Nekadašnja prva dama socijalističke Jugoslavije u kratkom intervjuu za beogradsku “Politiku” govori o tome zašto je prestala da odlazi na grob svog supruga 4. maja, zbog čega nije ostvarila pravo na penziju... e-Novine

Jovanka Broz, koju su nedavno posetili ministri Rasim Ljajić i Ivica Dačić, dugo je odbijala da daje intervjue, od kojih je mogla, kako navodi Politika, pristojno da živi. Ipak je prošle nedelje pristala da da intervju za ovaj list.
Politiku je zanimalo zašto je prestala da odlazi u Kuću cveća 4. maja, na godišnjicu Titove smrti.

“Ne idem, jer ne želim da me tamo, ispred Kuće cveća, dočekuje Ognjen Grković, nekadašnji sekretar generala Nikole Ljubičića koji mi je odmah posle Titove smrti tražio da potpišem papir na kome piše da sve ostavljam državi, što sam ja odbila. Rekla sam da to niti mogu niti hoću, jer moram od nečega živeti, a on mi je preneo Ljubičićevu poruku da ćutim i budem srećna što su me ostavili živu?! Ne želim da se sa osmehom, kao da ništa nije bilo, slikam za novine i sa Maricom Trljin i Rankom Bugarčićem koji su kasnije učestvovali u toj prljavoj raboti”, odgovorila je ona.

Jovanka Broz se upitala kako ih nije bilo sram da je pogledaju u oči i da “tim slikama u novinama javno operu svoj obraz”.

“Godinama sam pisala protestna pisma, molila da me ti ljudi ne dočekuju, ali uzalud. Eto, zašto me nema na grobu svog supruga”, kaže Jovanka Broz.

To ipak nisu jedini razlozi za nedolazak. Brozova ističe da već godinama nema kola kojima bi mogla doći do Kuće cveća. “Doduše, ona koja su mi pre dosta godina povremeno bila na usluzi jesu bila stara, ali je neobično da su na popravci već nekoliko godina. A ako bih zamolila nekog rođaka da me odveze, morala bih to da prijavim i da tražim dozvolu...”

Jovanka Broz kaže da se njen buket na Titovom grobu uvek izdvajao ali da su zaposleni u protokolu malo brinuli o njemu, pa se dešavalo da su na njega nabacivani buketi posetilaca.

Ukazala je i na bezobziran postupak prema njoj nakon smrti Josipa Broza. “Odmah posle Titove smrti izbacili su me kao kofer iz Užičke 15, u spavaćici, bez ičega, bez prava da uzmem bar neku našu zajedničku fotografiju, neko pismo, knjigu, odeću, i bez moje volje 'strpali' u kuću, rekoše privremeno, u kojoj živim gotovo tri decenije. S jedne strane, za javnost je bio priređen veličanstven pogreb na koji su došli skoro svi državnici sveta da tom velikom čoveku odaju poštu, a s druge, imate ljude koji su sa mojim mužem poslednjih godina njegovog života radili šta su hteli, takođe i sa mnom, i na kraju me pokrali. Imate takve kao što je spomenuti Grković, koji je nagrađen činom, valjda za nedela koja je počinio prema meni.”

Skoro tri decenije koliko je udovica, nije ostvarila pravo na muževljevu penziju. “Da ne mogu da dobijem Titovu penziju, jer nemam dokumenta, a i zato što Tito 'nije imao platu', saopštio mi je u prisustvu nekih nazovipravnika, 12. jula 1982. Fadilj Hodža. Nikada nisam dobila bilo kakvo rešenje o penziji. Tačno je da dobijam neku apanažu, ali koju i od koga nikada nisam saznala.”

Jovanka Broz ističe da je Rasim Ljajić prvi političar koji je pokazao interesovanje za njen slučaj. “Kao supruga predsednika zemlje, ali i kao borac, kao potpukovnik i nosilac Spomenice, imam pravo kao i svaki građanin na penziju i imam pravo na adekvatan smeštaj, a ne privremeni, odakle uvek neko može da me izbaci kad hoće”.

Jovanka Broz, koja naglašava da se snalazi “kako ume i mora”, ne nada se da bi uskoro nešto moglo da se promeni. “I sad će pljuvati po meni da bi sebe zaštitili i prikrili svoje prljave tragove i nedela. Već godinama se ovde vodi strašna kampanja protiv Tita, godinama se raspiruju strasti, umesto da se smiruju...”