Cirkus od crnopisa

Kao što se moglo i očekivati, novi crnogorski pravopis, koji je predstavljen u petak, a koji se zasniva na principu „piši kao što zboriš, a čitaj kako je napisano“, ima 32 slova i na njemu će sledeće godine biti štampani svi udžbenici u Crnoj Gori, izazvao je žestoku reakciju velikog broja lingvista i pisaca u Srbiji.
Pravopis je potpisao ministar prosvete i nauke Sreten Škuletić, a uradila ga je tročlana grupa u kojoj su bili profesori Milenko Perović, Ljudmila Vasiljeva i Josip Silić. Prof. dr Drago Ćupić, doajen naše lingvistike, za „Novosti“ kaže:
- To je cirkus koji je nastao na osnovu pritiska nedoučenih zagrebačkih lingvista, ne onih pravih, na pokojnog Vojislava Nikčevića, koji je pravio crnogorski pravopis, crnogorsku gramatiku i crnogorsku istoriju jezika, a preuzeo ga je izvesni Adnan Čirgić, koji je doktorirao u Osijeku na temu „Govor podgoričkih muslimana“. Kako lingvisti iz Crne Gore nisu hteli da rade na izradi tog pravopisa, ministar prosvete Škuletić formirao je „ekspertski tim“, na čijem je čelu Perović, sociolog iz Novog Sada, a u kojem su medijalista iz Zagreba Silić i Vasiljeva iz Ukrajine, kojoj ne znam profesiju. Dakle, niko od crnogorskih lingvista nije prihvatio odgovornost za ovaj pravopis. Taj pravopis nema nikakve veze sa srpskim jezikom, jer je cilj pobornika tzv. crnogorskog jezika da pokažu nekakvu samosvojnost Crne Gore i nepostojanje veze sa srpskim rodom i srpskim ljudima.
Dr Ivan Klajn smatra da je crnogorski pravopis politička konstrukcija, jer je taj jezik izmenjen, sastavljen od dijalekata, obeležja kojima se ne služe ni sami Crnogorci u svom javnom izražavanju i ne spada u standardni jezik ni u Crnoj Gori, ni u bilo kojoj drugoj zemlji na ovoj planeti.
- Znamo da je bilo mnogo neslaganja među članovima saveta, koji je bio zadužen da proglasi crnogorski jezik - nastavio je Klajn. - Među njima su i dobri naučnici, koji shvataju da nema naučnog osnova da se govori o posebnom jeziku, a tzv. crnogorski nije ništa drugo nego srpski jezik u jekavskom izgovoru. Taj izgovor je priznat i u Srbiji. Tako da su to isključivo političke, a ne jezičke i kulturne konstrukcije.
Po mišljenju Srete Tanasića, direktora Instituta za srpski jezik sve što je u Crnoj Gori stvarano i što je zapisano kroz njenu istoriju urađeno je na srpskom jeziku, zbog čega je jasno da nije bilo nikakve potrebe za novim jezikom ni po imenu ni po sadržaju. To uverenje su iznosili svi srpski lingvisti, od kojih su mnogi iz Crne Gore, kao što su Radoslav Bošković, Mihailo Stevanović, Jovan Vuković...
- Kada je i pored toga država, ipak, krenula u pravljenje novog jezika i pravopisa, postavlja se pitanje da li će se poštovati one dve trećine stanovnika koji su se izjasnili za srpski jezik, da li demokratskim putem kroz anketu koju je provela ista ta država dobijeno mišljenje većine, može biti potpuno ignorisano od jezičke manjine?
Napominjući da nije prirodno što se meša u unutrašnje stvari svog maternjeg govora, uvek srpskog jezika, „koji odsad u Crnoj Gori ima neverno ime“, pisac Miro Vuksanović kaže:
- Sve je neprirodno kada je reč o novom crnogorskom pravopisu (skraćeno: crnopisu). Nije prirodno da samostalna država koja ima samo tri godine, koja je tek progovorila, usred velike svetske krize ima viškove slova. Nije prirodno da u završnoj izradi crnopisa nije učestvovao niko ko živi u Crnoj Gori i niko od lingvista koji izučavaju srpski jezik, kojem su dekretom oduzeli reč. Nije prirodno da u Crnoj Gori, gde je poreklo Vuka Karadžića i poreklo savremenog književnog srpskog jezika, taj isti jezik ima dva glasa više od Vukove azbuke. Nije prirodno, i to strogo zabranjujem, da se moje knjige, napisane crnogorskim govorom, štampaju crnopisom, jer su napisane na srpskom jeziku i po pravopisu tog jezika. I još: nije prirodno da država koja koracima od sedam „Mila“ hita napred, u Evropu, istovremeno u svojoj nauci o jeziku ide unazad, na dno Evrope.

