Догодило се на данашњи дан - 07. јул


ДОГАЂАЈИ


1807. - У Тилзиту је потписан Тилзитски мировни уговор, којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона

1815. - Савезничке снаге ушле су у Париз, након абдикације Наполеона Бонапарте

1898. - САД су анексирале Хавајска острва

1937. - Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга, почео је јапанско-кинески рат

1941. - У Србији је почео устанак против немачке окупације, под вођством комуниста

1991. - Усвојена је Брионска деклерација о мирном решењу југословенске кризе, којом се влада СФРЈ обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа

1995. - У Београду је отворена прва подземна железничка станица

2003. - Одлуком високог представника Међународне заједнице у БИХ Педија Ешдауна, замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БИХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића

2005. - Терористички напади у Лондону


РОЂЕЊА

1752. - Жозеф Мари Жакар, француски проналазач

1860. - Густав Малер, аустријски композитор и диригент

1887. - Марк Шагал, француски сликар и графичар руско-јеврејског порекла

1893. - Владимир Мајаковски, руски песник

1893. - Мирослав Крлежа, хрватски писац



1907. - Ита Рина (на слици), глумица

1911. - Ђан Карло Меноти, италијански композитор

1915. - Јул Бринер, амерички филмски и позоруишни глумац

1940. - Ринго Стар, британски музичар


СМРТИ


1307. - Едвард I, енглески краљ

1572. - Сигисмунд II Август, последњи пољски крај из династије Јегеловича

1816. - Ричард Шеридан, ирски драмски писац и политичар

1854. - Георг Симон Ом, немачки физичар

1930. - Артур Конан Дојл, енглески писац

2000. - Никола Херцигоња, југословенски композитор и музиколог

Догодило се на данашњи дан - 08. јул


ДОГАЂАЈИ


70. - Римљани су у Јудејском рату освојили и разрушили Јерусалим. Од рушења је сачуван само западни зид великог јеврејског храма ("зид плача").

1497. - Португалски морепловац Васко де Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта Добре наде.

1709. - Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве (Украјина) трупе шведског краља Карла XII. То је био крај шведске војне моћи.

1858. - Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне.

1920. - У Шапцу је овом граду свечано уручено француско одликовање "Ратни крст" за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату.

1956. - У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогидишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту "Никола Тесла" грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града.

2002. - Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића, за злочин против цивилног становништва почињен на Косову и Метохији за време НАТО бомбардовања СРЈ 1999. год. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову и Метохији.


РОЂЕЊА


1809. - Људевит Гај, хрватски писац.

1819. - Ватрослав Лисински, хрватски композитор.

1875. - Др Рудолф Арчибалд Рајс, велики пријатељ српског народа.

1885. - Ернест Блох, немачки филозоф.

1894. - Пјотр Леонидович Капица, руски физичар.

1945. - Мишелин Калми Реј, шведски политичар.

1982. - Софија Буш, америчка глумица.


СМРТИ


518. - Анастасије I, источноримски (византијски) цар.


1822. - Перси Биш Шели, енглески песник, утопио се у бродолому.


1920. - Алекса Дундић, српски револуционар, помоћник команданта пука Шесте коњичке дивизије Црвене армије, херој Октобарске револуције.

1942. - Луј Феликис Франсоа Франше Депере, француски маршал у Првом светском рату, почасни војвода српске војске.

1943. - Жан Мулен, познат као "Макс", лидер француског Покрета отпора.

1967. - Вивијен Ли (на слици), британска позоришна и филмска глумица.

1994. - Ким II Сунг, комунистички лидер Северне Кореје.

2000. - Константин Винавер, пијаниста, музиколог и оперски драматург.

Догодило се на данашњи дан - 09. јул


ДОГАЂАЈИ

1386. - У бици код Земпаха, савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом.

1762. - Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов. Потом је ухапшен и убијен, по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познатије као Катарина Велика.

1810. - Наполеон Бонапарта анектирао Холандију.

1877. - Одржан је први тениски турнир у Вимблдону.

1913. - Победом српске војске над бугарским трупама, завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату.

1922. - Амерички пливач, касније филмски глумац ("Тарзан") Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 сек) препливао 100 метара.

1933. - Отворен Музеј Матице српске.

1941. - У Бањички логор доведени су први затвореници.

