Anonyma - Eine Frau in Berlin (Jedna žena u Berlinu) - Nemačka, 2008



Godine 1959., u Švajcarskoj, je objavljena knjiga «Jedna žena u Berlinu», čija autorka nije želela da se zna njen identitet, pa je na koricama, umesto njenog imena stojalo samo: «Anonimna». Knjiga se bazira na dnevniku koji je autorka vodila u Berlinu, između 29 aprila i 22 juna 1945. godine i, odmah nakon objavljivanja, zabranjena je u Nemačkoj. Štampana je ponovo tek mnooogo, mnoogo godina kasnije.

Režiser Max Farberbock 2008 godine adaptira ovu knjigu i snima film, o pokušajima žena da prežive ulazak sovjetskih trupa u Berlin 1945. godine, kada organizacija života po principu «winner takes it all» dobija svoje najbukvalnije i najbrutalnije značenje.

Priča o vremenu kada se od silovanja razjarene rulje možeš spasiti samo ulaskom u «vezu» sa jednim od njih, po principu «Bolje jedan, nego šurnaest njih». No, može li se nakon takvog života, kada se rat jednom ipak završi i muževi vrate kućama, započeti (ili nastaviti) «normalan» život?

Jedan od retkih ratnih filmova iz perspektive žene i još jedan neoboriv dokaz da je nemačka kinematografija, u zadnjih 6-7 godine, nenadHebiva. I to ubedljivo.

Dvoje glavnih glumaca (Nina Hoss i Yevgani Sidhikin) – odlični. Fotografija i režija – za udžbenike. Muzika, na momente sasvim neprimetna, ali strahovito u funkciji onoga što se dešava na ekranu.

Film za istinske ljubitelje ove vrste umetnosti.

DAS LEBEN DER ANDEREN (Tuđi životi) - Nemačka, 2006




Film iz kojeg mladi mogu da nauče (a mi, matori, da se podsetimo) šta je i kako je funkcionisala tajna policija u zemljama Istočnog bloka, u doba soc-realizma, kako se došlo do izreke "OZNA sve dozna" (naša verzija izreke) i kako je, nekad i zbog jedne pogrešne reči ili vica, čoveka mogao "mrak da proguta". Ali, istovremeno i film koji pokazuje da ona mala "klica" ljudskosti, koju svako od nas dobije prilikom rođenja, može opstati i u takvom dobu, i izdići se iznad strogih pravila takve države - "mašine koja melje".

Mesto dešavanja: DDR
Glavna uloga: STAZI (tajna policija DDR-a u to doba)
Početak filma: malo usporen (za moje pojmove)
Kraj filma: odličan
Krajnji rezultat: Oskar za najbolji strani film 2007 godine.

PREPORUKA!

Mary and Max (2009)


IMDB
www.maryandmax.com

Nekoliko puta nagradjivani animirani film, koji je otvorio ovogodisnji Sundance festival, govori o nesvakidasnjem prijateljstvu, licnim sudbinama, problemima dvoje prijatelja - osmogodisnje devojcice iz Australije i 4n-togodisnjeg cike iz USA. Vrlo topla prica koja je odusevila kako kriticare, tako i mene, te vam ga stoga preporucujem

 

Rekoh ja ovo pre neki dan, a evo odlične prilike da se ova moja kvalifikacija i proveri.

Počev od danas (06.11.) pa do sledećeg petka, Državna televizija, na svom drugom kanalu (RTS 2), sa početkom u 22,00 časa, emituje ciklus pod nazivom: "DANI NEMAČKOG FILMA", sve u sklopu obeležavanja jubileja - 20 godina od pada Berlinskog zida.

Biće prikazani sledeći filmovi: "Sofi Šol" (2005), "Slučaj Bader Majnhof" (2008), "Zbogom Lenjine" (2003), "Elementarne čestice" (2006), "Hitler: poslednji dani" (2004) i, na kraju, gore pominjani, "Život drugih" (2006)

Toplo preporučujem.

Odlični filmovi. Elementarne čestice nisam gledao. Ostale preporučujem.

Film pod nazivom Sofi Šol

Režiser Mark Rotemund potpisuje ovaj film nastao na osnovu rekonstruisanih istorijskih podataka koji su dugo držani u tajnosti. Film prati poslednjih šest dana u životu Sofi Šol (Džulija Jenš), Nemice koja se borila protiv fašizma.

Godina je 1943. i Hitlerov razarajući marš kroz Evropu doveo je do formiranja "Bele ruže", tajnog pokreta otpora stvorenog u Minhenu i posvećenog padu Trećeg rajha.

Uprkos činjenici da je bila jedini ženski član pokreta, Sofina uverenja i volja izuzetno su jaki.

Iako ju je Gestapo uhapsio zbog deljenja pamfleta na fakultetu, zajedno sa bratom Hansom, Sofi se hrabro drži svojih stavova zalažući se za slobodu i ličnu odgovornost i ne odstupajući čak ni u trenucima kada se suočila sa sigurnom i neizbežnom smrću.