ADNAN ČIRGIĆ, PRVI DOKTOR CRNOGORSKOG JEZIKA I AUTOR RADNE VERZIJE NOVOG PRAVOPISA

PODGORICA - Prvi zvanični pravopis crnogorskog jezika još nije video ni Adnan Čirgić, prvi doktor crnogorskog jezika, iako je napisan upravo na osnovu Čirgićeve radne verzije koju je napravio kao član Saveta za standardizaciju.
Na osnovu šturih materijala koje su dobili novinari na prezentaciji novog pravopisa, izgleda da je zvanična verzija koju je sačinila ekspertska grupa (Josip Silić, Ljudmila Vasiljeva i Milenko Perović) gotovo identična Čirgićevoj, ali on nije ljut što ga potpisuju drugi autori.
- Hvala bogu da je crnogorski jezik konačno dobio pravopis i da je kodifikovan živi jezik u Crnoj Gori - kaže Čirgić. Prema njegovim rečima, pitanje pravopisa je „nabudženo“ bez potrebe. U suštini, naglašava on, ozakonjeno je jekavsko jotovanje koje je u svakodnevnoj upotrebi. To je crnogorsko jezičko nasleđe koje se nalazi u velikim crnogorskim delima, od Oktoiha do „Primjera čojstva i junaštva“. Čirgić je u svojoj radnoj verziji pravopisa predložio, a autori zvaničnog prihvatili, dva nova slova u crnogorskom jeziku.
- Malo je reći da mi je drago što su kodifikovana 32 slova, kako je predložila i većina članova Saveta za standardizaciju. Ta odluka je usklađena sa naučnom istinom o crnogorskom jeziku i obimnom građom koju su prikupili slavisti od Vuka Karadžića, Danila Vušovića, Gojka Ružičića, Mitra Pešikana, Draga Ćupića i drugih... Ta građa pokazuje da je crnogorski fonološki sistem sastavljen od 32 člana, pa bi izostavljanje nekog od njih značilo negiranje postojanja jezika - kaže Čirgić. Prema njegovom mišljenju, postojanje dubleta (đed - djed, đevojka - djevojka, tjerati - ćerati) treba da bude samo prelazno rešenje do donošenja novog pravopisa, koji će kodifikovati samo autohtone oblike. On veruje da će jotovani oblici imati primat u svakodnevnoj upotrebi i da će istisnuti one druge. Razvojem crnogorskog jezika, naglašava on, nejotovani oblici su odbačeni u korist jotovanih, da bi primenom SH pravopisa donekle bili povraćeni.
- Crna Gora je unela crnogorski jezik u svoj Ustav, i ne bi bilo moralno da prepiše srpski pravopis - kaže Čirgić i naglašava da „bez dobre jezičke politike vlada anarhija i nema dobre primene jezičkih pravila“.

V. RADOJEVIĆ - Večernje novosti

Branko, svaka čast! Mislim na odabir teme gde ćeš smestiti ovaj post. Ovo zaista spada SAMO ovde (u temu «Politika») jer sa lingvistikom i sličnom stvarima nema nikakve dodirne tačke, ni u beskonačnosti..

Na žalost, ovo nije ništa novo, tako da sam, čitajući tvoj post, imao onaj lud osećaj «deja vu». Stoga i odlučih da mlađe forumaše (a i sve nas ostale) podsetim na nešto od pre petnaestak godina (Bože, što vreme brzo leti...).

Dakle, nešto slično smo već doživeli, i to u (takođe) našem komšiluku, kada su u Lijepoj Njihovoj tražili da se skoro za svaku reč nađe neka «nova», po mogućstvu «prava hrvatska» reč, kako ni slučajno neko ne bi pomislio da imaju bilo kakve veze sa Srbima ili bilo kojim drugim narodom u okruženju. I tako mi (odnosno oni) dobiše «samokres» (pištolj), «nadnevak» (datum) i ne znam šta sve još.

Čak je i hrvatski časopis «Jezik», tokom 1993., 1994. i 1998. godine raspisao «natječaj na najbolju novu hrvatsku riječ», a sve to u cilju «podizanja razine današnje hrvatske jezičke kulture». Jedini uslov za predlaganje reči je da do tada nigde nije zabeležena, ni u jednom hrvatskom rečniku.

Na prvom takmičenju 1993. godine, pobedio je izvesni prof. Bulcsz Laszlo (pazi ovo, Laszlo, «pravi» Hrvat, sa sve «sz» i u imenu i prezimenu) koji je iskovao reč «suosnik» kao zamenu za pojam «koakcijalni kabel».

Tih godina su Hrvati dobili i reči «limunika» (grejpfrut), «mamutnjak» (Jumbo Jet) , kao i «velezgoditnjak» (jack pot), sve to od njihovog poznatog lingviste (pardon, jezikoslovca) i akademika Stjepana Babića, koji je od 1970 pa sve do 2003 godine bio i urednik tog istog časopisa «Jezik» (Ne znam, Upravniče, smem li na forumu spomenuti i reč «rukoblud» koja označava masturbaciju, ali ne intelektualnu?)

