Moram pomenuti i "Zločin na kozjem ostrvu" predstavu koju je (sa onolikom scenografijom) selektor Jančikin plasiorao na VOFEMS (festival malih scena). Nismo hteli da idemo jer fizički nismo mogli stati na scenu. Ouka nas je ubeđivao da dođemo i da igramo kao veliku predstavu. Bili smo dosledni jer se ipak radi o festivalu malih scena. “Maratonke trče počasni krug” su posle svih pohvala u Pazovi dobile nagradu sa šminku. “Moje bebe” je pre zvaničnog razgovora selektorka Darinka Nikolić (sada glavna u “Sceni”) govorila o predstavi sa koleginicom (ja čuo – nosio sam scenografiju, a šta bih drugo radio pored toliko umetnika) kao o "seljačenju i prostačenju na sceni", da bi na zvaničnom razgovoru odala sve počasti ekipi. Toliko o moralu. “Balkanskog špijuna” je dočekao Ruškuc u naknadnoj selekcij, a predstavu “Lutka sa kreveta broj 2” posle porođajnih muka sa neurotikom od režisera je dočekao njegov mentor Tibika, ovoga puta kao selektor na zoni u N. B.. Predstava nije prošla sa obrazloženjem da nije dorađena. Sve bi to bilo u redu, da mi nismo dogovorili sa istim Tibikom, mnogo ranije, da predstavu kao mentor doradi, očisti, uredi, umije, upakuje, ali on nije našao vremena tri meseca da to uradi. Isto ti je bio razlog što predstava nije prošla dalje.

Znao je, dobri moj Brankice. Znao je, i to vrlo dobro. Samo nije bio siguran da li Vi (ostali u Klubu) želite da se «načne» ova tema i da li želite o njoj i javno progovoriti (ipak ovo čitaju i drugi, ovo ne ostaje samo u Klubu, između nas).

Naime, ovo u vezi pojedinih «serektora» i mutljavina u vezi takmičenja sam, kao Vaš drug i pratilac, slušao od Vas godinama, skoro od samog osnivanja Kamerne scene. No, uvek je sve ostalo na našim međusobnim komentarima unutar Kluba, i nikada javno nije izlazilo van njega, zbog onoga što sam ja nazvao «višim društvenim interesima» i «mirom u kući» (a što je i dalje prisutno, makar u najavama, i u Vašim kasnijim postovima – «kako ćemo proći na takmičenjima», «čitaju ovo i drugi» i sl.) Ne, ne zameram Vam zbog toga. Priznajem da sam i ja, kao upravnik, razmišljao i o tim stvarima i o takvim posledicama nekih odluka koje sam intimno želeo sprovesti. Mislim da razuman i ozbiljan čovek i ove okolnosti treba da uzme u obzir pre nego što nešto preduzme.

Upravo iz ovog razloga je i naslov prvog posta u ovoj temi takav kakav je, i upravo iz ovog razloga je tebi, dobri moj Nešo, napisano na kraju posta ono što je napisano, iako nikada nisam sumnjao u tvoje lično viđenje dotičnog problema. (No, ipak ti obavljaš funkciju koju obavljaš, tako da se ne možeš rukovoditi samo svojim emocijama i samo svojim viđenjem nekih stvari, već moraš voditi računa o Kamernoj sceni i svim njenim članovima u celini, kao što si i do sada činio). Ovo (naslov prvog posta i zaključna napomena u njemu) je tamo postavljeno da bi Vam, ako tako odlučite, obezbedilo «odstupnicu» da je to viđenje jednog «namćora» koji, iz raznoraznih razloga, sve više postaje «antiprotivan» i ciničan čak i preko mere koja mu se dopada, a ne stav Kluba u celini. Pošto ste se (sudeći po postovima) ipak opredelili za ovu drugu verziju (na moju veliku radost) – biće ono što biti mora... Jer, «ničija nije dovijeka gorela».

Ponukan Vašim kasnijim postovima, silini diskusije i datim predlozima, biću slobodan da i ja pridodam par predloga i opaski (neke čak i lične prirode – jbg, može mi se), a vezano za ovu problematiku i njene posledice.