1960. - Совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов упозорио САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ.

1971. - Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама.

1982. - Маргарет Тачер по други пут постала премијер Велике Британије.

1988. - Одржан је протесни митинг У Новом Саду, против "аутономаштва", са захтевом за јединствену Србију.

1993. - Користећи генетичку методу ДНК анализе, британски научници идентификовали посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. године у Јекатеринбургу.

1995. - Војска РС заузела Сребреницу.

1996. - Русија је наставила офанзиву на чеченске сепаратисте.

1997. - Боксер тешке категорије Мајк Тајсон, кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара, зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији, 28. јуна, противника, Холифилда, угризао за ухо.

2001. - Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа, прогласивши га за ментално неспособним.



РОЂЕЊА



1879. - Оторино Респиги, италијански композитор.

1916. - Едвард Хит, енглески књижевник.

1939. - Слободан Станишић, српски писац.

1956. - Том Хенкс, амерички глумац.


СМРТИ

1441. - Јан ван Ајк, фламенски сликар.

1932. - Кинг Камп Џилет, амерички проналазач.

1935. - Алфред Драјфус, француски официр јеврејског порекла, који је лажно оптужен да је Немачкој одавао војне тајне.

1941. - Божидар Аџија, југословенски политичар.






1943. - Иван Горан Ковачић (на слици), аутор поеме "Јама" о злочину усташа над Србима. Током битке на Сутјесци, у обрачуну са партизанима, четници су га заробили и стрељали.

1989. - Федор Никић, српски историограф.

1998. - Душан Вукотић, југословенски редитељ.

Догодило се на данашњи дан - 10. јул


ДОГАЂАЈИ


1609. - У Минхену је основана Католичка лига, као одговор на оснивање Протестантске уније, што је појачало тензије у Немачкој, које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата у централној Европи.

1774. - Након шестогодишњег рата, Русија и Турска су склопиле Кучук-Кајнерџијски мир, којим је Турска изгубила Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.

1940. - Нападом најмање 70 немачких бомбардера, на циљеве у јужном Велсу, у Другом светском рату, почела је Битка за Британију. Победа британског ваздухопловства у септембру присилила је Немце да дефинитивно одустану од инвазије на Велику Британију.

1940. - Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Андрију Петену, који је током Другог светског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.

1953. - Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. Берија је касније ухапшен, осуђен на смрт и стрељан.

1992. - Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора, јер је дозволио кријумчарење дроге у Панаму.

1994. - Леонид Кучма је победио на председничким изборима у Украјини.

1995. - Војне власти ослободиле су из шестгодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Цхи.

2000. - У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.

2001. - Цртеж Леонарда да Винчија, продат је у аукцијској кући Кристи'с за рекордних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара).


РОЂЕЊА

1509. - Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла.

1788. - Епископ Платон Атанацковић, српски епископ и писац.

1830. - Камил Писаро, француски сликар и графичар.



1856. - Никола Тесла (на слици), српски научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике, један од највећих умове у историји светске науке.

1871. - Марсел Пруст, француски интелектуалац и писац.

1895. - Карл Орф, немачки композитор.



1926. - Павле Вујисић (на слици), српски глумац.

1939. - Владимир Јорга, универзитетски професор, мајстор каратеа.




СМРТИ

138. - Хадријан, римски цар

1099. - Ел Сид, шпански национални јунак.

1584. - Вилем I Ћутљиви, први наследни намесник Холандије, убијен по налогу шпанског двора.

2006. - Шамил Басајев, убијен, лидер чеченских сепаратиста.

Догодило се на данашњи дан - 11. јул


ДОГАЂАЈИ


1533. - Папа Клемент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арогонском и озакони везу с Аном Болен. Брак је у мају 1534. поништио контерберјски надбискуп Томас Кренмер, а краљ је 1534. основао англиканску цркву и прогласио се за њеног поглавара.

1876. - У црногорско-турском рату (1876-78) Црногорци су у бици у Кучима, победили турску војску.

1921. - Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија.

1921. - Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу.

1966. - Први пут је јавно наступила чувена певачица Џенис Џоплин (на слици).



1979. - Америчка васионска станица "Скајлаб", након шест година кружења око Земље, распала се приликом приземљења.

1987. - УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара.