Koliko se sa tim hrvatskim «novogovorom» daleko otišlo, najbolje govori podatak da su se masovno pojavili vicevi o hrvatskom «novogovoru», i to ne samo u Srbiji, već i u samoj Hrvatskoj. To su oni poznati vicevi tipa «okolotrbušni pantalodržac» (kaiš) «visokosedeći u dupe gledeći konjodržac» (kočijaš) i tome slično.

I šta biva dalje? Što bi naš narod rekao: «Svakoga čuda tri dana dosta». Doveli su sami sebe u situaciju da ni sami Hrvati ne razumeju taj «novi hrvatski jezik», i da nikako te kovanice ne mogu da «udju u narod», odn. da budu opšteprihvaćene. Posle prilično velikih protesta iz inostranstva, od strane njihove emigracije (koja je značajno finansirala Tuđmana i HDZ) i koja se bunila da ne razumeju vesti koje primaju od HTV-a, a naročito kada su zvaničnici saznali da hrvatski filmofili sa Ineterneta više skidaju srpske titlove za filmove od «novohrvatskih» - morali su «povući ručnu» i «pošast» se malo smirila.

Pravi dokaz da ovo sve spada samo u domen politike, a nikako lingvistike, je i činjenica da je, posle dugogodišnje pauze, upravo ove godine obnovljen, u časopisu «Jezik», taj isti konkurs za «najbolju novu hrvatsku reč», jer je, očigledno, potrebno skrenuti pažnju narodnih masa sa grooozne krize koja vlada Hrvatskom (kriminal, zaduženost, tajkuni, granični problemi sa Slovenijom i EU, ostavka Premijera i sl.).

Evo Vam, za kraj, par predloga koji su ušli u najuži izbog (!?!?!) ovogodišnjeg takmičenja:

- brzogriz – fast food
- krompulje – brze, glasne žene
- rukal – tenis
- grijovod (mlačnik) – bojler
- dvokriška (dvokrušac) – sendvič
- svemrežje – Internet
- istinomjer – poligraf
- mimoučinak – nuspojava
- šiljevina – otpad od šiljenja olovaka
- izoblika – karikatura
- maložiće – mikroorganizam
- skutnik – laptop
- itd...

Sramota me da kažem, ali moj brat od tetke je predsednik neke vladine komisije za crnogorski jezik. On i moja tetka su zakleti DPS-ovci i tvrde, normalno, da su crnogorski i srpski dva različita jezika, da su oni oduvek govorili crnogorski i sl. Jedno jutro kad sam bio kod njih, zateknem je da čita "Večernje novosti", pitao sam je kako čita novine na srpskom jeziku, kad ga je naučila, ko je naučio pošto je oduvek govorila drugi jezik. Umesto odgovora sam dobio besan pogled pun mržnje, one rodbinske, najdublje.

