KS Miroslav Antić

Mica · Pridružio: 16 Jan 2008 Poruke: 368

Рачунам да сам на правом месту, међу људима који ме неће погрешно схватити и којима могу да кажем оно што ме посебно иритира већ неколико година уназад.. Наиме, у једном граду (нећемо га именовати), један духовник (кога, такође, нећемо именовати) не обележава овај дан, већ га слави (!?). Као што сви ми знамо, а није на одмет поновити, Видовдан је дан када се Срби сећају страдања српске војске на Косову, 1389. године, у борби са Отоманском империјом. Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја, који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара и тзв. пропаст Царства. Интересујући се за овај датум, свугде сам имала прилику да прочитам да се код Срба Видовдан не слави . Служи се света архијерејска литургија по храмовима, као и парастоси за погинуле. Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и (ако су у могућности) обилазе њихове гробове. Али, у једном граду (нећемо рећи којем), један "пастир" (нећемо рећи који), већ три године (или четири, нисам сигурна), од овог дана прави "параду пијанства и кича". Игра се ужичко коло, подврискује се у том истом колу, пева се, весели се... И све то под мотом "народног славља" (???). Наравно, ту у порти цркве је и богата трпеза, са ићем и пићем. Не знам одакле људима падају такве идеје на памет. Ето, ја рекох оно што ми већ дуго година смета, па ме интересује и мишљење осталих.

Bibliotekar · Site Admin Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 464

Budući da je u pitanju veoma kompleksno pitanje, koje u sebi sadrži više suštinski nezavisnih poglavlja, pokušaću da dam validne segmentirane odgovore, koji će, nadam se, biti u stanju da pojasne ovu problematiku.

Osnovni „problem” sa invokacijom Vidovdana (mislim da je ovoga puta upotrebljeni latinizam upravo najadekvatniji izraz koji se uopšte može upotrebiti) u tome što on zapravo predstavlja i crkveni praznik (koji se slavi!) i narodni memorijal (pijetetna uspomena na Kosovski boj 1389).

Ako se navedeni dan isključivo tretira kao eklezijalno slavljenje Svetog velikomučenika Vida (latinski Vitus), onda je crkveno slavlje potpuno primereno, premda mi se iz navedenog opisa čini da nije baš i kanonski adekvatno.

Legenda o Sv. Vidu - koga inače u različite datume, saobrazno razlikama Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, slave i Pravoslavni i Katolici - potiče negde oko 600 godine n. e. Nedoumica o njegovoj istoričnosti nema - potkraj VI veka u Rimu je zaista postojala njegova crkva, utvrđeno je da je bio poreklom sa Sicilije, a mučen je pod carem Dioklecijanom u Lukaniji, u Salernskom zalivu. Po legendi nakon osude je bačen lavovima i medvedima, koji nisu hteli da ga rastrgnu. Potom ga je car dao baciti u kotao vrele smole, a potom i olova, što mu takođe nije naudilo. Konačno je usmrćen na rastezaljki. Na zapadu je kult Sv. Vida raširen nakon prenosa njegovih relikvija u crkvu St. Denis u Parizu, 775 godine, odakle je deo moštiju pak prenet u u samostan Corvez u Vestfaliji, dok je jedna šaka dospela u posed češkog kneza Vaclava, koji ju je podario namenski građenoj crkvi Sv. Vida u Pragu.

Ranije popularisana varijanta verovanja da je Sv. Vid u slovenskim pravoslavnim zemljama zamenio izvorno pogansko slovensko božanstvo Svantevida (Svevida) nije utemeljena, budući da etno-konfesionalna istraživanja prof. dr Radoslava Grujića (sastavljača do sada najkompletnijeg Azbučnika SPC) pokazuju da isti u Srba uopšte nije bio poznat.

Treba dodati ovde i činjenicu da je u pojedinim slovenskim regijama Vidovdan predstavljao i generički naziv za praznik kada se na vašaru sastaju svi novovenčani parovi u jednoj godini. Ovi vidov-dani, po svom karakteru tipični panađuri, dokumentovano su se zbivali i na Sv. Iliju, Petrovdan, pa čak i u zimu, te se stoga navedeni narodni praznik - koji očito ima odjeka i u našim vremenima! - ne može smatrati za eklezijalno validan.

Eto, to bi ukratko bilo sve. Ako treba da rekapituliram sve napred izneto, a u kontekstu tvog izvornog pitanja, može se reći da je sa čisto eklezijalnog, verski doktrinarnog stanovišta proslava Vidovdana potpuno utemeljena i validna, premda se njen modalitet ni u kom slučaju ne može smatrati kanonski prihvatljivim.
_________________
Acriter et Fideliter!