Догодило се на данашњи дан - 22. јул


ДОГАЂАЈИ

1456. - Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади.

1739. - Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напуста Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра, Београд и територија северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.

1933. - Амерички пилот Вили Пост I, сам облетео Земљу. Лет трајао 7 дана, 18 часова и 49 минута.

1941. - Почео устанак против немачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста.

1943. - Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.

1972. - Совјетска космичка сонда "Венера 8" спустила се на површину Венере, са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.



1981. - Турски терориста Мехмет Али Агџа, осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској (на слици: Али Агџа и папа Јован Павле II).

1991. - Председништво СФРЈ издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрварској.

1992. - Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора.

1997. - Италијански суд осудио нацистичког СС - официра Ериха Прибкеа на 5 година затвора, за злочине почињене у време Другог светског рата.

2001. - Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице "Курск", која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубини од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло.

РОЂЕЊА


356. пне. - Александар III Велики (на слици), македонски краљ.

1784. - Фридрих Вилхелм Бесел, немачки астроном и математичар.

1888. - Селман Ејбрахам Ваксман, амерички микробиолог, пореклом из Украјине, добитник Нобелове награде за медицину 1952. године.

1894. - Оскар Марија Граф, немачки књижевник

1898. - Александер Стерлинг Калдер, амерички вајар.

СМРТИ

1461. - Карло VII Победник, француски краљ.

1832. - Наполеон II, Војвода од Рајхштада, син Наполеона I Бонапарте и Марије Лујзе, унук Хабзбуршког цара.

1852. - Огист Мармон, француски војсковођа.

2001. - Индро Монтанели, италијански новинар.




2003. - У нападу америчких снага на једну резиденцију ирачког предсника Садама Хусеина у Мосулу, погинула су двојица његових синова Удај (на првој слици) и Кусај (на другој слици).

Догодило се на данашњи дан - 23. јул


ДОГАЂАЈИ


1759. - Руси у седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.

1828. - Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао "типографер", који се сматра првом писаћом машином.

1914. - Аустро-Угарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтавајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев, сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустро-Угарска 28. јула објавила рат Србији.

1942. - Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом.

1943. - У експлозији бомбе подметнуте у хотелу "Кинг Давид" у Јерусалиму, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. Одговорност преузела екстремна јеврејска ционистичка организација "Иргун".

1952. - У Египту извршен војни пуч, под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом.

1974. - Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу. То је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.

1982. - Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985. године.

1983. - Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеница убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље.

1991. - Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе, којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести.

1994. - У Београду формирана странка Југословенска левица - ЈУЛ.

1995. - Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева.

1996. - У Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма "Опреми и обучи", намењен армији Федерације Босне и Херцеговине.

1997. - Скупштина Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ.

1999. Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици "Мир" 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.

1999. - У Старом Грацком код Липљана, Косово и Метохија, убијено 14 српских жетелаца. Починиоци још нису пронађени.





РОЂЕЊА



1892. - Хаиле Селасије I (на слици), етиопски цар.

1906. - Владимир Прелог, швајцарско-хрватски хемичар и Нобеловац.



1931. - Виктор Корчној (на слици), руски шаховски велемајстор, један од најбољих шахиста XX века.

1963. - Слободан Боба Живојиновић, српски тенисер.


СМРТИ

1757. - Доменко Скарлати, италијански композитор, виртуоз на чембалу.



1875. - Ајзак Мерит Сингер (на слици), амерички проналазач, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину.

1885. - Јулисиз Симпсон Грант, амерички генерал и државник.

1916. - Вилијам Ремзи, шкотски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1904. године.

1948. - Дејвид Ворк Грифит, амерички режисер и продуцент.


1951. - У затвору умро француски маршал Анри Филип Петен (на слици), јунак из Првог српског рата,који је, међутим, током Другог светског рата, после капиталације Француске, био шеф профашистичког режима.



1966. - Монтгомери Клифт (на слици), амерички глумац.

1999. - Хасан II, марокански краљ.

Догодило се на данашњи дан - 24. јул


ДОГАЂАЈИ



1567. - Шкотска краљица Марија Стјуарт (на слици) приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла у Енглеску, где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.

1704. - Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука, преузеле су Гибралтар од Шпанаца.

1799. - Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.

1923. - У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.

1943. - Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију "Гомора".

1946. - САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.



1967. - Француски председник Шарл де Гол (на слици) завршио је свој говор у Монтреалу ускликом "Живео слободни Квебек", што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.