Avetni i jezik i pravopis

ONO što mene iritira je činjenica da je crnogorski pravopis urađen na brzinu, što rađa sumnju u njegovu solidnost. Drugo, on ima izrazito političku motivaciju - da se ubrza standardizacija tzv. crnogorskog jezika. I treće, što je možda i najvažnije što je to delo uradila komisija koja nije merodavna u odnosu na ono što bi crnogorski lingvisti mogli da pruže. Predsednik komisije nije lingvista, nego filozof, a drugo dvoje nisu sa srpskog i crnogorskog jezičkog područja.
Ovo je, za „Novosti“, rekao Čedo Popov, predsednik Matice srpske, jedine institucije koja je još od 1954. nadležna za izradu pravopisa. Na osnovu Novosadskog dogovora iz te godine, šest godina kasnije izašao je pravopis srpskohrvatskog jezika koji je važio sve do 1993. godine. Tada su Mitar Pešikan, Mate Pižurica i Jovan Jerković načinili novi pravopis srpskog jezika koji važi danas. Kako su, međutim, u međuvremenu u jezik ušle nove reči, kovanice i nova pravila formiranja rečenica, Matica srpska je 2004. počela da radi na novom pravopisu i taj posao, na čijem je čelu Mate Pižurica, okončan je. Javnosti nije dat na uvid, kako kaže Popov, jer prethodno treba da se čuju mišljenja najistaknutijih lingvista, pa će se knjiga, najverovatnije, pojaviti u februaru iduće godine.
- Ovo sa crnogorskim pravopisom prvi put se događa u istoriji lingvistike: da se pravopis pojavi za jezik koji nije normiran, dakle za nepostojeći, crnogorski jezik - kaže prof. dr Mihailo Šćepanović. - Sama činjenica da su pravopis uradili ljudi sumnjive lingvističke struke, a to znači i oskudnog lingvističkog znanja, govori jasno da je to sakata knjiga koja ništa ne može doneti budućim korisnicima i verovatno neće nikome koristiti. Iz sredstava javnog informisanja mogu se sagledati lingvistička načela tzv. pravopisne komisije, kojima ista pokazuje da ne poseduje elementarna lingvistička znanja. Govore o nekakvom jezičkom jedinstvu govornom, a svaki osnovac zna da Crnogorci dele mlađi i stariji štokavski govor.
Šćepanović tvrdi da su prisvojili dijalekatske radove značajnih srpskih dijalektologa kao podlogu nekakvog crnogorskog jezika, iako su samo ti opisi govora pomogli da se ustali norma srpskog književnog jezika.
- Uvode kao zaštitni znak dve nove „foneme“ - š, ž - ne znajući da to uopšte nisu foneme, već dijalekatske varijante postojećih fonema u srpskom književnom jeziku (sj, zj). Kada bismo išli njihovom logikom, onda bi crnogorskim jezikom govorila sva Hercegovina i znatan deo Bosne, skoro sva zapadna Srbija, kao i ceo prostor zetsko-raškog govornog tipa, od Bara do Studenice. Iz svega ovoga, samo sledi da je to izuzetno štetna knjiga, jer je nastala prepisivački, a da su rešenjima iz srpskih pravopisa dodati samo neki likovi iz srpskog narodnog govora. Teško onoj deci, a nadamo se da do toga neće doći, koja budu učila iz ovog pravopisa!
I prof. dr Milorad Dešić ističe da ova pomenuta dva glasa postoje na čitavom ijekavskom prostoru, u okviru dijalekta, a odnose se na narodne govore u jugozapadnoj Srbiji, BiH i Hrvatskoj.
- Dakle, jedna opštepoznata dijalekatska osobina šira od same Crne Gore unesena je u standardni tzv. crnogorski jezik. U svakom slučaju crnogorski pravopis je u vezi sa crnogorskim jezikom koji ne priznaju strani lingvisti, jer smatraju da je reč o srpskom jeziku ijekavskog izgovora. A to znači da je za srpski jezik predviđen - srpski pravopis.
Po mišljenju prof. dr Slobodana Remetića iza odluka ovakvog tipa i rešenja „ne može nikada da stoji snaga zakona, snaga činjenice, nego sila snage“.
- Posebnost crnogorskog jezika niti je mogla, niti može biti utemeljena na jezičkim činjenicama. Prema onome što za sad znamo o tom tzv. crnogorskom jeziku, reč je o sadržaju identičnom srpskom jeziku, koji je za potrebe srpske kulture i srpskog naroda reformisao Vuk Karadžić. Uostalom, danas na prostoru između Bugarske i Slovenije postoji jedan lingvistički i više političkih jezika. Tako govore i pišu i strani lingvisti.
Univerzitetski profesor u penziji dr Dragoljub Petrović kaže kako se ovim problemom počeo da bavi još pre četiri decenije i kada je shvatio koliko u tome ima ludila počeo da se šegači i takvu nauku nazvao - avetnom.
- Kada je u Ustav upisan takav jezik, kada je ministar prosvete dao nalog takvim „specijalistima“ i kad su oni priredili takav propis, postalo je jasno koliko su, zapravo, oni sami avetni. Napravili su pravopis, a ne znaju koji im je jezik. Pravopis se valjda pravi, a da se tek jezik uredi i stabilizuje. U ekipi „specijalista“ ima jedan ozbiljan lingvista iz Hrvatske, koji se ovoga puta potpisao kao lingvistička prostitutka i ima jedan specijalista za marksizam i jedna dama za koju ne znam čime se bavi. I tako smo dobili avetni pravopis avetnog jezika.

LINGVISTIČKO RUGLO

- Jezik kakav nauka ne pamti, dobio je pravopis kakav još nikad napravljen nije bio, niti će biti - kaže prof. dr Miloš Kovačević. - Tzv. crnogorski jezik je jedini jezik na svetu u kome se fonemama smatraju glasovi koji nemaju razlikovnu vrednost. Tako je to jedini jezik u kome se ne zna šta je glas, a šta fonema. Kako napraviti pravopis za takav jezik? Samo ovako kako su to za lingvističku sprdnju napravili jedan srbijanski filozof, jedan hrvatski lingvista i jedna Ukrajinka, verovatno jezičarka. U tom pravopisu njihov jezik može da ima 30 i 32 foneme, jer se može pisati i po srpski, tj. kako nauka zahteva i po crnogorski, tj. samo kako oni nauku žele izvrgnuti ruglu, misleći da je u nauci sve moguće. Tako da je moguće dosadašnje srpsko i ijekavsko sjesti i izjesti, i novocrnogorski sa umekšanim š i ž, što je na žalost novokomponovanih Crnogoraca dijalekatska osobina i istočnohercegovačkog govora, a ne crnogorskog jezika. Može li jedan jezik istovremeno u pravopisu biti predstavljen različitim brojem fonema, tj. sa dubletima koji ga potpuno poistovećuju sa srpskim što on i jeste, i odvajaju od njega pokazujući da on još nije prerastao nivo dijalekta? Očito, može ovaj i ovakav crnogorski, koji time pokazuje da niti je, niti će ikada po lingvističkim kriterijumima biti jezik.

