, акробатику, еквилибристику, са дефинисаним типским маскама и костимима. Нема никакве сличности са европском опером.
ПЛАГИЈАТ (лат. plagium - крађа људи, продаја душа) Присвајање неког оригиналног дела, крађа туђе духовне својине. Постоји законска правна регулатива о заштити ауторских дела, па плагијатори подлежу одговарајућим казненим мерама.
ПЛАКАТ (лат. placatum - оглас, објава, проглас истакнут на неком јавном месту) Позоришни рекламни материјал: 1) уметнички плакат (ликовно-графичко решење за рекламирање представе који најчешће садржи само основне податке: име позоришта - трупе, назив представе и име аутора, понекад и имена осталих чланова ауторског тима, подела улога, датум извођења представе или сезона у којој је била премијера; 2) плакат - дневна листа (каст-листа)
ПЛАЧЉИВА КОМЕДИЈА Врста комада настала у осамнаестом веку у Француској, под утицајем тзв. грађанског сентиментализма. Циљ ових комада био је да се патетично сентименталним призорима код публике изазову нежна осећања и сузе.
ПОДЕСТ (грч. pus, podos - нога) Одмориште на степеницама. Поз. - практикабл.
ПОДИЈУМ (грч. podion; лат. podium) Узвишено место, уздигнути простор за јавни наступ.
ПОЕНТА (лат. puncta, фр. pointe - бод) Основна идеја, главна мисао дела, циљ, жаока (анегдоте, вица).
ПОЗИТИВНИ ЈУНАК (лат. positivus - одређен, сигуран, познат; потврдан) Лик у драмском делу који поседује високе моралне квалитете, добар карактер, бројке, врлине. Супротно њему је негативни јунак.
ПОЗИЦИОНО СВЕТЛО Пригушено светло на поду и зидовима сцене које служи за бољу комуникацију сценских радника у току реализације представе.
ПОЗОРИШНА ДРУЖИНА Позоришна дружина је скуп позоришних уметника који има за циљ припрему и приказивање позоришних представа: 1) СТАЛНА Оснива их и финансира одређена институција власти (министарства, регије, град и сл.), или се самостално организује, а финансира је поменута институција власти, као и донатори, спонзори. Простор добија углавном на коришћење - од града, општине или неке институције, фабрике и сл. 2) ПО ПРОЈЕКТУ Позоришну дружину по пројекту сачињавају сценски уметници који се окупљају самостално око одређеног пројекта - представе. Финансирају се утлавном од продатих улазница, а у припреми пројеката од спонзора и донатора. Немају стално седиште, представе изводе као гости.

ПОЗОРИШНА КОМПАНИЈА Посебан облик позоришног организовања на Западу. Најчешће су то приватна комерцијална позоришта са високо квалитетним техничким и извођачким могућностима.
ПОЗОРИШНА КРИТИКА Дисциплина у књижевности и позоришту која се бави стручном анализом позоришних дела и сценске интерпретације тих дела. Позоришна критика у свом бићу артикулише и подразумева различите естетске судове. У њој је садржано априори све што је позоришна уметност сама. У објекту позоришне критике је свет књижевних, театролошких, музичких, ликовних и других уметничких категорија везаних за позориште. Поред тога позоришна критика, кроз фрагментално мора да тумачи и целину театарских остварења, тј. само биће позоришта. Она по својој фунцији треба да буде нека врста премошћења естетских идеја које исијавају са сцене и рецепција публике.
ПОЗОРИШНА МУЗИКА Музика која се користи у драмским и другим позоришним представама (али не у операма и балетима). Врста примењене музике која може бити а) посебно наручена, ауторска, наменски компонована за одређену позоришну представу; б) избор музике, када се у представи користи композиција или делови постојећих композиција.
ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА Позоришна представа је аутохтоно сценско уметничко дело које се приказује пред публиком. Представа је плод мултидисциплираног колективног рада креативних тимова: ауторског, извођачког, продуцентског и техничкоп Реализује се на основу књижевног текста, либрета, или сценарија. Потиче из старе Грчке, у којој је установљена основна подела: на трагедију, комедију и мим. Основни савремени облици позоришне представе су: драмске, музичке, плесне. Поред ове основне, постоје и бројне друге поделе позоришних представа: по врсти, карактеру, форми ауторства и извођења (комедија, трагедија, драма у ужем смислу; драмска, балетска, оперска, оперетска, мјузикл, кореодрама; ансамбл представа, камерна представа, монодрама, спектакл...).
ПОЗОРИШНА ПРОДУКЦИЈА Целукупна делатност и рад у позоришном животу. Обухвата: - организацију свеобухватног позоришног живота у друштву (позоришни модели, позоришна мрежа, позоришне институције, организациона шема појединачног позоришта и његових делова), - производњу позоришних пројеката (специфичан и организован систем рада од идеје до коначне реализације, премијере позоришне представе), - постпродукцију (екплоатација представе после премијере). Ова делатност постоји колико и позориште. Свој савремени облик дефинише прво у Америци у оквиру тзв. бродвејске продукције, а у Европи преко лондонске West end продукције,- до коначног дефинисања у основним принципима менаџерског организовања, које се појављује почетком 60-тих година двадесетог века.
ПОЗОРИШНА ПУБЛИКА Део популације који посећује позоришне представе. Веома важан сегмент позоришта. Она је уз уметника-извођача и аутора позоришног дела (драмског писца, композитора, кореографа...), трећи елемент који чини позориште. Постоји стална позоришна публика која има већ изграђену позоришну културу, те повремена н потенцијална позоришна публика (могући будући стални корисници позоришта).
ПОЗОРИШНА РЕЖИЈА Уметнички поступак и вештина претварања литерарног текста, либрета или сценарија у сценско дело. Уметничка сценска делатност којом се, посебном вештином и знањем, а у сарадњи са другим члановима креативног тима (сценограф, костимограф, диригент, кореограф, лектор и др.) доводе у хармонично садејство сви елементи представе и тако ствара аутохтоно сценско уметничко дело - позоришна представа.
ПОЗОРИШНА ФОТОГРАФИЈА Посебан сегмент у области уметничке фотографије. Позоришна фотографија има три основне функције: - информативну - користи се у маркетиншке сврхе (програми, панои, плакати, афише, новински написи и сл), - документарну - сведочи (колико је то могуће) о уметничком карактеру представе, - уметничко-естетску, - архивску - остаје једно од ретких сведочанстава за будућност; чува се у позоришним архивама и музејима.
ПОЗОРИШНИ АНСАМБЛ Скуп позоришних уметника-извођача. У позоришту познајемо: ансамбл драме (или драмски асамбл), балетски ансамбл, оперски ансамбл и музички ансамбл, ансамбл сваке појединачне позоришне представе.
ПОЗОРИШНИ КОМАД - драмско дело.
ПОЗОРИШНИ КРИТИЧАР Посебан стручњак који оцењује, вреднује уметничка достигнућа аутора и извођача.
ПОЗОРИШНИ МОДЕЛ Основни принцип - концепт позоришног организовања и деловања. На основу позоришног модела пројектује се позоришна мрежа и врста позоришта у једној држави. Позоришни модел се прави на основу културног модела а уз помоћ закона о позоришту, као и других правних регулатива (закони, уредбе и др.) којимасе дефинише врста позоришта и њихова позиција у друштву (од националног позоришта до позоришне дружине).
ПОЗОРИШНИ ПЛАКАТ афиша.
ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ Повремена позоришна свечаност, смотра позоришних представа. Фестивали могу да буду: - такмичарски (када се на фестивалу додељују награде), - ревијални (када учешће подразумева само смотру позоришних представа). Концепт фестивала подразумева одређену форму и карактер, које утврђује оснивач фестивала и дефинише их својим статутарним одредбама. Неки фестивали поседују пропагандну и издавачку делатност, која може да буде врло значајна заобласт позоришног истраживања.
ПОЗОРИШТЕ (старословенски – место где се нешто налази: место за извршење смртне казне, место где се збива нека радња, најчешће глума) Под појмом позориште се подразумева: - друштвена делатност, тј. комплекс театарског живота, у области културе и уметности, - институција која се бави припремом, организацијом и реализацијом позоришних представа, - зграда коју позориште као институција поседује; наменска грађевина са свим потребним просторним, уметничким, административним и техничким предусловима за припрему и реализацију позоришних представа. Позориште као посебна уметничка делатност настаје у старој Грчкој, и већ тада се формирају: а) позориште - као посебна друштвена и уметничко-сценска делатност, б) позоришно дело - драма, као посебан облик књижевности (у оквиру ње: трагедија, комедија, сатира, мим), е) позоришни ствараоци — драмски писци, глумци, као и први позоришни теоретичари и организатори, в) позоришне грађевине - које су намењене углавном позоришним догађањима; антички театар у виду амфитеатра (гледалиште, оркестар, сцена).
