Izložba Haselove prepiske u Belom dvoru

IZLOŽBA „Ulrih fon Hasel: spoljnom politikom protiv Hitlera“ posle nekoliko evropskih zemalja stigla je i na Dedinje. Reč je o dnevnicima, prepisci i pismima, prikupljanim od 2001. godine, koji svedoče o tome kako je nemački diplomata Ulrih fon Hasel pokušavao da „preobrati“ Hitlera i predupredi sve nedaće koje je nacistička ideologija donela svetu u prošlom veku.
Postavka, osim njegove borbe protiv fašizma, prikazuje i njegovo prijateljstvo iz tridestih godina 20. veka sa kraljem Aleksandrom I i princom Pavlom. Izložba će biti otvorena do 6. juna, a posle toga seli se u Kopenhagen, pa zatim u italijanski gradić Udine, gde postoji i njegov muzej.
Fon Hasel je službovao u Beogradu kao izaslanik za inostrane poslove od 1930. do 1932. godine. Za to kratko vreme, osim „pregleda“ političkih odnosa u Kraljevini Jugoslaviji, nastojao je da vrši veliki politički uticaj, često nesvojstven diplomatskim predstavnicima. Kako je njegova supruga Ilze opisivala prijateljstvo sa Karađorđevićima, bilo je to „središte njihovog vremena u Beogradu“.
Prema rečima jednog od autora izložbe dr Ulriha Šlija, u Belom dvoru se nalazi deo „putujuće“ postavke, koji je fokusiran na Beograd.
- Organizovanjem izložbe narod ove zemlje može da otkrije vrlo značajna Haselova zaveštanja - kaže Šli. - On je izgubio život kao veliki patriota, u borbi protiv nacista, što verujem da jeste važno za Srbiju koja je u tom istom ratu veoma stradala.
Požuteli papiri sa teško čitljivim rukopisima i tek ponegde razlivenim perom, svedoče o Haselovim prepiskama sa Hitlerom u kojima je pokušavao da ga nagovori da odustane od svojih namera. Među izloženim predmetima je i original Osnovnog zakona i verzija Ustava Savezne Republike Nemačke od 23. maja 1949. godine.
Haselov sin Johan Ditrih fon Hasel ostavio je dr Šliju i drugom autoru izložbe, dr Štefani Salcman sve sačuvane očeve dnevnike iz perioda od 1911. do 1938. godine. Stranice ispisane tokom beogradskog života nikada i nisu objavljene, kao ni zabeleške Ilze fon Hasel u iscrpnim odlomcima o Beogradu.
Kako dr Šli objašnjava, privatne zabeleške i pisma izražavaju temperamentnu Haselovu ličnost, oštar um i veliku analitičku sposobnost. Kada god je bio odvojen od supruge, pisao joj je duga pisma, u kojima su istoričari prepoznali njegove primedbe na „račun“ rastućeg nacionalsocijalizma. Na izložbi se mogu pogledati i Haselova „sećanja iz zatočeništva“, poput fotografija ćelije, kasibera i oproštajnog pisma.

OTPOR
KAO jedna od vodećih ličnosti tadašnje nemačke opozicije, Hasel je uporno pokušavao da svetom pronese glas „drugačije Nemačke“. Aktivno je učestvovao u pripremama za državni udar i atentat na Hitlera, 20. jula 1944. goidne. Da je pokušaj bio uspešan, Hasel bi postao ministar inostranih poslova u vladi Štaufenberga. Međutim, svoj otpor platio je vešanjem, kada je u Berlinu pogubljen septembra 1944. godine.