Ovim tvojim postovima, u kojima se citiraju neki poznati lingvisti i drugi stručnjaci iz te oblasti, nađoh jedan zajednički imenitelj: niko ne zna čime se bavi Ljudmila Vasiljeva, jedan od troje članova ekspertske grupe. Odlučih da malo "probabrim" pa Netu, ne bih li se malo edukovao, što kaže Bibli.

Pa ko bi me bolje podučio u mom neznanju, u vezi dotične, nego upravo njen kolega iz ekspertske grupe, konkretno Perović. On, između ostalog, kaže: "U ekspertskoj grupi uzela su učešća dva velika svjetska autoriteta za slovenske jezike - profesori Josip Silić i Ljudmila Vasiljeva"

Ej, bre, kako je to lepo organizovano u "belome svetu". Možeš da budeš i svetski autoritet, a da niko, pa čak ni ljudi iz tvoje struke, pojma nemaju ni ko si, a još manje čime se baviš. Divota jedna, svetski autoritet a možeš slobodno da šetaš ulicom, ideš na pijacu, i niko nije čuo, niti za tebe, a još manje za tvoje radove.

Kaže nadalje Perović da se najčešći prigovor ovom "crnopisu" svodi na rečenicu koja otprilike glasi: "U nekim srećnim zemljama i narodima, koji nisu tako nestrpljivi kao Crnogorci, prvo se koncipira i stvara gramatika, pa se iz gramatike izvodi pravopis i pravopisni rečnik". Međutim, Perović i za to ima spremljen odgovor, veoma argumentovan i nadasve veoma stručan. On kaže da je u Crnoj Gori urađen obrnut proces "zbog urgentnosti potrebe normiranja crnogorskog jezika".

Pazi, molim te, kako to učeno i stručno zvuči: "zbog urgentnosti normiranja crnogorskog jezika". I time je sve rekao. Odnosno ništa, sem što je potvrdio ono osnovno što niko ne sme glasno da izgovori (barem ne u Crnoj Gori): Zajebi pravila i norme lingvistike i logike ili bilo koje druge struke - kad politici nešto treba, pa još to treba brzo, onda više nikakva druga pravila ne važe, a najmanje pravila struke.

Ko zna, možda će im uskoro zatrebati i neka "urgentna" potreba izmena pravila matematike, da bi opravdali neke "crne rupe" u rashodovnoj strani svog budžetu: Hvala Bogu, sigurno će se već naći neki "ekspert" koji će nam "veoma stručno" objasniti da 2+2 nije 4, već eventualno 6,459, a sve to pravdajući "urgentnošću" a ne pravilima matematike. (Iskreno rečeno, mene ovo obrazloženje jako podseća na onu poznatu floskulu kojom su u soc-realizmu branili sve i svja - "viši društveni interesi". Stariji forumaši će se setiti o čemu pričam, a za mlađe samo jedno dopunsko objašnjenje: Nekada, ne tako jaaako davno, kad ti je neki zvaničnik rekao da je nešto potrebno "zbog viših društvenih interesa", svaka rasprava je bila završena. To je bio argument nad argumentima).

Idemo dalje. Neki "bezbožnici" su se usudili čak i da zamere što su članovi ekspertske grupe iz Beograda, Zagreba i Ukrajine, i niti jedan iz Crne Gore. Baš bezveze primedba, ima Perović i za to odgovor: to je učinjeno ''zato što upotrebljivih lingvista izvan postojećeg Savjeta za standardizaciju u Crnoj Gori naprosto nije bilo''.

Mada se u jezik ne razumem, čak ni u sprski, a nekmoli u crnogorski, po meni ovde naglasak nije na rečima "nije bilo", već na reči "upotrebljivi". Dakle, u Crnoj Gori nema "upotrebljivih" lingvista. Doduše, ne reče nam za šta "upotrebljivih"? Za dnevnu politiku ili za lingvistiku?

A kao krajnji argument za sve kritičare ovoga kapitalnog dela, zvanog "crnopis", bez obzira što su to uglavnom lingvisti i akademici, Petrović reče da je Crna gora puna ''vrlo zainteresovanih amatera i onih koji misle da umiju jednako sastavljati i fudbalsku reprezentaciju i normirati crnogorski jezik''.

Dakle, ako njega hoćeš da kritikuješ, u pauzama tih kritika, slobodno sastavljaj fudbalsku reprezentaciju, jer se i u to otprilike isto razumeš. Reče on, i ne trepne. I ostade živ.