ПОЗОРИШТЕ АПСУРДА (лат. Absurdum - немогуће) Драмски израз који је настао после Другог светског рата. Приказује бројне нерешене проблеме тадашњег друштва, немогућност егзистенције у таквим околностима. Одбацује традиционални психолошки приступ ликовима и сукобима, доводи у питање чак и радњу и језик у драми. Родоначелници овог правца су Јонеско, Бекет, Адамов, Жене.
ПОЗОРИШТЕ СЕНКИ Врста луткарских представа која своју изражајност реализује путем лутака које се не виде, већ се њихов одраз под снопом светла одсликава на платну. Потичу из земаља далеког истока (Кина, Бали, Јава), али су преко блиског истока и Турске (Карађоз) дошле до Европе.
ПОЗОРЈЕ 1. Призор, појава, збивање. Оно што се обухвата погледом. 2. Ознака драматуршке целине (Ј. С. Поповић - прво позорје). 3. Назив нашег најзначајнијег позоришног фестивала Стеријино позорје.
ПОЗОРНИЦА сцена и бина.
ПОЗОРНИЦА НА КОЛИМА Врста средњовековне покретне позорнице на којима позоришне трупе изводе представе. Кола им, сем као позорница, служе за превоз од места до места, за смештај извођача скромног декора и костима, као и за преноћишта. Имали су значајан удео у ширењу позорише културе.
ПОЈАВА Догађај, случај; непосредни одраз стварности у осећајном или чулном опажању човека. Поз. - део чина, тј. сцене, одређен уласком на сцену (појавом) неког од ликова у комаду, или његовим одласком са сцене.
ПОЛИТИЧКО ПОЗОРИШТЕ Врста позоришта које приказује комаде са политичким темема. Настало је у Немачкој после Првог светског рата, а родоначелник му је Ервин Пискатор. Основни циљ овог позоришта је политичка, класна борба, наклоњена идејама пролетаријата. Најзначајнији представник политичког позоришта био је значајни, свестрани немачки позоришни стваралац и теоретичар Бертолт Брехт. Политичко позориште се базира на актуелности, опредељујући се за тренутне политичке циљеве и кампање, те само ретка дела и аутори имају трајнију уметничку вредност и значај.

ПОМИЧНЕ КУЛИСЕ Део декора-сценографије који није фиксиран за сцену, најчешће се налази на подесту или ролвагену те може да се покреће. То најчешће чине сами извођачи, или бински радници током представе.
ПОРТАЛ (лат. porta; нлат. portale, фр. portal - врата, капија) Отвор сцене у тзв. сцени-кутији. Ширина и висина портала ограничавају видно поље гледалаца омогућујући, с једне стране, да се код публике створи илузија посматрања „живота" с оне стране портала, а с друге стране, скривајући од публике сценски механизам (цугове, светлосне мостове, бинске раднике, уметнике који чекају иза сцене...). Испред портала се налази просценијум, иза њега - сцена.
ПОРТФОЛИО (лат. portare - носити, foglio - лист) У бизнису - скуп производа, услуга или брендова које једна компанија нуди тржишту. У уметности - облик представљања, презентације уметника или институције. Најчешће кроз штампани летак који се састоји од фотографија, скица, макета, исечака из штампе и сл.
ПОСРБЕ Позоришни комади који се појављују у првим деценијама постојања позоришта у Срба (крај XIX, почетак XX века). Текстови страних аутора који су превођени, прерађивани и прилагођавани српским темама и српском језичком идиому, како 6и се приближили новој позоришно необразовној и неискусној публици. Биле су врло значајне за развој позоришта код нашег народа у деветнаестом веку.
ПОТПУРИ (фр. potpourri) Мешавина, смеса. Музички комад састављен од више различитих, познатих музичких дела.
PR (енг. public relitions - односи са јавношћу) Делатност и професија које су настале у новије време, са развојем медија за масовно информисање и комуникације. Представља спону између предузећа, организације, институције... и представника медија. Поз. - PR је 1) концепт односа са јавношћу позоришта, који прати генералну маркетиншку линију; 2) особа или служба која у име позоришта комуницира са представницима медија.
ПРАИЗВЕДБА Прво званично јавно извођење неког драмског дела.
ПРАКТИКАБЛ (фр. praticable) Монтажни елементи сценографије кубусног облика, подести (од дрвета или метала) који се користе за подизање висине сцене. Често се користе и за градњу монтажних сцена у просторима у којима не постоји бина, или за формирање гледалишта (у просторима где оно није диференцирано).
ПРЕВОДИЛАЦ Стручно лице које театарске садржаје транспонује - преводи са једног језика на други. У позоришту се преводе: 1)страни драмски текстови на домаћи језик и обрнуто, ради објављивања или постављања на сцену; 2)приликом гостовања драмских предста-ва у иностранству (или из иностранства), публици се често обезбеђује тзв. симултани превод (публика помоћу слушалица прати текст на матерњем језику, који преводилац говори у исто време кад и извођа-чи на сцени - симултано); у новије време чешће се прибегава „титловању" - публика током праћења представе може да чита текст који се емитује на дисплеју постављеном обично изнад портала (код „сцене-кутије"), поред сцене или чак у оквиру сценографије; у неким позориштима и на седишту. 3)стручна литература из области позоришта.
ПРЕДСТАВА 1. Слика у свести раније примљених чулних опажања о неком или нечему. 2. Извођење позоришног комада.
ПРЕДСТАВЕ КОРИСНИЦЕ (кол.) Позоришне представе које се играју у хуманитарне, добротворне сврхе, а у XIX и до половине XX века приход од представе је добијао глумац обележавајући значајни јубилеј (нпр. 25 година уметничког рада).
ПРЕДИГРА Посебна врста сценских комада који се играју пре почетка главног комада. Својим садржајем објашњава тематику главног дела и најављује га. За ралику од пролога у којем је само један извођач, предигру изводи више актера. Ова врста сценског дела се врло ретко користи у савременој драматургији.
ПРЕДЛОЖАК ПРЕДСТАВИ Скраћени садржај, сиже, најчешће у невербалном театру.
ПРЕС (ен. press) Штампана јавна гласила, новине, листови, новинарство.
ПРЕС КЛИПИНГ (ен. press clipping) Исечци из штампаних јавних гласила. Постоје посебне агенције које се баве сервисом, тј. организованим прикупљањем исечака из штампе за одређене клијенте. Нпр. позориште наручи код такве агенције сервис за своје потребе. Ова активност је врло важна због јасније прегледности односа позоришта према јавном мњењу, тј. присутности позоришта у јавности и архивске документације.
ПРЕТПРЕМИЈЕРА Претпремијера позоришне представе је последња генерална проба пред прво званично јавно извођење - премијеру, која се игра пред публиком. На претпремијеру се најчешће позивају запослени у позориштима, пријатељи позоришта, добротвори, спонзори, новинари и сл. То је врло важан испит пред премијеру, јер је на основу реакција публике могуће извршити извесне корекције у извођењу. Улаз на претпремијеру је обично бесплатан, али у неким позориштима на западу постоје тзв. отворене претпремијере, за које се улазнице продају по популарним ценама.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА (unzi.praesentatio - представљање, приказивање, предлагање...) У позоришту - представљање, предлагање, новог пројекта-представе путем електронских медија, јавног објашњавања, излагања, наступа актера и сл, могућем финансијеру, спонзору, донатору, представницима оснивача...
ПРЕМИЈЕРА (фр. premiere) Премијера је прво званично извођење позоришне представе, тј. новонасталог сценског уметничког дела, у коначно дефинисаном облику у сваком погледу: уметничком, техничком, извођачком, продуцентском. Премијером представе престаје циклус стварања представе - продукција, и настаје нови - експлоатација (приказивање) представе. Премијера има свечани карактер јер се представља ново, аутохтоно позоришно дело.
ПРЕСЕК Скица бочног изгледа сценографског решења. Служи за употпуњавање утиска у процесу тражења варијанти за коначна сценографска решења.
ПРИКАЗ 1. Извођење, приказивање. У позоришту приказивање неког сценског дела. 2. Кратка описна оцена неког дела. У позоришту: литерарни приказ неког драмског дела, критика изведене позоришне представе. Сценски приказ. Мањи сценски израз. Прикази могу да буду призори одређених биографских и животних догађања - приказања. Пример: Призори из живота Исуса Христа. У ликовном смислу призор може да буде сценска поставка која представља одређени амбијент.
ПРИМА (лат. prima, од primus - први) Музички инструмент удешен да свира први, водећи глас.