1995. - Босански Срби заузели су Сребреницу, а потом Жепу (25. јула). Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге босанских Срба оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских Муслимана.

1996. - Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид, против лидера босанских Срба Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице.

2003. - На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града, сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи.

2004. - Борис Тадић званично преузео дужност председника Србије.


РОЂЕЊА

1274. - Роберт Брус, краљ Шкотске.



1844. - Краљ Петар I Карађорђевић (на слици), краљ Србије и Краљевине СХС.

1920. - Таиђи Кан, познатији као Јул Бринер, амерички филмски и позоришни глумац руског порекла.

1871. - Стјепан Радић, хрватски политичар и писац.

1927. - Теодор Мејмен, амерички физичар, конструктор првог ласера.

1984. - Танит Белбин, канадска клизачица у уметничком клизању.


СМРТИ

1937. - Џорџ Гершвин, амерички композитор, пореклом руски Јеврејин.



1982. - Меша Селимовић (на слици), српски књижевник.

1989. - Сер Лоренс Оливије, енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент.

1995. - Гојко Николиш, народни херој, шпански борац и члан Српске академије наука и уметности.

На данашњи дан - 12. јул


ДОГАЂАЈИ

1191. - Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.

1690. - У бици код Бојна у "Славној ревулуцији", енглески краљ Вилијем III Орански победио је Католичке снаге Џејмса II (овај дан протестанти у Северној Ирској, "Оранжисти", обележавају низом парада и маршева, што изазива револт католика и доводи до сукоба са полицојом).

1806. - У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог Римског Немачког Царства.

1920. - Званично је отворен Панамски канал.

1941. - На Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора, под протекторатом фашистичке Италије.

1941. - Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Великла Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке.

1960. - Француска је признала независност Колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конгса.

1979. - Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, под називом Република Кирибати, после 87 година британске колонијалне управе.

1992. - У селима Залажје, Биљача, Сасе и Загоне (општина Братунац и Сребреница), јаке муслиманске снеге, под командом Насера Орића, упале су у ова српска села и извршиле злочине: убијено је више од 690 Срба, заробљено више од 30 српских војника и цивила, од којих се 19 још воде као нестали.

1993. - Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот.





1997. - Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре (на слици), пронашених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен у Кубу.


РОЂЕЊА



100.пне. - Гај Јулије Цезар (на слици), римски државник, војсковођа и писац.

1854. - Џотџ Истман, амерички изумитељ и индустријалац. Основао је компанију Кодак.

1884. - Смадео Модиљани, италијански сликар и вајар.

1904. - Пабло Неруда, чилеански књижњвник. Добитник Нобелове награде за књижевност 1971. године.

1948. - Душан Ковачевић, драмски писац и сценариста.

1952. - Воја Антонић, инжењер који је конструисао први домаћи кућни рачунар "Галаксија".


СМТРИ

1536. - Еразмо Ротердамски, холандски хуманиста, филозоф и филолог.

1682. - Жан Пикар, француски астроном.

1910. - У авионској несререћи погинуо Чарлс Стјуарт Ролс, енглески произвођач аутомобила и пилот.

1984. - Марко Ристић, српски писац и дипломата.



2000. - Принц Томислав Карађорђевић (на слици), син краља Александра I и брат Петра II.

2003. - Бени Картер, легендарни саксофониста и џез композитор.

Догодило се на данашњи дан - 13. јул


[b]ДОГАЂАЈИ

1822. - Код Термопила грчка војска победила турску војску у рату за независност Грчке.

1878. - Завршен је Берлински конгрес. На њему су европске силе (Немачка, Аустро-Угарска, Русија, Енглеска и Француска) успоставиле нови однос снага на Балкану. На конгресу је ревидиран уговор закључен између Русије и Турске 3. марта. Србија и Црна Гора стекле су међународно признање и знатно прошириле своје територије. Аустро-Угарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину.

1919. - Британски дирижабл Р34 слетео је у Норфлок, чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлански океан од Велике Британије до САД. Путовање је трајало 182 часа ефектног лета.

1941. - У Црној Гори подигнут устанак против окупатора италијанских фашиста.

1943. - Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату, окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.

1944. - Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату.

1975. - Лансиран је амерички свемирски брод "Аполо" из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру.

1977. - Њујорк је због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша.