E, pa, moj dobri Branko, da te ne bi stavljali u koš sa onim "amaterima", "fudbalskim selektorima", "neupotrebljivima" i slično, ti lepo konačno shvati svu suštinu epohalnog dela dragih ti eksperata, pa te, u tom pravcu, tvoj Drug (da ne kažem drugarica) upućuje na tekst "svetskog eksperta za slovenske jezike", ili ti drage Ljudmila Vasiljeva: http://www.mediafire.com/file/mlygtmjnjem/OSOBENOSTI RAZVOJA I SAVREMENO STANJE CRNOGORSKOGA JEZIKA.doc

A ako ti kojim slučajem nije dosta Perovića, pročitaj još par bisera, i to, naravno, "argumentovanih": http://www.cafemontenegro.com/index.php ... news=80985

Ako nekom forumašu (sa naglašenim mazohističkim tendencijama) ne budu dovoljna ni ova dva linka, jedino im preostaje čitav sajt posvećen ovoj temi, odn. crnogorskom jeziku, koji se upravo tako i zove: http://linguamontenegrina.blogspot.com

A ti, dragi moj Brankice, budi bi dobar (k'o što nisi), čuvaj mi zdravlje i kad te ubuduće ovi tvoji "mučitelji" popreko pogledaju, duboko uzdahni i seti se one stare: "Oprosti im Bože, jer ne znaju šta čine".

Ne zavređuju oni tvoj gnev, a još manje stid.

Balša Brković: Pravopis

Evo – od juče postoji i Pravopis crnogorskog jezika. Pravopis je kovanica čiji smisao je kristalno jasan: riječ je o nekoj vrsti zbira pravila o upotrebi jezika. Kako – pravo (ispravno) pisati (odnosno – govoriti).

Pravopis je, dakle, norma, koju, kao i sve norme, ljudi dogovaraju i kao takvu – prihvatljivu za što veći broj zainteresovanih – uvažavaju. Ako ne pišete pravo (odnosno – ako se ne pridržavate pravopisa) – dobićete „kaznu“ u vidu etikete o nepismenosti ili neobrazovanju, ili, već nešto slično...
No, stvar nije baš tako jednostavna. U Crnoj Gori vas kazna čeka i ako - pišete pravo. Naime, „pravo pisati“, pored jezičke dimenzije koja vrhuni u konceptu zbirke pravila (pravopisa), može, u našem jeziku, da znači i pisati istinito, opisati stvari onakvima kakve jesu. A ako ste odlučni da se pridržavate ovoga „pravopisa“ (čitaj „istinopisa“), koji niko ne donosi, ne proglašava, već naprosto postoji odvajkada, u Crnoj Gori vas očekuju mnoge nevolje.

Ovdašnje sudstvo je pristalo da bude neka vrsta „isukanog mača u rukama Partije“. Naravno, oni stariji će prepoznati parafrazu. Kažu da je Feliks Edmundovič Đeržinski, zloglasni i svemogući osnivač boljševičke tajne policije (slavno rodoslovlje: Čeka, NKVD, KGB...), govorio da njegova služba mora biti „isukani mač u rukama Revolucije“. A da li je moguće zamisliti nešto gore za jedan pravosudni sistem nego da se savršeno prepozna u krvoločnoj sentenciji prvog komunističkog tajnog policajca.

Kako ta „igra“ funkcioniše? Kako režim iscrpljuje i maltretira nepodobne? Kako se kažnjava pravo-pis(anje) u Crnoj Gori?
Imate – loš zakon, koji omogućava drakonske kazne po osnovu tužbi za klevetu. Ovo nije nikakav impresionizam: svi eksperti, domaći i inostrani, saglasni su – zakon je loš. Uzgred – takav zakon nije u skladu ni sa evropskim propisima, te bi, već samim tim, morao biti suspendovan – ali se i dalje svi prave ludi. Ovakav - omogućava nepravedno djelovanje na kritičku riječ. A da li nepravedno znači i – nezakonito? Može li zakon biti na drugoj strani od pravde? Kako vidimo, u Crnoj Gori je i to moguće.

Takav koncept pravosuđa omogućava jednu vrstu zakonitog bezakonja. Jer, domaći autoriteti vam kažu – takav je zakon. Izvinite, ali u Hitlerovoj državi postojali su Nirnberški (rasni) zakoni, koji su takođe bili važeći zakoni – ali one koji su ih primjenjivali jednostavno i precizno nazivamo – zločincima. Ako je tada postojao neki sudija koji je odbio da provodi takve zakone – on je istinski amblem pravde. Oni koji su se „pokrivali“ formulacijom „zakon je zakon“ i danas su amblem – gadosti i beščašća. U suštini, svaki sudija uvijek bira jedan od ova dva puta. Pa neka se poslije ne čude kad ih zapadne ono što su – zaslužili. Izbor je bio njihov, i sve što proističe iz odabira puta samo je njihovo.

No, stvari obično postaju još gore kada se pređe na nivo ličnog djelovanja. Naime, brojne sudije u Crnoj Gori su u ovakvoj ili onakvoj zavisnosti od političkih ili finansijskih centara moći. (K tome ne treba zaboraviti ni one koji su na razne načine – ucijenjeni: svojim slabostima, pogrešnim izborima, opasnim navikama...) Tako da oni služe samo kao savršeni provodnici „božje“ volje. Time njihova uloga u zajednici postaje slična ulozi vrača u primitivnom plemenu. On je tu da vas ubijedi da je poglavica iznad svega, i da vam dočara što vam se sve može desiti ako posumnjate u poglavicu.