- Brankice moj, piši to što pišeš i izbaci već iz sebe što godinama taložiš u sebi (a što baš i nije za taloženje). Toliko naših «klinaca» si «izveo na put» (neki danas imaju već i tridesetak godina), toliko te klinci vole i hvale, prihvataju te i kao druga i kao oca istovremeno – nije moguće da nam je omladina toliko blentava i debilna pa da svih 60-80 njih greši u svojim (pr)ocenama u vezi tebe. Veća nagrada ti ne treba – jer ovakve «nagrade» se, za razliku od nekih drugih, ne mogu kupiti novcem i glumljenjem «uvlakača» u raznorazne bulje. Ovakvi komentari klinaca i bivših klinaca su zaista debelo zasluženi, a ne «kupljeni» ili «dodeljeni». Daljim ćutanjem (i «robovanjem» domaćem vaspitanju koje si dobio) samo ćeš sebe još više zeznuti – prvenstveno mislim zdravstveno. I to zbog koga - zbog onih koji ti nisu ni za mali prst.

- Organizujte (Uprava i režiser, prvenstveno) u Klubu razgovor sa klincima iz ove zadnje predstave i objasnite im ovo što ovde pišete. Da ne bude zabune, ne mislim da bi ovo trebalo uraditi zbog ono dvoje –troje iz predstave koji su u Klubu već desetak godina (oni su ove «serektore» koje spominjemo već davno pročitali, bolje nego mi), već prvenstveno zbog one ogromne većine ostalih klinaca iz te predstave koji su tek počeli da glume i kojima je ovo možda jedna od prvih predstava. Nek' znaju da neko stoji iza njih, i nek' znaju da su ove godine debelo zajebani (namerno nisam umesto J stavio H – neke stvari jednostavno treba nazvati pravim imenom). Nek' bar od nas dobiju pohvalu za ono što su uradili, da bi imali volje i motiva da dalji rad. A uradili su puno (Micu već davno nisam video tako oduševljenu nekom «klinačkom» predstavom, a u pozorištu je toliko dugo da bi uskoro mogla i penziju ostvariti tu).

- Pozovite u goste osobu po kojoj je ovaj topic i dobio ime (znam, znam da neće doći. Tek će taj nedolazak biti povrda svega ovoga što pišete. Ali ga, ipak, pozovite - barem zbog klinaca. I to pismeno i zvanično, preko Saveza – nek bude traga o tom pozivu, makar zbog nekih budućih klinaca). Organizujte mu razgovor sa istim tim klincima, zbog njihovog digniteta, da ga mogu priupitati šta treba da isprave u nekoj od budućih predstava da bi bili još bolji i da bi, eventualno, mogli otići na «zonu».

- U(s)pravniče, iako si predložio istupanje iz Saveza, možda bi zbog razloga koje je Branko naveo u svom postu u vezi toga, trebalo razmisliti o istupanju sa takmičenja u organizaciji Saveza, a ne iz Saveza u celini. Ne vidim da nama smeta Savez – smetaju nam ovi ljudi koji su doveli do toga da Savez izgleda i radi onako kako izgleda i radi. Ako to zahteva, kako Branko kaže, neko veće angažovanje Uprave i slično – nadam se da primaš «spoljne saradnike» koji su voljni da ti pomognu u tome, te ti i zvanično saopštavam da sam voljan prihvatiti neki angažman tipa «mali od palube» ako se radi o ovakvim akcijama i odlukama Kluba.

- VODITE RAČUNA o tome da li će Vam neko «zameriti», da li će vam se svetiti na takmičenjima i tome slično. Svaki ozbiljan i razuman čovek, kada se bori za nešto, mora sve predvidive okolnosti uzeti u obzir. Međutim, nemojte da Vam to bude osnovni kriterijum da li ćete nešto preduzeti ili ne. Jer vredite mnogo više i imate mnogo «jače» ime nego što i mislite. Kamerna scena postoji već dvadesetak i kusur godina i za to vreme je publici i amaterskoj pozorišnoj delatnosti dala to što je dala. A to nije malo (čak i pored ovakvih «serektora»). Neće oni smeti tako 'ladno da udare na Vas. U krajnjoj liniji, mi samo želimo neke negativne pojave da iskorenimo iz prakse. Ni sa kim ne želimo «rat» - ali ga se, istovremeno, i ne plašimo.

HASTA SIEMPRE!

Nije našao vremena, ili nije hteo da nađe vremena? Mislim da nije želeo da čisti tu predstavu, ali sada to više i nije važno. U svakom slučaju mi smo platili i taj ceh...Aleksa je upravu, treba o svemu ovome ozbiljno razgovarati i pokrenuti neke stvari preko kojih se prelazilo godinama.

Opet se Aleksa i ja ne razumemo, pa bih pokušao da neke navode iz njegovog posta objasnim.