1985. - Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка (на слици) први пут у историји тог спорта прескочио 6 метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.

1992. - Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела.

1995. - На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.

РОЂЕЊА

1527. - Џон Ди, енглески математичар, астроном, географ и окулист.

1842. - Милован Павловић, српски ђенерал, управник Војне академије, министар војске.

1940. - Патрик Стјуарт, британски глумац .



1942. - Харисон Форд (на слици), амерички глумац.

1953. - Оливер Мандић, српски музичар


СМРТИ

1024. - Хенрик II Свети, немачки краљ и цар Светог римског царства.

1793. - Убијен Жан Пол Мара, један од главних вођа Француске револуције о лидер монтањара.

1896. - Фридрих Кекуле, немачки хемичар.

1951. - Арнолд Шенберг, аустријски композитор.

1954. - Фрида Кало, мексичка сликарка.

Догодило се на данашњи дан - 14. јул


ДОГАЂАЈИ

1789. - Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и прославља се у Француској као национални празник.



1867. - Код енглеског града Редхила, Шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел (на слици), први пут демонстрирао свој изум.

1889. - Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника.

1901. - Отворено прво радничко позориште у Србији, представама изведеним у кафани "Радничка касина".

1902. - Основано српско културно-просветно друштво "Просвјета" у Сарајеву.

1933. - Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке.

1958. - Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ и премијер. Тим војним ударом Ирак је постао република.

1965. - "Маринер 4" амерички сателит, лансиран 1964. године, направио је прву фотографију Марса.

1992. - Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Паниић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.

1997. - Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића, на 20 година затвора, због учешћа у етничком чишћењу босанских муслимана на подручју Приједора.

2001. - Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено 50 лешева, за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни.


РОЂЕЊА

1602. - Жил Мазарен, француски државник италијанског порекла.

1896. - Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста.

1904. - Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јевреј.

1913. - Џералд Рудолф Форд Јуниор, амерички политичар и председник САД од 1974.



1918. - Ингмар Бергман (на слици), шведски филмски и позоришни режисер и сценариста.

1942. - Хавијер Солана, шпански политичар.


СМРТИ

1223. - Филип II Август, француски краљ.

1817. - Ана Лујза Некер, француска књижевница, позната као Мадам де Стал.

1887. - Алфред Круп, немачки индустријалац и произвођач оружја.

1998. - Ричард Мекдоналд, оснивач највећег ланца ресторана на свету "МекДоналдс".

Догодило се на данашњи дан - 15. јул


ДОГАЂАЈИ

1099. - У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим.

1399. - Прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају књегиње Милице дубровачкој општини.

1795. - Мерсељеза постала званично химна Француске.

1869. - Француз Иполит Меж Морис је патентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва.

1918. - Снаге Осовине покренуле општу офанзиву под командом немачког генерала Ериха фон Лудендорфа. Тиме је почела Друга битка на Марни у Првом светском рату и последњи покушај сила Осовина да надвладају снаге Антанте на западном фронту. Битке на Марни познате су као једна од највећих кланица у људској историји.

1941. - Први пут употребљене "каћуше", прва ракета-оружје уведено у ратна дејства.



1946. - Завршен Београдски процес , суђење Дражи Михајловићу (на слици) и још двадесеттројици оптуженика.

1974. - Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој, извршиле војни удар, збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса.

1975. - Сојуз 19 и Аполо 18 лансирани у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма, којим је предвиђено њихово спајање у свемиру.

1983. - Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло 6, а рањено 46 људи.


РОЂЕЊА


1606. - Херманс ван Ријн Рембрант, (на слици) холандски сликар.

1707. - Фрањо Ксавер Пејачевић, хрватски историчар и теолог.

1718. - Александер Рослин, шведски сликар.

1865. - Алфред Нортклиф, британски политичар и новински магнат.

1936. - Џорџ Војновић, амерички политичар српског порекла.

1949. - Стојан Церовић, српски новинар, колумниста недељника "Време".



СМРТИ

1291. - Рудолф I Хабзбург, немачки цар и оснивач династије Хабзбурговаца.



1904. - Антон Павлович Чехов (на слици), један од најзначајнијих руских и светских драмских писаца и приповедача.

1924. - Хуго фон Хофманштал, аустријски писац.