ПРИМАБАЛЕРИНА (ит. prima ballerina) Прва играчица, екстра првакиња балета, најистакнутија балетска уметница.
ПРИМАДОНА (итал. prima donna) Прва певачица опере, екстра првакиња опере, најистакнутија оперска уметница.
ПРИЗОР У позоришту збивање на сцени.
ПРОБА (нлат. proba - испитивање, огледање, прегледање) Вежбање, припремање неког музичког или сценског комада (концерти, представе, приредбе). На пробама редитељ уз помоћ својих сарадника и извођача креира своје сценско уметничко дело, представу. У позоришту постоје: читаће, мизансценске, техничке, костимске, генералне и др. пробе.
ПРОБНА САЛА Посебно опремљена просторија у позоришту у којој се одржавају пробе. 1) читаћа пробна сала је просторија у којој се одржавају читаће пробе, може бити различитих величина, а опремљена је столовима и столицама; 2) пробна сала у којој се одржавају мизанскценске пробе; треба да има величину сцене на којој ће се изводити представа; 3) балетска пробна сала такође има величину сцене, али је опремљене балетским подом, „шипкама", клавиром, а зидови су обложени огледалима; 4) оперска пробна сала се не разликује од драмске, али обавезно има клавир.
ПРОГОН Проба на којој се представа у настајању одигра од почетка до краја, без заустављања и враћања сцена. Организује се у току припреме представе, у моменту кад су све сцене мизансценски постављене, макар и у грубим цртама, како би се стекао општи утисак о целини. После тога се настављају мизансценске пробе, на којима се сцене „чисте", дорађују и разрађују, да би се повремено понављали прогони - све до генералних проба.
ПРОГРАМ ПРЕДСТАВЕ Штампана публикација, у којој се налазе основни подаци о представи - најчешће: назив институције - позоришта, назив дела, име аутора дела, имена свих аутора (редитељ, сценограф, костимограф, драматург...), имена свих актера са називима улога које играју (каст листа), биографије аутора и извођача, кратки приказ дела или садржаја, реч редитеља и (или) драматурга, театролошка или стручна анализа дела, и фотографије (аутора и извођача, сцена из представе и сл.) Садржај програма уређује посебно стручно лице (уредник публикације, драматург или др.), док је за визуелни облик програ-ма задужен дизајнер.

ПРОДУКЦИЈА (лат. productio - представљање, приказивање, производња) У позоришту продукција подразумева широки спектар активности: од планирање, припрема, стварање и приказивање позоришних представа. Затим припрема и реализација укупног репертоара позоришта и других позориних пројеката. Уопште, продукција, може да се дефинише као стваралачки процес у фази производње и приказивања позоришиих представа.
ПРОДУКЦИЈСКИ ТИМ Група стручњака која руководи процесом производње представа. Успоставља хијерархијски однос и поделу обавеза у процесу припреме и реализације представе, тј. обезбеђује основне продукцијске предуслове како би креативни тимови уметника и технике несметано реализовали процес производње и експлоатације представе. Овај тим сачињавају креативно-оперативни стручњаци - менаџери за одређене области, на чијем је челу генерални менаџер, потом менаџер пројекта, финансијски менаџер, маркетинг менаџер, менаџер техничке продукције, извршни продуцент и др.
ПРОДУЦЕНТ (лат. producens - који производи, ен. producer) Лице које својим радом нешто производи, произвођач. Поз. - стручно и креативно лице са менаџерским способностима, које је у обавези да створи све уметничке, техничке и административне предуслове да пројекат за који је одговоран несметано, квалитетно и у року буде реализован. У Америци продуцент означава неког ко је финансијски и у глобалу одговоран за управљање позориштем (у Енглеској познат као менаџер), али са друте стране, амерички термин ушао је у општу употребу у Европи у истом смислу.
ПРОДУЦЕНТ ПРЕДСТАВЕ Лице одговорно за оперативну реализацију представе. Он је непосредна веза између свих тимова који раде у процесу продукције представа и одговоран је да та релација што квалитетније функционише. У комерцијалним продукцијама има обавезу за стварање свих материјалних предуслова за реализацију представе.
ПРОЈЕКТ (лат. projectus) Пројекат у општем смислу подразумева одређену намеру, предлог, скицу, нацрт, план и сл. У пословном смислу, пројекат је јасно дефинисан и припремљен план, са свим разрађеним детаљима, од идеје до коначне реализације. Поз. - скуп јасно дефинисаних планова за реализацију одређене позоришне идеје. Најчешће је реч о позоришној представи, а праве се и пројекти за одређену сезону, пројекти позоришних фестивала, пројекти гостовања и турнеја и сл.
ПРОЈЕКЦИОНИ АПАРАТ (лат. projectio) Бачени зраци, слика бачена светлосним зрацима на неку површину - зид, платно и сл. Апарат који се користи за приказивање слика, слајдова и филмова. У новије време често се користи у склопу реализације представа.
ПРОЈЕКЦИОНО ПЛАТНО Посебно бело платно које се користи за пројекцију видео и филмских записа у току представе, као и за друге мултимедијалне сценске програме.
ПРОЛАЗНА ВРАТА (ен. pass door) Врата отпорна на ватру која се налазе између гледалишта и дела иза позорнице, којим се утлавном служи само особље позоришта.
ПРОЛОГ (грч. pro-logos - предговор) Предигра. У античком театру први део представе, пре појаве хора, који гледаоце уводи у потоњу драмску представу, како би им олакшао разумевање; касније уводни говор, обраћање публици пре почетка комада. Може да га говори неки од ликова комада који следи (на пример Помет у прологу Држићеве комедије Дундо Мароје).
ПРОМОЦИЈА (нлат. promotio; енг. promotion - унапређење, произвођење некога у доктора наука, потпомагање) У новије време - посебан облик маркетиншке и PR делатности, са циљем пласирања
неког дела, производа у јавности.
ПРОПАДАЛИШТЕ (кол.) Технички механизам на сцени који омогућује да се делови сцене спусте испод нивоа на позоришној сцени бине.
ПРОСКЕНИОН (гр.) Простор испред скене у античком позоришту са стубовима, стубама и др.
ПРОСПЕКТ (лат. prospectus - изглед, призор, поглед) У позоришту део сценографије, сликана завеса у дну сцене - сликани рикванд. У новије време, уместо насликаног, често се користи бело платно на које се пројектују слајдови, филм или сл. 1.План, скица неке грађевине како изгледа споља. 2. Перспективно осликано платно у дну сцене кутија. 3. Свако платно или апликација на стражњем зиду или у дну позорнице које чини део сценографске основе. Данас проспект често постаје место битних решења светлосног и ласерског дизајна представе.
ПРОСЦЕНИЈУМ (грч. pro-skehion, лат. proscaenium) Простор испред сцене, који је по ширини
најчешће једнак величини отвора портала, по дубини захвата простор између главне завесе и гледалишта, тј. простор изнад „оркестарске рупе". Овај простор се користи као интегрални део „играћег" сценског простора у драмским, као и оперским и балетским представама у којима не учествује оркестар, већ се емитује снимљена музика. Авансцена.
ПРОТАГОНИСТ (грч. prоtagonistes) Носилац главне улоге. Сматра се да је први протагонист био Теспискз античке Грчке, издвојивши се из хора и ступивши са њим у дијалог. Касније се издваја и други глумац, деутерагонист, а Софокле уводи и трећег глумца - тритагонисту.
ПРОТИВНИК В. антагонист.
ПРОТОКОЛ (грч. proios - први; kolla - лепак; prоtоkollon) 1) Правилник прописа о церемонијалу понашања у дипломатији; записник са закључцима и о длукама донесеним на састанку неког дипломатског или руководећег тела; 2) писани документи којима партнери утврђују основне оквире сарадње (поз. - протокол о сарадњи, писмо о намерама).
ПРОТОКОЛНА ЛИСТА Списак званица за свечане прилике. Поз. - списак гостију (значајне личности из позоришног живота, преставници оснивача, структура власти, медија, признати културни и јавни радници), који се позивају да присуствују неком значајном догађају (премијера, концерт, фестивал, промоција).
ПРОЧЕЉЕ Простор изнад сцене.
ПРИМЕЊЕНА МУЗИКА Посебан музички облик који има примењену фунцију. Музика која се наменски, по поруцбини компонује за одређена уметничка дела: позоришну представу, филм, телевизију и сл. Ова музика има секундарни карактер у неком делу, но, има врло важну улогу у уметничкој презентацији дела.
PR ПЛАН (енг. public relations) План односа са јавношћу. Поз. - обухвата све активности потребне ради правовременог и правилног презентовања јавности: одређене институције (позоришта, компаније, трупе..), одређеног програма (репертоара позоришта за сезону, месец, недељу, дан), одређеног пројекта, манифестације, догађаја, као и сваке позоришне представе понаособ.