Ova tema je već odavno izašla iz zidova kluba i jasno predstavljena Savezu, a i nekim pozorištima, pre svega, našim prijateljima. Savezu je pisano, odbili smo zbog nakaradnog selektiranja da idemo na jedan festival, razgovarali sa Tiborom Vajdom. Rezultat? Ništa se nije desilo.



Ovo, što navodiš, sam ja napisao. Nije mi bila namera da neko shvati kako se ja plašim bilo koga ili eventualne osvete na festivalima. Ako osvete i bude, ona je zadnja ove godine. Više je neće biti jer nećemo učestvovati na njihovim festivalima. No, mislim da nikakvih osveta neće biti. Sasvim je dovoljno i ovo što su nam do sada uradili. Osvetu sam spominjao više u humorističkom miljeu.



Amaterska pozorišta i Savez povezuju festivali. To što neka pozorišta imaju u Odboru za scensku delatnost Saveza amatera svoje predstavnike ne znači baš ništa. Prema tome, po meni je neigranje na njihovim festivalima isto što i istupanje iz Saveza. Ok, prihvatam, možda nisam koristio dobru pravnu terminologiju, ali ja sam mislio na neigranje na njihovim festivalima sve dok se nešto ne promeni.



Svaka pomoć je dobrodošla, pogotovo onih kao što si ti koji znaju za ove probleme. A i vreme ti je da se ponovo aktiviraš. A da će trebati pomoći, trebaće. Ja ne mislim na ovome da ostanem. Ovo se mora, milom ili silom, gurati do kraja. Sve što nam stoji na raspolaganju, treba da iskoristimo.

Mislim da ideja sa pozivanjem prozvanog selektora nije dobra. Prvo, on neće doći. Drugo, ne vidim razloga da dođe. On je svoje rekao, svidelo se to nama ili ne. Problem je suštinske prirode i ne datira od ove godine. Rešimo li suštinu, rešićemo i način selektovanja.

Dobri moj Nešoje,

Razumemo se mi i više nego što ti misliš, ali biće da večeras baš i nisi «u formi» (neću da ti kažem da si omatorio, jer smo isuviše blizu po godinama). Namerno neke stvari nisam rekao do kraja, jer nešto ipak treba ostaviti i u «rukavu». Naročito ako neki predlažu ono što predlažu. No, o tome ćemo kad se sretnemo, ne ovako javno, na forumu.

Nisam ni pomislio, a kamoli napisao, da si se uplašio «bilo koga» ili neke eventualne «osvete» (koja je, po meni, sasvim realna mogućnost – ako su to ljudi kakvim ih mi smatramo). Samo sam te pohvalio što, i kad te neko «ujede za srce», ne reaguješ impulsivno i u afektu, već trezveno razmisliš (o svim teorijski mogućim i objektivno predividivim scenarijima) a to je veoma bitna osobina za nekoga ko treba da donese ili inicira neke odluke - naročito za Upravnika (veća ti je i odgovornost od nas ostalih, i pred članovima KS i pred «ostatkom sveta». Zato je i meni sada lakše nego 2001/2003 godine)

Neigranje na festivalima i istupanje iz Saveza nije i ne može biti isto. Nije terminološka razlika, već suštinska. Ako nisi član Saveza, «normalno» je da nisi na festivalima (niti treba da budeš tamo, jer nisi član Saveza). Takvo nepojavljivanje niti nekog pali, niti čudi, niti ga zaintrigira na bilo koji način. Ali, ako jesi član Saveza, pa te uopšte nema – priča ide sasvim drugačijim tokom.

Poenta u pozivanju «serektora» nije uopšte u njegovom dolasku ili nedolasku, objašnjenju ili neobjašnjenju, njegovoj volji, želji, obavezi ili slično. Poenta je u samom pozivu. Pročitaj taj deo posta malo pažljivije. I misli malo i o budućim generacijama, da ne kažem unucima...

Do našeg sledećeg "nerazumevanja"...

Kad smo već kod nerazumevanja...
Ti misliš da će se neko u Savezu trcati ili ubiti zbog toga što mi kao član tog istog Saveza ne učestvujemo na njihovim festivalima? Ako misliš da hoće, onda se grdno varaš. Baš nikakav efekat na njih to ostaviti neće. Što manje učesnika na festivalima, njima manje posla.



Jao što mi se ovo sviđa... ajd' još malo...