1993. - Божа Илић, српски сликар.

1997. - Ђани Версаће, италијански модни креатор.

2003. - Хјум Кронин, бродвејски и холивудски глумац.

Догодило се на данашњи дан - 16. јул


ДОГАЂАЈИ

1054. - Римска и цариградска хришћанска црква се поделиле око питања да ли римски папа има примат међу хришћанским поглаварима, што је касније довело до велике шизме, чиме су створене две цркве, православна и римокатоличка.

1661. - Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка.

1861. - Основано је Српско народно позориште у Новом Саду.

1867. - Жезеф Моније, француски вртлар, патентирао је у Паризу армирани бетон.

1917. - Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу.

1945. - У пустињи Аламогордо, у држави Нови Мексико, власти Сједињених Америчких Држава, извршиле су прву пробу атомске бомбе. Шифровано име за ову операцију је било "Тринити".

1951. - Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена.

1965. - Отворен 11,6 километара дуг тунел испод Мон Блана, који повезује Италију и Француску.



1969. - Аполо 11, амерички свемиркси брод, лансиран је из Кејп Канаварела, у историјску мисију на Месецу. Посаду свемирског брода сачињавали су: Нил Армстронг (на слици), Едвин Олдрин и Мајк Колинс.

1979. - Садам Хусеин постао председник Ирака.

1990. - У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи.

1998. - Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.


РОЂЕЊА

1723. - Џошуа Рејнолдс, енглески сликар.



1858. - Петар Бојовић (на слици), чувени српски војсковођа и војвода.

1872. - Роалд Амундсен, норвешки истраживач и први човек који је стигао на Јужни пол.


СМРТИ

1533. - Атахуалпа, цар Инка.

1890. - Готфрид Келер, швајцарски писац.

1896. - Едмон Гонкур, француски писац.

1918. - Николај II Александрович Романов, последњи крунисани руски цар, убијен од стране бољшевика, заједно са члановима своје породице, за време Октобарске револуције.

1985. - Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник нобелове награде.

1989. - Херберт фон Карајан, аустријски диригент.

1995. - Стефан Спендер, британски песник.-

2000. - Ђерђ Петри, мађарски дисидент.

Догодило се на данашњи дан - 17. јул


ДОГАЂАЈИ

1453. - У бици код Кастијона Французи су постигли одлучујућу победу над Енглезима, која је довела до окончања Стогодишњег рата.

1945. - У Потсдаму је почела конфереција о послератној будућности Европе. На скупу, који је окончан 2. августа, представници земаља победница у Другом светском рату - СССР, САД и Велика Британија, Стаљин, Труман и Черчил, донели су одлуку о демилитаризацији и денацификацији Немачке и договорили су се о територијалним променама у источној Европи.

1981. - Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено, када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.

1984. - Лансиран је совјетски свемирски брод "Сојуз Т12", а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је "прошетала" свемирским простором изван летелице.

1990. - Основана Социјалистичка партија Србије, уједињењем Социјалистичког савеза радног народа Србије и Савеза комуниста Србије.

1996. - Амерички путнички авион "Боинг 747" на линији Њујорк-Париз, експлодирао је изнад Атланског океана, након што је полетео са аеродрома "Кенеди". Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.





1998. - Посмртни остаци руског цара Николаја II Романова (на првој слици), и чланова његове породице, жене Александре Фјодоровне, те кћери Велике кнегиње Олге, Татјане, Марије и Анастазије (на другој слици) и царевића Алексеја Николајевича (на трећој слици), пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санк Петербургу.

1998. - Џиновски таласи изазвани снажним земљотресом на дну Пацифика, однели су 6 села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је 2.000 људи.

2001. - На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице, уселили су се у краљевску резиденцију у Београду, која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.

2004. - Грчке власти ухапсиле су у Солуну Дејана Миленковића Багзија, осумњиченог за саучесништво у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића.

РОЂЕЊА

1935. - Доналд Сатерленд, канадски глумац.


1945. - Принц Александар (Петров) Карађорђевић (на слици), принц Србије.


[/img]СМРТИ

1762. - Петар III, руски цар.

1790. - Адам Смит, шпански економиста и филозоф.

1928. - Светолик Радовановић, српски геолог и палеонтолог.

1946. -Стрељан Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату.