PR ТИМ Екипа стручних менаџера која реализује односе са јавношћу. Број људи у тиму зависи од величине иројекта и амбиција менаџмента пројекта. Следи пример једног могућег тима: - PR менаџер - утврђује концепт рада, припрема планове и руководи њиховом реализацијом, као и истраживањем резултата рада; - порт парол - задужен за представљање пројеката у директним контактима са јавношћу (конференције за новинаре, гостовања у ТВ и радио емисијама и сл.). Следи инструкције PR менаџера. Мора да буде елоквентан, образован, шармантан и сл; - медијатор-промотер-демонстратор - има сличну функцију као порт парол, али је уско специјализован за одређену тему коју директно презентира физиком или говорном радњом публици и медијима; ,- менаџер за однос са публиком – домаћин - задужен за директан контакт са публиком у позоришту. Организује рад домаћица, разводница, које помажу публици у холу позоришта и у сали, организује продају публикација, сувенира и сл, води рачуна о хигијени просторија које користи публика, организује продају освежавајућих пића итд.
P.S. (ен. prompt side) Скраћеница од prompt side, британски термин за део сцене близу шаптача - позорница лево када се гледа из гледалишта.
ПСИХОДРАМА (грч. psyche - душа, дух, drаma) Посебан облик психотерапије кроз драмске активности. Инструктор клијенту задаје тему, коју он сценски илуструје импровизацијом. Родоначелник психодраме је амерички социолог Морено. У савременом позоришту овај облик се користи у процесима експерименталног истраживања.
ПСИХОЛОШКА ДРАМА (грч. psyche; logia - наука о души) Драма која своју основну радњу - тезу заснива на психолошком приступу. Настала је средином деветнаестог века.
ПУБЛИКА (лат. puhlicum) Јавност, свет. Корисници, посетиоци јавних догађаја. гледалац.
ПУЛПИТУМ (лат.) Позорница - подијум у позоришним грађевинама старог Рима.
ПУЛТ (лат. pulpitum, нем. Pult) Постамент са косом површином за читање, писање, држање иота.
Издигнуто постоље на којем музички уметници - извођачи и диригенти држе нотни материјал.
ПУНО СВЕТЛО (кол.) Светло у најјачем интезитету које се користи у процесу проба или опремања сцене како би се боље сагледали сви детаљи на сцени. За разлику од радног светла које може да има мањи интезитет, тј. функција му је да омогући несметани рад.
ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ Позориште које своју програмску делатност остварује на сталним гостовањима - турнејама. Било је основа позоришног живота пре формирања и у првим деценијама постојања институционалних позоришта (у нашим крајевима у деветнаестом и почетком двадесетог века).
ПУЧКА ДРАМА Облик позоришне драме у средњем веку која се развила у народу, за разлику од црквене драме која се развијала у оквиру цркве. Потиче још из старог Рима. За тему има обичне свакодневне проблеме народа са пуно заплета и комичних сцена. Извођачи у овим драмама су карактеристични по томе што су вешти импровизатори у свему: глуми, музицирању, певању, игрању, акробатици, жонглирању и сл.

Р

РАДНО СВЕТЛО (кол.) Систем за осветљавање сцене, независно постављен, који се не користи у лроцесу реализације представе већ само за „обично" осветљавање сцене, за време мизансценских проба, постављања декора, чишћења и спремања сцене итд
РАДЊА Низ поступака са заједничким циљем. У драматургији - развој догађаја у оквиру драмске приче (фабуле). У глуми - основна изражајна средства (говорна радња, физичка радња). Мање активности извођача на сцени осмишљене са намером да осветле лик и/или да га оправдано заокупе када није у средишту пажње.
РАМПА (фр. rampe) Нагнут прилаз; ограда; препрека на пружном прелазу. Поз. - линија расветних тела постављена испред иозорнице, и преграда која те светиљке заклања од гледалаца. Прећи рампу (фиг.) - сценским наступом „ући у гледалиште"; „освојити" га.
РАПСОД (гр.) Путујући народни певач у античкој Грчкој који је састављао јунач-ке песме од више одељака (извора) и јавно их приказивао, певао.
РАПСОДИЈА (гр.) Песме састављене од више одељака које је путујући певач у старој Грчкој - рапсод јавно изводио, певао. Одељак из неке веће песме, песма потпуно слободног облика. Муз. Фантазија слободног облика која је инспирисана, тј. наслања се на народне мелодије.
РАСПЛЕТ Кључни моменат у драми, у којем настаје преокрет. Решење заплета, стварање јасне ситуације и привођење драмске фабуле завршетку.
РЕВИЈА (фр. revue, енг. review) 1) Врста сценског дела, састављеног од низа различитих тачака актуелне садржине; раскошно опремљени сценски спектакли без одређених претензија (без фабуле, заплета и сл.) са песмом, музиком и игром; 2) серија сценских догађаја, посебно организована смотра позоришних представа, или позоришних пројеката.
РЕГИОНАЛНА ПОЗОРИШТА (лат. regio - крај, област, покрајина) Регионално позоришта задовољавају позоришне потребе одређене области - регије, која је оснивач и финансијер ових театара. Оснивају се по културном моделу који установљава држава, са циљем деметрополизације културе. Најчешће негују репертоар сличан репертоару националног позоришта.
РЕГУЛАТОР (нлат. regulator - уређивач, дотеривач, удешавач) Поз. - електронске справе за подешавање тона и светла. Постоји и ручни регулатори, али у новије време се користе компјутерски, који су квалитетнији и практичнији.
РЕДИТЕЉ (фр. regisseur) Уметнички руководилац, лице које води главне стручне креативне послове у припреми и реализацији позоришних, филмских, телевизијских пројеката, мултимеди-јалних и других сценских манифестација (позоришни редитељ, филмски редитељ, телевизијски редитељ, радио редитељ, мултимедијални редитељ), дајући им лични, ауторски и естетски печат. Данашња улога редитеља је тек одскора дефинисана у позоришној историји. Наравно да је неко увек морао бити задужен за извођења, за пробе са глумцима и мизансцен, али све до 19. века било је уобичајено да је инспицијент углавном задужен за одабир глумаца и договор око декора и костима, док је главни глумац на једној или две пробе при крају рада давао коначни изглед представи, углавном како би се уверио да се ништа не коси са његовим тумачењем улоге. Двадесетих година 19. века, редитеље (или продуценте како су их зва-ли) су почели да ословљавају тим именом при постављању пантомима и представа и око 1870. године постало је уобичајено да се име редитеља оглашава у програмима, иако је то била особа која је иначе део ауторског тима представе, било као писац, главни глумац или инспицијент. Гордон Крег, на пример, 1905. још увек користи термин инспицијент у Уметности позоришта и полако га смењује термин редитељ убрзо након Првог светског рата. Први стални редитељи у модерном смислу били су европска тековина: један од првих био је Војвода од Саксмајнингена, чији рад је директно утицао на аспирације и каријере многих истакнутих личности током историје позоришта 20 века, попут Станиславског, Рајнхарта и Антоана, као и на изузетно реалистичне поставке Ирвинга и Трија у Великој Британији. Већ првих година 20-тог века теоретичари попут Апије и Гордона Крега промовисали су статус редитеља у главног ствараоца у позоришту, а концепт тоталног позоришта га је даље унаиредио. В. режисер.
РЕДИТЕЉСКА КЊИГА Драмски текст који редитељ користи приликом припрема за почетак рада на представи као и током проба, бележећи на маргинама и на празним странама своје планове, идеје, размишљања... Редитељи воде своју књигу на врло индивидуалан начин - од оних који унапред прецизно одређују мизансцен, акценте, ефекте и све бележе у књигу, преко оних који то чине током рада, до оних који бележе ретке, понекад само њима јасне знакове и „шифре". Књиге оних првих веома су корисне приликом каснијих театролошких истраживања.
РЕДИТЕЉСКА КОНЦЕПЦИЈА (лат. сопceptio - схватање, разумевање, замисао) Начин на који је редитељ схватио, протумачио драмски предложак (текст, либрето, сценарио) и на који је замислио своје дело - представу.
РЕДИТЕЉСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште где је изузетно наглашена аутономност редитеља.
РЕЖИЈА (фр. regie) 1) Креативни поступак припреме и постављања неког дела на сцену, снимање филма, телевизијских и радио програма. 2) Стваралачко руковођење и управљање уметничким и техничким тимом приликом постављања одређеног предлошка на позорницу. 3) Сценско остварење појединог редитеља.
РЕЖИСЕР (фр. regisseur) редитељ.