I pored pažljivo pročitanog posta mislim da pozivanje pomenutog selektora nije svrsishodno. Čak i pod pretpostavkom da se odazove pozivu, rezultata od tog razgovora neće biti. Mislim ja i te kako na naša buduća pokolenja, ali ne na ovaj način, i baš zbog toga sam protivnik takvog rešavanja stvari.
Na kraju krajeva, ako baš želim da odem u jednu krajnost, sebe više krivim od selektora zbog svega što se desilo na način na koji se desilo. Takvo nešto, poznajući ih, morao sam da pretpostavim.

Sećam se "Pokondirene tikve"... Tada jedan "ko zna koji od mnogih seRektora" reče da je predstava zaista dobra i da zaslužuje da se plasira ali da smo mi mnogo mlada ekipa i da treba da se zapitamo kakav će to utisak ostaviti na druge, mnogo starije, pozorišne trupe (?!?) ...

.,.. I kako vreme prolazi, svaki put pomislim da će nepravda prestati da me boli.... Ali svakom novom nepravdom koja se nanosi nama, "zanesenjacima", shvatim da se varam... Ne prestaje nepravda da boli... samo, nekako, naučiš da živiš sa tim...
A kako oni žive sa tim? Pa... Mislim da ne žive... preživljavaju prisećajući se, povremeno, onog ljudskog što su imali u sebi.

...

Eh... Eto, sada počeh da patetišem...

Bolje da sada stanem. (STOP!)

Slažem se da bi trebalo da ne učestvujemo u sistemu takmičenja koje organizuje Savez, ali mislim da iz Saveza ne treba izaći. Ovo zato, jer Savez čine ljudi i oni su problem. Savez sam po sebi ne znači ništa sem potrebe amatera da imaju svoju asocijaciju. No, imaćemo vremena da o tome donesemo najbolju odluku. Jedno je sigurno, svaka loža stvar ima i svoju dobru, eto vratiće se i Aca.
Ne bi bilo fer da kad smo već počeli da pričamo o selekcijama da ne ispričamo priču do današnjih dana. Stali smo kod 2004. godine onda smo imali dve predstave koje su bile udarne "Ševu" i "Ne mogu da platim". Na prvoj stepenici selektor je bio Mata, zvao me je da mi kaže da li "Ševa" mora da ide na zonu jer ipak je to druga predstava iz istog pozorišta. Rekao sam da ako je dobra neka ide, ako nije neka ne ide. Poslao je i predstava je prošla zonu, pokrajinu i završila u Kuli kao jedina predstava koju je režirao amater, a moglo se desiti da ne prođe ni opštinsku smotru. "Neću da platim" nije prošao u Kulu i to nije važno da nije dignuta velika frka od strane Kikinđana. Ni to ne bi bilo važno da naredne sezone nisam imao jednu predstavu ("Trojanke") gde je selektor bio Miloš. To je verovatno najgorča pilula koju sam popio. Predstava je bila vrlo dobra, a sve je ukazivalo tokom rada da će biti suprotno. No, klinci su izveli grčku tragediju tako da su se svi začudili, trebalo je videti kako klinac od 16 godina plače za detetom, kako šest glumica na sceni istovremeno ridaju. Miloš je došao na pola jedne probe i lakonski konstatovao da imam lepe glumice, kad je bila predstava u selekciji nije ni došao već je rekao da je to gledao i predstavu skinuo sa spiska daljeg takmičenja. Bez gledanja. Ljudi koji se bave pozorištem su mi govorili da je predstava morala biti na pokrajinskom, ali džabe. Predstava je bila jedna od boljih (sa mnogim manama) i koliko ja mogu da razlučim za svojih 30 godina bavljenjem pozorištem nešto najbliže umetničkom delu. Pogodilo me je ne samo zbog predstave nego i zbog Miloša, koga sam iskreno držao za prijatelja. Sledeće sezone sam pravio "Pouke kćerima" predstava je izbačena iz konkurecije za Srednjoškolsko pozorje jer je nije režirao profesor u školi. Dakle nije bitno da se radi sa decom, nego ko radi sa decom. I to ne bi bilo strašno, da nisu došli u selekciju jedna dama (ne znam joj ime) i Luka Hajduković, koji je znao koje su propozicije i koji je znao ko je režirao predstavu i koji zna da ja nisam profesor u školi. Nakon odgledane predstave rekli su mi propozije, ali su uzeli pare za selektorisanje, kao da je predstava bila u konkurenciji. Toliko o moralu. I onda dolazi do vrhunca predstave "Međuigre". No, ostavljam upravniku da priča o tom kurvarluku jer zna mnogo više činjenica nego ja.