Vratimo se – izazovima pravopisa. I kao gramatike, ali i kao govorenja istine.
Jedan je poznati (staro) podgorički zanatlija na radnjici koja se nalazila tik ispred njegove kuće i avlije, ostavljao cedulju na kojoj je pisalo: „U dvorište sam“. Kada je naišao njegov stari prijatelj, gimnazijski profesor jezika, nije mogao da odoli da ne „pecne“ svog prijatelja zbog jezičke pogreške. Objasnio mu je da je ispravno – „U dvorištu sam“, a duhoviti zanatlija je odvratio prijatelju: „Izvini, profesore, je li to neđe drugo...“

Hoću da kažem – može se biti istinit čak i uz kršenje Pravopisa.
Ali, koliko god bila u skladu sa Pravopisom (ovakvim ili onakvim) laž nikada ne može postati istina. I to je ono što, prije ili kasnije, slomi sve tirane ovoga svijeta. I njihove hitre sluge od svake vrste...

 
Auuuu, jbt, koliki post od strane Upravnika!?!?!

Jesi li ti to prešao na Word, ili je u pitanju samo Copy/Paste?

To je samo onaj Copy/Paste koji ti ne znaš da napraviš.

 
Pročitah negde na Net-u komentar povodom nastanka "crnopisa", koji kaže:

Svaka tranzicija je teška.... Ali, nek je sa srećom dok ne uvedu "Q" i "X" u crnogorski jezik, da olakšaju braći šiptarima.

Doneli dekret za bruku

PODGORICA - Ne smiruju se strasti posle zvanične promocije pravopisa crnogorskog jezika.
U sredu se oglasilo petoro članova Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika - Rajka Glušica, Zorica Radulović, Igor Lakić, Tatjana Bečanović i Rajko Cerović - koji su optužili ministra prosvete da je bez znanja javnosti angažovao “navodno nezavisne lingviste” iz inostranstva i pravopis proglasio dekretom. Savet je, inače, još pre pet meseci, posle višemesečnog rada, Ministarstvu predložio dve verzije pravopisa, ali je ministar Sreten Škuletić naprasno angažovao “ekspertsku komisiju”, i pravopis je usvojen a da se nije ni znalo da se priprema.
- Ta komisija je donela treću verziju, koja sadrži mnogobrojne greške, metodološke, koncepcijske i lingvističke prirode - stoji u reagovanju članova Saveta.
Oni pitaju i da li je Crnoj Gori bila potrebna pomoć “izvanjaca”, jer su dvoje članova “ekspertske komisije” iz inostranstva (Josip Silić iz Hrvatske, a Ljudmila Vasiljeva iz Ukrajine), dok treći, profesor Milenko Perović, već decenijama živi u Srbiji.
- Izjava da neko van Crne Gore, poput Silića, bolje poznaje crnogorski jezik od živih Crnogoraca zvuči smešno, a Vasiljeva još manje može poznavati crnogorski jezik - kažu Lakić, Cerović, Glušica, Radulovićeva i Bečanovićeva.
- Uostalom, Hrvati i Ukrajinci sigurno ne bi dozvolili da im neki slavista iz Crne Gore piše pravopis. Perović je možda najproblematičniji član te komisije, jer je normiranje jezika čisto lingvistička stvar, a on je profesor filozofije.
Konkretno, autorima usvojenog pravopisa se zamera što su uz S uveli i Z, slovo koje se koristi za svega nekoliko reči, i u fonološkom sistemu mu nema mesta. Članovi Saveta su predlagali azbuku sa 31 slovom. Insistirali su i na tome da se za sve novonormirane oblike reči uvedu dubleti, pa da govornik crnogorskog jezika izabere oblik koji smatra pravilnim, ali je ekspertska komisija presudila šta je pravilno...
Ministarstvu se posebno zamera što nije obavestilo javnost o imenima članova ekspertske komisije pre početka rada, a pravopis je zatim usvojen bez ikakve rasprave.
- Bilo je prirodno da će profesori jezika i književnosti, novinari, medijske kuće i drugi zainteresovani moći da daju mišljenje o dvema verzijama pravopisa - kažu članovi Saveta. - O trećoj verziji, koja je usvojena dekretom ministra Škuletića, niko ništa nije znao! Sada je pitanje može li tako doneseni pravopis da zaživi, hoće li ga koristiti profesori i učenici, novinari, građani... Pravopis se pravi za sve građane Crne Gore, a ne za jedan uži broj istomišljenika.
Ministar prosvete u međuvremenu je najavio da će se po usvojenom pravopisu crnogorski jezik izučavati od naredne školske godine, do kada će biti pripremljen i “rječnik crnogorskog jezika”.