РЕКВИЗИТА (лат. requisitum, requisita -потреба) Сви предмети, осим декора и костима, који се користе у представи. Постоји ситна реквизита (наочаре, табакере, телефони, књиге, посуђе), крупна (намештај, бурад, бицикли), потрошна реквизита (јело, пиће, дим), костимска реквизита (лепезе, ташне, накит...).
РЕКВИЗИТЕР Радник сценске технике у позоришту, задужен за предмете који се користе у представи (набавку, сортирање, мување и издавање). У току представе брине да реквизита буде на иравом месту и на располагању извођачу онако како је у току проба утврђено и увежбано.
РЕКЛАМА (лат. reclamare; фр. reclame - гласно викати) Препорука, јавно оглашавање добрих својстава роба и услуга. Поз. - посебна делатност у оквиру маркетинга и односа са јавношћу, која има за циљ афирмацију позоришта или позоришних пројеката на тржишту; пропаганда.
РЕЛИГИОЗНА ДРАМА (лат. religio - учење о богу; вера; вероисповест) Драме са верским темама. За циљ имају чување и ширење религиозиог морала. Разликујемо: литургијску ураму, црквена приказања, миракуле, мистерије. Чест назив је и црквена драма.
РЕНЕСАНСНА ТРАГЕДИЈА (фр. renaissance - обнова, препород, период у историјској уметности) Драмски облик који се развио у периоду ренесансе са ослањањем на античке трагедије и узоре из средњег века (мистерије и моралитети),
РЕОСТАТ (гр.) Апарат за подешавање отпора струје. Изузетно значајан за ефекте у позоришту који захтевају постепено интензивирање светла.
РЕПЕРТОАР (фр. repertoire) 1) Списак представа које изводи једно позориште; 2) распоред извођења представа током одређеног периода (сезоне, месеца, недеље); 3) списак улога које је неки глумац, а нарочито певач или играч проучио, увежбао и може да их одигра.
РЕПЕРТОАРСКА ПОЛИТИКА (фр. repertoire, лат. politica) Програмско-извођачка концепција позоришта. Свако позориште би морало да има своју репертоарску физиономију од које зависи репертоар.
РЕПЕРТОАРСКИ ПЛАН (кол.) Планирање нових позоришних представа (нпр. репертоарски план премијера за нову сезону); план и распоред ириказивања представа које се налазе на репертоару.
РЕПЕРТОАРСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште које на свом репертоару има више наслова, тј. које из вечери у вече игра други комад. Оваква позоришта обично поседују своју зграду и могу имати стални, професионални, ансамбл. Јасно утврђени репертоар (програм играња представа по датумима) објављује се месечно, а нека позоришта то чине за полусезону или за целу сезону. Репертоарско позориште припада европском позоришном моделу.
РЕПЕТИЦИЈА (лат.) Понављање и увежбавање појединих делова оперских арија, односно неких њених каденца. У балету увежбавање делова балетске представе. Уз клавирску пратњу корепетитора, а по потреби и надзор педагога.
РЕПЛИКА (нлат. replica) Текст једног од учесника у драмском дијалогу. Текст драмске или певачке улоге којим се одговара на партнеров изговорени или отпевани текст у позоришној представи. Дати реплику - изговорити последње речи које иепосредно претходе почетку говора другог учесника (в. шлшворт).
РЕПРИЗА (фр. reprise - понављање) Извођење представе после премијере. Свако поновно приказивање или извођење представе. Број реприза је једно од мерила успеха позоришне представе.
РЕТОРИКА (гр. rhetorike) Вештина и техника беседништва. Вештина лепог говорења.
РЕФЛЕКТОР (нлат. reflector - одбијач светлости, бацач светлосних зрака) Светлосио тело које се употребљава за расвету. Поз. - помоћу рефлектора се поставља основни сценски светлосни штимунг, али се постижу и поједини светлосни ефекти приликом реализације представе.
РЕФРЕН (фр. refrain) Стално понављање неког стиха или стpoфе, у правилним размацима. Фиг. - део текста, гест, акценат, ефекат, који се понавља у току извођења позоришне представе.
РЕЦИТАЛ Колажни музичко сценски програм у извођењу једног или више уметника (музичара, певача, глумаца...)
РЕЦИТОВАЊЕ (лат. recitatio) Уметничко, свечано, гласно читање или казивање поезије, које изводи сценски уметник. декламација.
РЕЧИТАТИВ (лат. recitativo) Врста "говорећег певања", при којем се текст више говори него што се пева. Користи се у операма и оперетама и изводи се са или без музичке пратње.
РИВАЛ (лат. rivalis) Супарник, такмац. У драмском делу је то најчешће противник протагонисте - антагонист.
РИКВАНД (кол.) Велико платно - завеса у дну сцене. Обично је то осликано платно (панорама, трг, дворана, небо...), али се све чешће користи бело платно на које се пројектује слајд, филм и сл.
РИТАМ (гр. rhythmоs) Равномерно и одмерено кретање. Поз. - 1) правилно и наизменично дизање и спуштање гласа, коришћење наглашених и ненаглашених слогова, речи, делова реченица (код глумаца и певача); 2) правилно и наизменично смењивање наглашених, ненаглашених, споријих и бржих, напетих или опуштенијих делова представе (појава, сцена, ситнијих сценских радњи). Ритам представе - распоред и међусобни однос сцена по њиховој наглашености (у смислу зиачаја за ток радње, у смислу емоционалног ефекта који изазивају код публике и сл.).

РИТУАЛ (лат. rituale - верски, црквени, обичај и обред) Обредна радња. Обред која има верски, симболичан значај, а коју изводи група или појединац.
РИТУАЛНИ ТЕАТАР Театар који своју основну програмску концепцију заснива на ритуалима. Оваква позоришта се баве истраживањем ритуала и обреда религија и народа, ради инкорпорирања њихових искустава у позоришни чин.
РОЛА (нем. Rolle) Улога у иозоришном комаду и позоришној представи.
РОЛ БАР (ен. roll bar) Цев или шипка причвршћена за зидове око сцене која служи за качење сценских помагала. Дрвена или пластична шипка постављена на сталке или прикачена за зидове балетске пробне сала која служи за помоћ, придржавање балеских играча приликом вежбања.
РОЛВАГЕН (нем. Rollwagen) Ниско постоље на точковима на које се стављају делови сценографије. Служи за транспорт декора од магацина до сцене, као и за брзе промене сценографских слика током позоришне представе.
РОМАНТИЧНА ДРАМА (фр. romantisme) Драмска дела изнедрена из романтичарског покрета у току осамнаестог и деветнаестог века. Окреће се субјективном свету маште, осећања, чулности... Манифест романтизма изнео је Виктор Иго у предговору своје драме "Кромвел".
РОТАЦИЈА (лат. rotatio - обртање, окретање у круг, око једне тачке, осовине) Поз. - окретна позорница. Ротација је механизам који је монтиран испод сцене и активирањем покреће сцену у круг (ротира 360 степени). Омогућује истовремено поставл,ање декора за неколико амбијената и њихову брзу промену, као и за неке друге редитељске и сценографске ефекте.
РОШТИЉ ЗА РАСВЕТУ (нем. Roschitl, мађ. rostelj) Метална решетка (у ложишту пећи или за печење меса на жару). Поз. (кол.) - монтажна конструкција изнад сцене, на коју се постављају расветна тела, техничка помагала за светлосне ефекте и сл.
РУШЕЊЕ СЦЕНЕ (кол.) Демонтажа и склањање сценографије и техничких помагала са сцене након завршетка представе.

С

САВРЕМЕНА ДРАМА Драма која је створена у време о којем се говори. Драме које су сада створене. У свом називу нема естетску категорију (само временску), за разлику од одреднице модерне драме која то носи.
САДРЖАЈ Редослед чињеница. Грађа неког дела. Даје основно значење делу. Уз форму важан елемент сваког дела. У позоришном делу садржај представља основни ток - прича дела. Даје одговор на питање о чему је реч у делу - онако како се то дело може препричати.
САЛОН (фр. salon, итал. salone) Пригодна просторија за свечано окупљање, пријеме и сл. Поз. - посебна просторија у непосредној близини сцене, у којој уметници пре и за време пробе и представе чекају позив инспицијента за излазак на сцену. Постоји и посебан свсчани салон који служи за пријем протоколариих гостију позоришта пре почетка, у паузи и по завршетку представе. Ови салони могу да служе и за промотивне активности: конференције за новинаре, изложбе, промоције, коктеле и сл.
САТИРА (лат. satira, satura, satur - сит, засићен) Подсмех, ругање. Врста књижевног дела (песма, проза, драма...) која на духовит и подругљив начин осветљава и извргава осуди негативне особине и појаве појединаца и друштва.