1959. - Били Холидеј (на слици), америчка џез и блуз певачица.

1995. - Хуан Мануел Фанђо, аргентински аутомобилски ас.

2003. - Селеја Круз, америчка певачица кубанског порекла.

Догодило се на данашњи дан - 18. јул


ДОГАЂАЈИ

64. - Изгорело две трећине Рима у пожару. Цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их прогна из Рима.

1290. - краљ Едвард I је протерао Јевреје из Енглеске.

1536. - Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестанске Англиканске цркве.

1870. - На Првом ватиканском концилу проглашена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих верника.



1925. - Адолф Хитлер, будући нацистички лидер Немачке, објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф (на слици).

1936. - Побуном у Мелију, у шпанском Мароку, против владе Народни фронт (шпанска странка) премијера Мануела Асање, почео је грађански рат у Шпанији.

1942. - У Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ регуларне војске Независне Државе Хрватске (домобрани), после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари у северозападној Босни. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре, махом у Јсеновац.

1942. - Сједињене Америчке Државе су објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији, у Другом светском рату.

1991. - Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду, одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност.

1992. - Ратни бродови НАТО пакта упловили су у Јадранско море, ради контроле спровођења санкција Савета безбедности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог светског рата.

2001. - Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којим се Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије, трансформише у самостачну Безбедносну-информатиовну агенцију (БИА).

2003. - Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју је осуђен за злочине над Србима у логору Челебић код Коњица у Босни и Херцеговини.

2003. - Британска полиција нашла тело научника Дејвида Келија, стручњака за наоружање у Министарству одбране. Кели био главни извор ББЦ-а за тврдњу о владином фалсификовању података о ирачком оружју за масовно уништење. Према извештају полиције, Кели извршио самоубиство.

2005. - Бивши командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек и три припадника ЈСО-а осуђени на по 40 година затвора, због убиства бившег председника Србије Ивана Стамболића и покушај убиства лидера Српског покрета обнове Вука Драшковића у Будви.

РОЂЕЊА

1635. - Робер Хук, енглески физичар.

1811. - Вилијам Мејкпис Текери, енглески писац.

1877. Видкун Квислинг, норвешки официр и премијер.



1918. - Нелсон Мендела (на слици), јужноафрички политичар и лидер Афричког националног конгреса, борац против апархејда, добитник Нобелове награде за мир.

1921. - Џон Глен, Амерички астронаут.

1933. - Јевгениј Александрович Јевтушенко, руски песник.


СМРТИ

1100. - Готфрид Бујонски, крсташ.



1374. - Франческо Петрарка (на слици), италијански лирски песник.

1610. - Микеланђело Меризи де Каравађо, италијански сликар.

1721. - Жан Антоан Вато, француски барокни сликар.

1872. - Бенито Пабло Хуарез, мексички сликар и национални херој.

Догодило се на данашњи дан - 19. јул


ДОГАЂАЈИ


1553. - Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске удајом за шпанског принца Филипа, приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери.

1877. - Одржан је први тениски турнир у Вимблдону.



1883. - На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића (на слици), након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча.

1900. - Отворена је париска подземна железница (метро).

1936. - Отпочела је социлална револуција у Шпанији.

1937. - У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната ("крвава литија") који су протествовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935. године, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.



1941. - Британски премијер Винстон Черчил (на слици), почео је кампању под називом "В за победу" (V for Victory) у Другом светском рату.

1943. - У намери да ослабе италијанки фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима.

1956. - Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдер Насер, потписали су Брионску деклерацију о заједничкој противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.

1974. - Шпански диктатор Франциско Франко, због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после франкове смрти, постао краљ Шпаније.

1980. - У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља , због совјетске инвазије на Авганистан.

1989. - Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војчеха Јерузелског за председника Пољске.

1994. - Народна Скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни, који је почетком месеца контакт група понудила зараћеним странама. СР Југослвија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат.

1996. - На захтев међународних представника у послератној Босни, председник Републике Српске Радован Караџић, поднео је оставку на све јавне функције.

2001. - Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен на 4 године затвора за кривоклетсво и злоупотребу правде.


РОЂЕЊА

1814. - Семјуел Колт, који је направио револвер назван по његовом презимену.

1834. - Едгар Дега, француски сликар, графичар и вајар.