AUTORSKA PRAVA
Članovi saveta tvrde da je usvojeni pravopis u stvari “proizvod” članova nevladine organizacije “Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje Vojislav P. Nikčević”, čiji direktor je dr Adnan Čirgić. Tako se pravopis oslanja na Čirgićevu doktorsku disertaciju, a ona na delo dr Nikčevića...
- Treća verzija je kompromisna, jer je iz postojećih, naših, iskoristila, recimo, poglavlja transkripcija i transliteracija, što je kršenje autorskih prava - reaguju članovi Saveta.

ĆELISHODNO
Govoreći o “odličnom” poznavanju crnogorskog jezika hrvatskog lingviste Silića, članovi Saveta ukazuju na njegovu odluku da pravopisno ispravni budu oblici - ćeme, ćelina, ćelodnevni, ćelishodan...

Polećela 32 slova

Sa potpisom crnogorskog ministra prosvete u Službenom listu je definitivno ugledalo svetlo to delo posebne, tročlane ekspertske grupe u kojoj nije bio niko iz Crne Gore, po kojem će se odmah zboriti, a od školske 2010/11. i učiti novi jezik. Crnogorski će imati 32 slova i u abecedi i u azbuci, jer su fonemi i nastali, kako stoji u obrazloženju, "jekavskim jotovanjem" i formalno postali "dio crnogorske standardnojezičke norme".
- Sticanje državne nezavisnosti i donošenje Ustava kojim se crnogorski jezik definiše kao službeni jezik u Crnoj Gori uslovili su potrebu izrade novoga pravopisa crnogorskoga jezika kao obaveznog na nivou države - stoji u predgovoru ovog pravopisa.
U predgovoru je promovisano i načelo da se "neće sprovoditi jezička arhaizacija niti će se normirati lokalizmi, dijalektizmi i provincijalizmi".
Kada se malo prelista ovo štivo, međutim, jasno je da će lomljenja jezika i te kako biti. Recimo, više je nego sporno uvođenje novih suglasnika. Autori Pravopisa objašnjavaju da su nova slova ušla u standard "kako se ne bi narušio glasovni sistem crnogorskoga jezika". Za , reklo bi se i ima dosta primera (ever, sekira, sutra, sedište), ali za se u "rječniku" našlo svega šest primera, uglavnom izvedenih iz glagola izjesti...
Već na prvi pogled jasno da je makar 90 odsto pravopisa, kao i "rječnika" prepisano iz pravila i načela koja važe za srpski jezik kojim se do sada zborilo u Crnoj Gori. Za novine i "razlike", međutim, "đečurliji" će trebati "prijevod" kada budu učili crnogorski! Moraće, recimo da govore "snabđeti", "međedica", "bažđeti", "ćevanica", "ćenovnik", "ćelokupnpost", a šta znači ekomaniti znaju, valjda, samo autori rječnika. Trebaće prava "poćera" a i verbalna doetljivost da se "doćera" do "prijeloma", kakav je prelazak na novi književni jezik, po kojem će preplet postati prijeplet, presad - prijesad, prevoz - prijevoz, a Sneško Belić će, pravilno, biti Snješko Bijelić...
Pravilo je, sve u svemu: "piši kao što govoriš". I laiku je, ipak, jasno da se mnogo reči u novom "rječniku" upotrebljava samo u nekim delovima Crne Gore, da ni "jotovanja" ili pretvaranje "dubleta" u književni izraz nije široko rasprostranjeno.
Bode oči i što su, eto sada i službeno, iz štampe izašli pravopis i rečnik - bez gramatike.
- Da bi se sledila logika standardizacije jezika bilo je neophodno da se pravopis izvodi iz gramatike - priznaju u uvodnom slovu i dr Milenko Perović, dr Jospip Silić i dr Ljudmila Vasiljeva, članovi radne grupe. - Međutim, urgentnost potrebe za standardizacijom crnogorskog jezika nametnula je obrnutu logiku: da se najprije izađe u javnost s pravopisom i rječnikom. Zaključak radne grupe je da poslije publikovanja pravopisa i rječnika, a na temelju javne naučne rasprave, treba pristupiti izradi gramatike crnogorskog jezika.
Za "obrnutu logiku" mnogi ugledni lingvisti već su proglasili ovo "urgentno" standardizovanje novog jezika. Ispada da će neka vrsta javne rasprave tek slediti, a ostaje da se vidi i kako će "crnogorski" živeti u praksi.

BEZ UDŽBENIKA

NA sreću, autori i ministarstvo prosvete nisu stigli da već za ovu školsku godinu štampaju i knjige za crnogorski, pa se, možda, može desiti da do iduće godine padne neki novi "prijedlog" koji bi "mladićstvu" (književna reč iz novokomponovanog rječnika!) ponudio makar jednostavniju verziju jezika koji se, izgleda, mora po svaku cenu razlikovati od srpskog.