САТИРИЧНА КОМЕДИЈА (лат. satira, satura, грч. кomodiа) Врста драмског дела које на комичан, духовит и подругљив начин подвргава критици друштвене и људске мане.
САТИРСКА ИГРА (гр.) Врста ведре митолошке сценске игре у старој Грчкој, четврти, завршни део свечаности у част бога Диониса, у којој су ликови митолошка бића - сатири, распусни демони. Својим хумористичким садржајем су опуштале гледаоце после приказивања трагедија и враћале их у расположење слављења бога вина, Диониса.
СВЕТЛОСНИ ПАРК У позоришту скуп свих светлосиих тела са којима располаже позориште или ансамбл, трупа, који служи за опслуживање светлом и светлосним ефектима у току припреме и реализације позоришних представа.
СВЕТЛОСНИ ПУЛТ миксета за светло
СВЕЧАНА ЛОЖА (кол.) Боље опремљене ложе у позоришту, са квалитетнијом акустичном и визуелном позицијом. У овим ложама седе углавном специјалне званице.
СВИТА (фр. suite - след, низ) Музички облик настао у време Барока повезивањем плесних композиција у једну целину. Понекад су саставии делови целовечерњег балета.
СЕЗОНА (фр. saison, лат. satio - сејање, сетва) Позоришна сезона је време континуираног играња представа између две паузе - одмора. Код нас је то период од септембра-октобра једне до јула наредне године. У неким позориштима се сезона рачуна по календарској години.
СЕЛЕКТОР (лат. seligere - одабрати, selectio - онај који одабира) Поз. - стручно лице које врши одбир представа за програм неког фестивала, а на основу програмског концепта, карактера и типа фестивала. У неким случајевима избор врши селекциона комисија.
СЕНЗИБИЛИТЕТ (нлат. Sinsibilitas - осетљивост) Појачана чулна осетљивост. Осетљивост на спољашње деловање, способност за примање утисака.
СЕНТИМЕНТАЛНА ДРАМА (фр. sentimental - подложно осећањима, осетљиво, болећиво) Драма која има за циљ да код гледаоца изазове снажна осећања, да га „гане до суза". Настала је у Француској у осамнаестом веку.
СЕПАРАТНИ ПРОСТОР (ен. Area separation) Посебно омеђени простори на сцени. Одвајање сцене светлом у одговарајуће делове, који могу бити засебни или заједнички осветљени.
СИЖЕ (фр. sujet, лат. subjectum) Предмет, Садржина. Кратки садржај неког говора, текста, књижевног дела, драмског текста...
СИМБОЛИСТИЧКИ ТЕАТАР Уместо да приказује стварни живот, покушава да симболима (сликом, бојом, речју) створи ефекат сличан оном који постиже музика и да створи синтетичку позоришну представу која ће код гледаоца пробудити машту и повести га у свет снова. Јавља се на прелазу из XIX у XX век и нарочито је заслужан за издвајање режије као аутохтоне позоришне уметности. Симболичке драме писали су Морис Метерлик и Пол Клодел.
СИМУЛТАНА ПОЗОРНИЦА Сценски простор бројних жанрова средњевековног позоришта на коме су истодобно (симултано) видљива сва глумачка боравишта и места игре. - мансија
СИНОПСИС (гр. sfnopis) Нацрт, скица, преглед. Поз. - кратак, сажети приказ садржаја сценског дела. Служи као подлога за даљу разраду комада, или у информативне сврхе.
СИРОМАШНО ПОЗОРИШТЕ Концепт сиромашног позоришта дефинисао је пољски редитељ Јержи Гротовски са својим Театром лабораторијом – групом од свега девет људи (седам глумаца, Гротовски и један критичар) која је у „лабораторијским" условима покушавала да прави представе ослобођене свих спољних ефеката - „чисто позориште", „позориште суштине". Тако су одбацили сценографију, маске, богате костиме... и дошли до закључка да је суштина позоришта - глумац, а да се без осталих елемената може. Међутим, убрзо престају да праве представе и баве се неком врстом групне психотерапије позоришним средствима.
СИСТЕМ (гр.) 1. Утврђени распоред делова у складну целину. 2. Скуп битних принципа или чињеница изложених логичним путем. 3. Утврђени ред у неком послу. У позоришту унутрашњи систем подразумева организацију и деловање у самом позоришту, док позоришни систем подразумева организацију и деловање позоришта у једном друштву. позоришни модел
„СИСТЕМ" СТАНИСЛАВСКОГ Капитално дело руског глумца, редитеља, позоришног педагога и теоретичара, Константина Сергејевича Станиславског (право презиме Алексејев, 1863-1938). Изворни наслов дела је "Рад глумца на себи", а штампано је у Москви 1938, после ауторове смрти. Код нас се први пут књига Станиславског појавила 1945 у Београду, у преводу Милана Ђоковића (друго издање 1982). Нови превод допуњеног и проширеног дела Станиславског, према руском издању из 1954, објављен је у Загребу у два тома (I - 1989, II - 1991), у преводу Огњенке Милићевић. Трећи превод Дубравке Старчевић, Београд, 2004. У својим теоријским списима Станиславски се залагао за преживљавање као основу реалистичког метода савремене глуме по систему ум, воља, осећање. "Систем је и данас поуздана основа професионалног образовања глумаца... Стилска, жанровска, естетска надградња - могу у њему наћи сигуран темељ" .
СИТУАЦИЈА (лат. situs; нлат. Situation - положај, стање, прилике) Стање, односно скуп околности и прилика у којима се неко налази. У позоришном смислу - драмска ситуација је део приче у коме ликови врше неку размену (емоцију, речи, покрет) са одређеним, најчешће супротстављеним циљевима и жељама.
СКЕНА (гр.) У античком позоришту, испрва шатор изван видног поља гледаоца у коме се пресвлаче глумци трагедија. Касније чврста дрвена грађевина на каменим темељима која уз руб оркестре постаје битан део сценског простора.
СКЕЧ (енг. sketch - нацрт, скица) Кратка драмска форма са изразито хумористичким садржајем.
СКОМРАХ (рус. скомрах) Путујући глумац у старој Русији. Слично својим европским колегама жонглерима, труверима и трубадурима, своје програме базира на шаљивим песмама које су биле сатиричне, често и скарадне, уз музику, игру и акробатику. Окупљали су се и у путујуће дружине које су крстариле Русијом.
СЛЕНГ (енг. slang) Специфичан језик одређене групе људи (улични говор, језик поједине професије или занимања).
СЛИКА Посебан, целовит део чина у оквиру сценског дела (драме, опере, балета). Нека дела су компонована само по сликама (немају уобичајену поделу на чинове).
СЛИКАРСКА РАДИОНИЦА (СЛИКАРНИЦА) Посебна радионица која врши припрему реализацију ликовне обраде и исликавање сценографије. Опремљена је одговарајућим машинама и алатима. Често је у саставу сценографске радионице, а може да се налази у посебном објекту ван позоришта.

СМОТРА Јавни преглед, приказ. Организовани сусрет позоришних представа на једном месту, са циљем престављања пројеката, достигнућа и размена искустава. Понекад такмичарског карактера.
СОЛИСТА (лат. solus - сам, без друштва) Певач (играч) који пева (игра) самосталну улогу или деоницу уз пратњу клавира, оркестра, хора или балетског хора.
СОЛО (ит. solo - сам, без пратње, без помоћи) Самостално извођење играчке, музичке или било које друге извођачке нумере, деонице или сцене.
СОНАТА (ит. suonare - свирање) Музички облик сродан свити, од које се удаљује губећи плесни карактер, настао у доба Барока. Уопште означава композицију за свирање насупрот кантати, композицији за певање.
СОНГ (ен. song - песма) Поз. - песме које су саставни део мјузикла, кабаретских или, ређе, драмских представа.
СОПРАН (ит. soprano) Највиши женски глас; певачица која пева овај глас.
СОТИЈА (фр. sotte) Шаљиве и комичне драмске игре из петнаестог и шеснаестог века у којима је главно лице луда (сот).
СОЦИОЛОГИЈА ПОЗОРИШТА Театролошка дисциплина која различитим методама анализира друштвени аспект сценске уметности - позоришта.
СПЕКТАКЛ (лат. spectaculum, фр. spectacle - поглед, призор; позориште, гледалиште) Представа, поготову она са богатим декором, костимима, техничким ефектима и великим бројем извођача - раскошна у ви-зуелном смислу.