1893. - Владимир Мајаковски (на слици), руски писац.


СМРТИ

1427. - Стефан Лазаревић, српски кнез, син кнеза Лазара и кнегиње Милице.

1918. - Ђуро Стантић, спортиста.

1936. - Јован Жујовић, српски геолог и политичар

1947. - Убијен Аунг Сан, бурмански премијер.

1965. - Сигман Ри, корејски државник.

1984. - Марко Тајчевић, српски композитор, музиколог и музички критичар.

1992. - Убијен Паоло Барселино, италијански судија, специјализован за борбу против сицилијанске мафије.

Догодило се на данашњи дан - 20. јул


ДОГАЂАЈИ


1402. - Монголски кан Темерлан у бици код Ангоре, садашње Анкаре, победио турску војску и заробио султана Бајазита I, који је 1403. умро у ропству.

1917. - Потписана Крфска деклерација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Деклерацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић.

1919. - Почео је дводневни штрајк радника Југославије, у знак солидарности с револуцијама у совјетској Русији и Мађарској.

1944. - Немачки пуковник Клаус Шенк гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нациистичког лидера Адолфа Хитлера, подметањем бомбе под његов сто у бункеру "Вучја јама", код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени.

1969. - Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на месец. Армстронг је на месецу био 2 сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод "Аполо 11".

1974. - турске снаге извршиле десант на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији.

1976. - Амерички космички брод без људске посаде "Викинг 1" спустио се, после 11 месеци лета, на Марс и почео да шаље на Земљу јасне снимке те планете.

1982. - У експлозијама бомби, које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд Парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника.

2000. - После 9 дана преговора, завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедеценијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени.

2000. - Корзикански националисти прихватили, после преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти.

2001. - Немачки лидери полагањем венаца, званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57. година.


РОЂЕЊА

1847. - Макс Либерман, немачки постимпресионистички сликар.

1855. - Живојин Мишић (по старом календару 7. јул), српски војсковођа

1890. - Ђорђе II, грчки краљ.



1948. - Жан Рено (на слици), француски глумац.


СМРТИ

1031. - Робер II Побожни, француски краљ.



1813. - Погинуо Хајдук Вељко (на слици), српски јунак, познат и по речима "Главу дајем, Крајину не дајем".

1923. - Убијен Франциско Панчо Виља, мексички револуционар, вођа сељачке револуције.

1937. - Ђуљелмо Маркони, италијански инжењер.

1945. - Пол Валери, француски пиосац.

1951. - Убијен Абдулах, јордански краљ.

Догодило се на данашњи дан - 21. јул


ДОГАЂАЈИ

1718- Закључен Пожаревачки мир између Турске, Аустрије и Млетачке републике, после турског пораза у рату од 1714. до 1718. Тим миром Турска Аустрији препустила северну Србију, јужно од Саве, Банат и део Срема.

1774. - Склопљен Кучук-Кајнерџијски мир, којим је окончан рат Русије и Турске, од 1768. до 1774. у којем је турска војска доживела низ пораза.



1798. - Наполеон Бонапарта (на слици) после победе у бици код пирамида завладао Египтом.

1820. - Дански физичар Ханс Кристијан Ерстег представио је своје откриће, електромагнетизам.

1940. - У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт.

1960. - Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе.

1973. - Грчка прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска.

1983. - У Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981. године.

1993. - У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусте домове.



1994. - Руски писац Александар Исајевич Солжењицин (на слици) стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил.

1995. - Представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни, у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну "заштитну зону" УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе.



РОЂЕЊА

1816. - Паул Јулијус фон Ројтер, оснивач британске новинске агенције "Ројтерс".

1884. - Иван Ђаја, српски биолог и филолог.



1899. - Ернест Милер Хемингвеј (на слици), амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1954. године.

1938. - Ђорђе С. Пауновић, редовни професор Електротехничког факултета.


СМРТИ

1425. - Манојло II Палеолог, византијски цар.

1796. - Убијен Милорад Драшковић, министар унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1967. - Погинуо Алберт Џон Лутули, јужноафрички политичар, борац против апархејда.



1985. - Зоран Радмиловић (на слици), српски глумац.

1985. - Александар Вучо, српски песник и романописац.

1998. - Ален Шепард, амерички космонаут.