1974. - Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.

1981. - У кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.

1985. - Ганди је потписао примирје са вођом Сика.

2001. - СР Југославија је добила шесту савезну владу, с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.



2003. - Босански Србин Дарко Мрђа (на слици), признао је пред Трибуналом у Хагу, кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашчић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.



2007. - Скупштина Србије (на слици Дом Народне скупштине Републике Србије) усвојила још једну Резолуцију, којом се не прихвата независност Косова и Метохије.


РОЂЕЊА

1783. - Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник.



1802. - Александар Дима Отац (на слици), француски писац.

1803. - Адолф Адам, француски писац.

1828. - Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.



1828. - Вилхемина Мина Караџић (на слици), српска сликарка и песникиња, ћерка Вука Караџића.

1968. - Драган Шутановац, српски политичар.

1974. Харис Бркић, бивши југословенски кошаркаш.


СМРТИ

1804. - Српска потера предвођена Миленком Стојковићем, ухватила је и погубила београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.

1862. - Мартин Ван Бјурен, амерички политичар.

1883. - Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.



1906. - Стеван Сремац (на слици), најизразитији представник хумористичне прозе.

1925. - Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији.

1974. - Џејмс Чедвик, енглески физичар.



1980. - Питер Селерс (на слици), британски филмски глумац, комичар.

1991. - Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јеврејин, нобеловац.



2000. - Клод Соте (на слици), француски филмски редитељ, оскаровац.

Догодило се на данашњи дан - 25. јул


ДОГАЂАЈИ


1261. - Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога, ушао у небрањени Константинопољ (Цариград). Латински цар Балдуин II побегао из њега. Тако је престало да постоји Латинско царство.

1907. - Јапан прогласио протекторат над Корејом, с правом контроле владе те земље.

1909. - Француски пилот Луј Блерио први прелетео авионом Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута.



1917. - Холанђанка Маргарета Гертруде Цале, познатија као Мата Хари (на слици), осуђена на смрт, под оптужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.

1943. - Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Мусолини ухапшен и интерниран, а 1945. стрељан.

1957. - Тунис постао република.

1963. - СССР, САД и Велика Британија закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.

1968. - Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.


1982. - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасеф Арафат (на слици) у Бејруту потписао деклерацију којом је прихватио резолуције Уједнињених нација о постојању државе Израел.

1988. - Скупштина Србије усвојила Нацрт амандмана на Устав - чијим је, каснијим усвајањем, Србија конституисана на целој својој територији, а покрајине Војводина и Косово и Метохија изгубиле елементе државности. Дотад су у Србији, практично, постојала три уставна система.

1991. - Совјетски председник Михаил Горбачов пределожио лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу, у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме.

1994. - Израел и Јордан у Вашингтону потписали деклерацију, којом је окончано ратно стање између две државе.

1995. - Међународни суд за ратне злочине на простору бивше СФРЈ у Хагу, подигао оптужнице против Ратована Караџића, Ратка Младића и Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Лидер босанских Срба Радован Караџић и генерал Ратко Младић, оптужени су за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

2000. - Суперсонични авион "Конкорд" компаније Ер Франс, срушио се близу Париза, непосредено по полетању. Погинуло 109 путника и чланова посаде и 4 особе на земљи.

2001. - Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. године у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења, а у новембру 2005. суд одлучио да случај Адеми уступи хрватском правосуђу.



РОЂЕЊА

1848. - Артур Џејмс Балфур, британски државник.



1894. - Гаврило Принцип (на слици), српски национални борац, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

1894. - Волтер Бренан, амерички филмски глумац.

1976. - Јовица Тасевски - Ентернијан, македонски песник, есејиста и књижевни критичар,

1978. - Луис Џој Браун, прва "беба из епрувете".

1983. - Ненад Крстић, српски кошаркаш.

1985. - Џејмс Лаферти, амерички глумац.


СМРТИ

306. - Констанције I Хлор, римски цар.



1817. - Убијен Ђорђе Петровић Карађорђе (на слици), вођа Првог српског устанка. Налог за убиство је дао књаз Милош Обреновић. Милош је као доказ верности, послао Карађорђеву главу турском султану.

1834. - Семјуел Тејлор Колриџ, енглески песник.

1843. - Чарлс Мекинтош, швајцарски хемичар.



1878. - Милица Стојадиновић Српкиња (на слици), српска песникиња.

1934. - Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса.