Preporučujem!

P.S.:Hvala Aleksey što si nam skrenuo pažnju....

The Private Lives of Pippa Lee



Lep film sa mnoštvom dobrih glumaca. Mislim da će se svideti članicama foruma.

A za one pobornike nemačke kinematografije koji su radi da steknu kompletniji uvid u savremena ostvarenja nemačkih sineasta, toplo preporučujemo neobično inovativnu i radijantnim humorom ispunjenu filmsku komediju „Sonnenallee” Leandera Hausmana.

Film koji, nažalost, neće biti prikazan u okviru ponuđene retrospektive savremenog nemačkog filma na Javnom servisu Evropske Srbije, proglašen je od strane stručne kritike za jedno od najboljih žanrovskih dela ove vrste koje je ikada snimljeno u Nemačkoj, a kojem posebnu draž daje osobeno britka komparativna vizura i danas aktuelnih društvenih prilika u dvema epohama savremenog nemačkog društva, ispričana posredstvom humorne evaluacije danas tako aktuelne aktuelne teme Berlinskog zida.

Svojevrsni uvid u dostignuti nivo socijalne satire koji je ostvaren ovim filmom nalazi se ovde:

http://www.youtube.com/watch?v=ELgQT7JEtIo&feature=related

Za nemačke prilike gotovo neverovatna popularnost ovog filma, koji je i u inostranstvu naišao na povoljan odjek kritike, uslovila je i preuzimanja rečenice Papa hat wieder Arbeit (tata ponovo ima posao) za aktuelno političko geslo PDS-a na upravo okončanim saveznim izborima u Nemačkoj oktobra 2009.

ZWARTBOEK (Black book, Crna knjižica) – 2006, Holandija.



Kada se vrsni majstor svog zanata – režiser Pol Verhoven – nakratko ostavi blesavog Holivuda, ženskih grudi i međunožja (Basic Instict, Showgirls, Turks fruit) kao i naučne fantastike i Švarcenegera (Robocop, Total recall), te odluči da nešto napravi «za svoju dušu», prvo uzme olovku u ruku (koscenarista), zatim nešto vredno iz istorije svoje zemlje (bazirano na istinitom događaju iz Holandije, iz perioda Drugog svetskog rata) i sve to začini svojim glavnim umećem – režiserskom palicom – onda kao rezultat dobijete film gde vam nije žao utrošenih dva sata i kusur i krivo vam je što je vreme proletelo tako brzo i što film ne traje barem još malo.

Crna knjižica nam priča priču o mladoj jevrejki, koja se, za potrebe Pokreta otpora, infiltrirala u Glavni štab nemačke vojske u Holandiji, gde je uradila, a Boga mi i doživela, svašta nešto. Iako se radi o ratnom filmu, rat ovde ima najmanju rolu, a mi gledamo klasičnu dramu, sa veoma naglašenim elementima trilera.

Gre'ota bi bilo ne spomenuti i glavnu glumicu – Carice van Houten – čija gluma nije mogla proći nezapaženo na mnogim svetskim festivalima, gde je ili bila nominovana, ili je i dobila nagradu za svoje umeće u ovom ostvarenju.

Definitivno, film za "nepropuštanje" (Uffff, al' bi me Misa "zakucala" zbog ovakve kovanice).

P.S. U(s)pravniče moj dragi (najdraži?), nemoj da te obeshrabri početak ovoga prikaza. Verhoven nije baš sasvim napustio grudi i mežunožja u ovom filmu. Ima tu što-šta i za tebe.

Dragi moj Aleksa, za mene, a definitivno sam ubeđen i za tebe (u širem smislu, misleći na okolinu), međunožje, grudi i ostali delovi ženskog tela su pluskvamperfekat, kako uživo, tako i na filmu. Mada nikad nije na odmet videti međunožje jedne Šeron Stoun.
Nego, iako ne baš uvek oduševljen svim tvojim dosadašnjim preporukama, zaintrigirao me je ovaj film jer je, ako ti je verovati, to ono što najviše volim...



...pa te molim da mi proslediš isti, na bilo koji od načina današnjeg sofisticiranog prenošenja podataka.
Unapred zahvalan.

 

Dogovoreno. Ti i dalje samo GLEDAJ. Mislim, filmove.

Naravno da ovi fazoni, bar kod mene, ne mogu da prođu. Istrgnuto iz konteksta, možda bi zvučalo kako se to tebi sviđa, ali...



... moja rečenica je, ipak, napisana kako je gore citirah, pa uopšte nema prizvuk onoga što bi ti želeo.

Skinuh film sa tvog fleša, ali ne može se otvoriti.

 
Biće da ti je Sofija instalirala na kompjuter neku "anti-međunožje" zaštitu...

Sad se kajem što sam je uopšte slao da uči da radi na kompjuteru.