СПОНЗОР (лат. spondere) Лице или привредни субјект који пружа материјалну помоћ непрофитним организацијама, очекујући неку корист (реклама, грађење имиџа, пореске олакшице...) Спонзорство у позоришту подразумева помоћ кроз новчана средства, робу или услуге. Постоји више врста спонзора у за-висности од учешћа у продукцији: - Генерални спонзор позоришта, - спонзор сезоне, - спонзор дела уметничке продукције (драме, опере, балета), - спонзор представе, - спонзор одређене манифестације (јубилеј, догађај, гостовање и сл.) Постоје још и називи као што су дијамантски, златни, сребрни спонзор и сл. Односи са спонзором се дефинишу посебним документима (уговорима, протоколи-ма, споразумима и сл.).
СПОТ (ен.) 1. Кратки рекламни видео запис који се користи за потребе медијске телевизијске пропаганде. 2. Јаки рефлектор којим се прати извођач на сцени. Значајан је за осветљавање соло улоге, наступа.
СРЕДЊОВЕКОВНО ПОЗОРИШТЕ Средњи век, тј. црква која у њему игра пресудну улогу, прекида ранију позоришну традицију у Европи. У оквиру саме цркве јавља се нови облик позоришног изражавања - црквена драма, која се бави искључиво библијским темама и има за циљ ширење црквених идеја и моралних и других начела. Насупрот овој позоришној форми јавља се пучко позориште које настаје из народне потребе за забавом. Базира се на импровизацијама а шире га путујући глумци и забављачи.
СТАЂОНЕ (ит. stagione - сезона) У позоришту назив за врсту театра које изводи исте представе од премијере до скидања са репертоара. То најчешће зависи од интересовања публике и комерцијалног ефекта. Другачије од репертоарског - сталног извођења различитих представа.
СТАР (енг. star - звезда) Изузетно популарни уметник (филмски, ТВ, естрадни, позоришни).
СТАР СИСТЕМ (кол) Принцип рада позоришта који се базира на ангажовању изузетно популарних уметника - звезда. Овај принцип је основа рада у комерцијалним позориштима, нарочито на Бродвеју у Њујорку и Вест Енду у Лондону.
СТАТИВ (нлат. Stativum - сталак, постоље) У позоришту шипка од дрвета или метала која служи за качење светлосне или тонске опреме, делова сценографије.
СТАТИСТА (лат. stare - стајати) Статиста је учесник у представи са сасвим малим задатком, углавном без текста. Статисти су углавном аматери и ангажују се по пројекту, а одабир врши редитељ представе уз помоћ вође статиста (у позориштима у којима постоји овакав службеник).
СТАТУТ ПОЗОРИШТА (лат. Statutum - закон, основни закон; правила неког друштва) Највиши правни акт позоришта. Дефинише све принципе делатности и пословања позоришта.
СТВАРАЛАЧКИ ПРОЦЕС Креативни процес настајања уметничког дела од инспирације, идеје, преко процеса реализације до финализације. Стваралачки процес може да буде индивидуалан и колективан. У позоришту је тај процес колективни, а завршни производ је представа. У неку руку, стваралачки процес се у позоришту не завршава премијером, већ се наставља и касније, у току приказивања представе.
СТИЛ (грч. stflos, лат. stilus – гвоздена „оловка" којом се писало по воштаним та блицама) Начин, облик креативног изражавања.
СТИЛИЗАЦИЈА (нлат. stilisatio) Давање стила; мењање природног облика у духу одређеног уметничког схватања (на пример одбацивањем свега споредног и свођењем предмета или појава на суштину).
СТИХ (грч. stichos) Низ метрички сређених ритмова који уз помоћ риме, алитерације или асонанције чине целину. Неки драмски комади су писани у стиху.
СТРОП (ен. strop) Плафон. У позоришту део изнад сцене.
СТРУКТУРА (лат. structura - склоп, састав, начин грађења) Структуру драмског дела или представе чине њихови делови и начин на који су ти делови поређани и повезани.
СТРУЧНИ ЖИРИ Посебно тим стручњака за одређену област формиран од стране неког овлашћеног тела или друштвене институције чији је задатак да врши вредновање презентираних појединачних или колективних дела.
СУБРЕТА (фр. souhrerte - собарица) Лик окретне, виспрене, довитљиве, духовите собарице - слушкиње. Поникла у комедији дел арте, честа код француских комедиографа Молијера, Бомаршеа и других. У оперетама и мјузиклима певачица (обично сопран) која тумачи веселе и комичне улоге.
СУВИ ЛЕД Замрзнути карбон диоксид који се користи у стварању ефеката измаглице и паре.
СУФИТА (ит.) Врста сценске завесе. Сакрива од погледа горњи део механизма сцене (расвету).
СУФЛЕР (фр. souffleur - шаптач) Поз. - посебно обучено стручно лице које, не ометајући представу, скривен иза кулисе или са стране сцене, тихим гласом говори, дошаптава текст извођачима у току представе, ако се укаже потреба. Током проба у многоме помаже глумцима да савладају текст улоге. Суфлер за свој рад користи посебну суфлерску књту, у коју уписује све важне назнаке везане за текст (паузе, акценти и сл.)
СЦЕНА (грч. skehe - дрвена скела, позорница, лат. scaena) 1) Посебно издвојен и опремљен простор на којем се изводи представа (бина); 2) део чина у драми - призор, појава.
СЦЕНА КУТИЈА Настала почетком XVI века у Италији. Има облик квадрата (кутије) којој недостаје „четврти зид", иза којег је гледалиште. Захваљујући испрва сликаном, касније реалистичком декору, на сцени се прави привид једне друге стварности, коју публика посматра кроз невидљиви „четврти зид".
СЦЕНАРИО (гр. scene - позорница; ит. scenario) 1) Текст по којем се снима филм; 2) схема радио емисије са наведеним свим тонским ефектима; 3) схема, предложак на основу којег се изводе пантомимске представе, представе физичког театра, импровизације; 4) редослед нумера са текстом који говори водитељ-конференсије, а који повезује нумере у колажним сценским, естрадним програмима.
СЦЕНАРИСТА 1) В. испицијент; 2) писац сценарија за филм или ТВ.

СЦЕНСКА ДЕЛАТНОСТ Делатности које имају сценски карактер, тј. изводе се на сцени. Овој делатности припада и позориште као музичко сценска делатност.
СЦЕНСКА МУЗИКА 1) Музички садржаји који чине саставни део сценског уметничког дела; 2) музички ансамбл који учествује у процесу реализације позоришне представе. Може да буде „видљива", тј. на сцени, или „невидљива", тј. смештена иза завесе, у "бек стејџу".
СЦЕНСКА ОПРЕМА Цела техничка опрема (декор, реквизита, расвета) а) неког позоришта б) неке сцене (као саставног дела позоришта или неке друге институције), ц) одређене представе.
СЦЕНСКА РАДЊА Радња која има за циљ сценски исказ. Низ повезаних поступака у сценском делу. Сценски облик изражавања у позоришним представама. Сценска радња је изражајни основ сваког сценског дела. Сценски делати, значи делајући деловати на публику. Деловати онако како налаже представа - целина чије су они део.
СЦЕНСКА ШМИНКА (нем. Schminke - средство за привремено улепшавање боје и израза лица) ) Посебни козметички производи који се користе за маскирање - шминкање извођача за потребе позоришних представа; 2) начин маскирања сценских извођача уз помоћ посебних козметичких средстава (боја, вештачких трепавица и сл.).
СЦЕНСКИ ПРОСТОР Место унутар позоришног простора (мада је могуће и ван позоришног простора) на којем делују глумци, тј. на којем се реализује сценска радња. То може бити простор посебно прављен за сценско извођење, или било који простор адаптиран за потребе сценског извођења, или за који аутори оваквог догађаја сматрају да је адекватан. Може да буде отворен простор: амфитеатар, трг, улица, део шуме, ливаде и сл. или затворен простор: позоришна сцена, концертна бина, спортска дворана, фабричка хала, стан...
СЦЕНСКА РАСВЕТА 1. Скуп свих светлосних тела и урађаја који се користе за расвету и светлосне ефекте на сцени у току припреме и реализације представе. 2. Служба у позоришту која се бави организацијом, реализацијом светлосних потреба у току припреме и реализације представе и одржавањем светлосних уређаја и тела. Саставни је део техничког сектора позоришта.
СЦЕНСКА СЛИКА Скуп свих аудио и визуелних састојака позоришног чина.
СЦЕНОГРАФ (грч. skene - позорница, grаphо - цртам, сликам) Сценограф је стручно и уметничко лице у позоришту, које, по основној идеји и у непосредној сарадњи са редитељем и директором техничког сектора, даје сопствену ауторску идеју решења сценографије представе (предлог у виду цртежа и макете), а после прихваћања, води и контролише њену непосредну реализацију.
СЦЕНОГРАФИЈА (грч. skenographia - сликање позоришног декора) Део примењене ликовне уметности. "Сценограф није нити звезда, али ни прималац налога, него партнер" (Тео Ото). декор.
СЦЕНОГРАФСКА РАДИОНИЦА Посебна радионица у позоришту у којој се врши припрема, израда и склапање сценографије за позоришну представу. Радионица је опремљена одговарајућим машинама и алатима. Често се налази у посебном објекту ван позоришне зграде.
СЦЕНОГРАФСКА СКИЦА Нацрт, цртеж, слика предлога могуће сценографије за позоришну представу. Аутор ових скица је сценограф, а одобравају их редитељ и продуцент представе, након чега се почиње реализација - израда сценографије.
СЦЕНСКИ МОСТ, ШНИРБОДЕН (ен. catwalk) Узани метални мост преко и изнад сцене са кога декоратери могу да намештају и покрећу декор који је обешен изнад сцене.
СЦЕНСКИ СЛИКАРИ Посебан стручни тим који је одговоран за ликовну обраду сценографије, тј. исликавање сценографије. Сачињавају га посебни ликовни и примењени уметници (сликари, вајари, дизајнери) који су обучени за стручно обављање ових специфичних послова.
СЦЕНСКИ МЕНАЏЕР Стручно лице одгов орно за техничку реализацију позоришне представе на сцени. Његове обавезе су да са: пуном одговорношћу води сценско-технички тим у процесу продукције и приказивања представа.
СЦЕНСКИ ПОКРЕТ Једно од основних изражајних средстава сценских уметника (глумаца, певача). Његову реализацију у представи по идеји и концепту редитеља спроводи стручњак за сценски покрет (глумац који се специјализовао за ову област или кореограф).
СЦЕНСКИ ТЕГ Оловни или метални тег који служи као контра терет у постављању сценографије на сцени.

Т

ТАКТ (лат. tactus - додир) Равномерна подела времена (на пример у некој сцени), равномерно кретање (на пример у плесу). Муз. - група тонова добијена равномерном поделом низа тонова. У музици такт је један од основних форми извођења, важан је за доследно спровођење ритма дела.
ТАЛЕНТ (гр. talanton, лат. talentum) Посебан природни дар. Низ од природе стечених надарености и способности које човеку омогућавају да упорним вежбањем постигне успешну реализацију одређених вештина и професија. Изузетно је важан предуслов за бављење уметношћу.
ТАЛИЈА (гр. Thalia, Thaleia) Једна од девет муза из грчке митологије, заштитница драмског песништва, посебно комедије, тј. позоришта. Отуд се за позориште каже Талијин храм.
ТАНТИЈЕМА (фр. tantieme) Одређени удео у нечему, део који припада некоме: учеснику, сараднику у нечему. На-рочито надокнада за рад уметника на име његових ауторских или извођачких права. Ауторске тантијеме - проценат од продаје књига, коришћења композиције, извођења представе, емитовање филма... Добијају их аутори (писци, сценаристи, композитори, редитељи...). Извођачке тантијеме - проценат од продаје CD, касета и сл, од емитовања снимка концерта или представе на ТВ или радију, приход од улазница за представе... Добијају их извођачи - глумци, певачи, музичари, играчи.
ТВ МОНИТОРИНГ (ен. TV monitoring) 1. видео надгледање. У позоришту се користи за надгледање стања на сцени, око сцене, у бек стејџу, глумачком салону и другим местима важним за праћење релизације представе. 2. преглед из телевизијских јавних гласила. Постоје посебне агенције које се баве сервисом, тј. организованим прикупљањем инсерата, прилога и сл. из телевизијских медија за одређене клијенте. Нпр. позориште наручи код такве агенције сервис да јој се прикупе сви прилози који се на њега односе. Ова активност је врло важна због јасније прегледности односа позоришта према јавном мњењу, тј. присутности позоришта у јавности, као и театарске документације.
ТЕАТАР (грч. theatron - позорница, позориште) позориште
ТЕАТРАЛНОСТ (гр. theatralis) Особине оног што је позоришно. Фиг. - срачунатост на ефекат, неприродност, извештаченост, понашање у свакодневном животу као на позорници.
ТЕАТРОЛОГИЈА (грч. theatron, logos - реч, говор) Наука о позоришту, која се бави историјом, теоријом и другим релевантним питањима везаним за позоришну уметност. Јавља се у другој половини деветнаестог века, а дефинише се и издваја као посебна наука у двадесетом веку.
ТЕАТРОЛОГ (грч. theatron, logos - реч, говор) Научник, стручњак који истражује позоришну уметност.
ТЕАТРОН (гр.) Гледалиште у античком грчком позоришном простору. Претежно полукружног облика, уклесаног у падину брега, подељено на клинове. Kлин
ТЕЗА (гр. thesis - стављање, постављање) Поставка, тврдња, став - нарочито споран став, који треба доказати. Комад са тезом - драмско дело са тврдњом коју аутор током радње покушава да докаже.
ТЕЗГА (кол.) Популарни назив за слободно комерцијално уговарање наступа уметника и читавих представа на тржишту које не мора да буде у оквиру позоришта и институција културе. Најчешћи су то облици сарадње уметника са естрадом.
ТЕКСТ (лат. textus - ткање, садржај) Речи, садржина неког књижевног или научног дела, написа и сл. Драмски текст - књижевно дело намењено сценском извођењу (без напомена, предговора, илустрација и сл, дакле само основни садржај).
ТЕЛЕВИЗИЈСКА ДРАМА 1) Посебно драмско дело написано, или адаптирано за телевизијско извођење; 2) изрежирано и снимљено драмско дело, спремно за емитовање на ТВ.
ТЕМА (гр. thema - стављено, постављено) Предмет, основна мисао неког дела. Муз. - основна мисао која може да се развија и јавља у варијацијама.
ТЕМПО (лат. tempus - време, брзина кретања) Степен брзине одвијања неке радње (изговорене речи, стиха или сегмента текста, песме, музике, покрета). Брзина одвијања представе и њених делова.
ТЕНЗИЈА (лат. tensio - натегнутост, затегнутост) Усиљеност, напетост. Унутарња напетост i тора је саставни део сваког стваралачког процеса. У драми тензија се јавља између сукобљених ликова, „унутар лика", његових мисли и осећања, између актера и публике...
ТЕНОР (лат. tenere, ита. tenore - држати) 1) Мушки глас високог тоналитета; 2) певач који поседује високи глас; најчешће су главне улоге у операма и оперетама писане за тенора.
ТЕСПИС (гр. Thespis) Глумац у античкој Грчкој. Био је и вођа трупе која је у шестом веку пре нове ере изводила преставе у античким градовима. Први је извео једног глумца испред хора, тј. установио дијалог хора са једним учесником, те се због тога сматра оснивачем драме. Претпоставља се да је баш он био тај први глумац.
ТЕСПИСОВА КОЛА (гр.) Кола на којима је Тесписова позоришна трупа обилазила градове старе Грчке, а која су служила и као позорница.
ТЕТРАЛОГИЈА (гр. tetra - четири; logos - реч, говор) Четири драмска дела једног аутора, обједињена у једну целину, тј. повезана заједничком идејом или садржајем. Настала у старој Грчкој спајањем три трагедије и једне сатирске игpe истог аутора у један програм.
ТЕХНИКА ДРАМЕ (грч. techne - вештина, занат, уметност, механичка спретност; technicos - уметнички, занатлијски) У уметности - наука, скуп правила за стварање неког уметничког дела, нарочито у вези са употребом механичких средстава, на пример техника глуме, техника плеса, техника свирања, техника дисања (у глуми). Отуда техника драме - скуп правила за писање драмских дела.
ТЕХНИЧКА ЛИСТА План, скица и списак техничких потреба које су неопходне за реализацију представе. Врло су важне приликом гостовања на другим сценама. Потребно је да буду свеобухватне и прецизне, као и да буду достављене на време домаћину.
ТЕХНИЧКА ПРОБА Посебна проба на сцени, на којој се утврђују техничке перформансе представе. Обично непосредно претходи првој генералној проби. Тада се први пут поставља прави декор на сцену (пре тога је коришћен маркирни), постављају се светлосни штимунзи, увежбавају промене декора, штимунга, тонских и других ефеката, и осталих елемената техничке подршке представи.
ТЕХНИЧКА ПРОДУКЦИЈА Сегмент у организацији позоришта одговоран за техничку реализацију у процесу припреме, продукције (производње) представе и у процесу експлоатације представе (приказивање у текућем репертоару, гостовања, учешће на фестивалима, ревијама и сл.). У неким моделима позоришног организовања (Америка, Аустралија, Енглеска) постоје позоришта која своју организациону структуру базирају само на техничкој продукцији, организовани су као добар позоришни технички сервис, не баве се продукцијом представа већ само пружањем услуга у процесу приказивања представа.