1986. - Винсент Минели, амерички филмски режисер, италијанског порекла.

Догодило се на данашњи дан - 26. јул


ДОГАЂАЈИ


1567. - Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци.

1858. - Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента.

1887. - Излази прва књига о есперанту Лудвига Земенхофа.

1908. - Основан ФБИ, обавештајна и контраобавештајна организација САД. У почетку јој је задатак био борба против шпијуна и кријумчара у САД у њеним поседима, али је током времена примила и офанзивни карактер - прикупљање обавештајних података у другим државама.



1941. - Председник САД Френклин Делано Рузвелт (на слици) "замрзао" сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.

1945. - На парламентарним изборима у Великој Британији победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли и на месту премијера заменио Винстона Черчила.



1950. - Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ру (на слици).



1953. - Нападом на касарну "Монкада" у граду Сантјаго де Куба, Фидел Кастро (на слици) почео борбу против режима диктатора Фулхенсија Батисте.

1956. - Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније.



1963. - У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу (на слици), погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен.

1965. - Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност.

2000. - Новинара Мирослава Филиповића, дописника листа "Данас" и ДФП из Краљева, Војни суд у Нишу осудио на 7 година затвора, на основу оптужнице за кривично дело шпијунаже и ширење лажних вести (о акцијама појединих припадника југословенских оружаних снага на Косову и Метохији).

2001. - Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензионисаног генерала војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције "Олуја" 1995. године у Крајини, у Хрватској. Ухапшен је 8. децембра 2005. г. у летовалишту на Тенерифи, у Шпанији и изручен трибуналу.

2002. - У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.


РОЂЕЊА

1817. - Бранвел Бронте, енглески књижевник.



1856. - Џорџ Бернард Шо (на слици), енглески драмски писац, добитник Нобелове награде за књижевност.

1875. - Карл Густав Јунг, швајцарски психијатар.

1894. - Алдо Хаксли, есејиста XX века.

1908. - Салвадор Аљенде Госенс, чилеански државник.

1919. - Џемс Лавлок, енглески хемичар.



1928. - Стенли Кјубрик (на слици), амерички филмски режисер.

1943. - Мик Џегер, оснивач рок-групе "Ролинг стоунс".



1964. - Сандра Булок (на слици), америчка глумица.

1973. - Кејт Бекинсејл, енглеска глумица.


СМРТИ

1902. - Шарл Дадан, француско-амерички пчелар.

1952. - Ева Перон, популарна "прва дама" Аргентине, супруга Хуана Перона.

1984. - Џорџ Харас Галуп, амерички статистичар.


1985. - Фреди Перлман (на слици), анархиста, критичар капитализма, писац, теоретичар и музичар.

2003. - Џон Шизинџер, британски редитељ.

Догодило се на данашњи дан - 27. јул


ДОГАЂАЈИ



1189. - Српски велики жупан Стефан Немања (на слици) угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу, на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату и склопили споразум. Био је то први уговор између средњовековне Србије и Немачке, који је потписан у историји. Уговор није у потпуности реализован због сплета околности које су уследиле. Овај уговор се може сматрати почетком српске дипломатије.

1540. - Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII.

1789. - Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент.

1830. - У француској је избила тродневна "Јулска револуција", изазвана одлуком краља Шарла X Бурбанског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску.

1874. - У Крагујевцу је покренут лист "Глас јавности", гласило социјалиста Светозара Марковића.

1921. - Канадски лекари Фредерих Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести.

1941. - У Босни и Херцеговини и Хрватској је почео устанак против немачке окупације, под вођством комуниста.

1953. - У Пинмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН (САД).

1955. - Аустрија је обновила државни суверенитет, пошто су земљу, након 17 година, напустиле стране трупе - немачке , по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније.

1985. - У државном удару у Уганди, свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, када га је оборио Иди Амин Дада.



1989. - Кристер Петерсон проглашен кривим и осуђен на доживотну робију, убог убиства шведског премијера Улофа Палмеа (на слици) 1986. године. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.

1990. - Белорусија је прогласила независност од тадашњег СССР-а.

1996. - Током Олимпијских игара у Антланти, експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје, а рањено 110 људи.

1998. - Бивша стажисткиња у Белој кући, Моника Луински, дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном.

2001. - САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још 5 година.

2007. - У селу Јабуковац, надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет, а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.




РОЂЕЊА



1824. - Александар Дима син (на слици), француски романописац.



1832. - Ђура Јакшић (на слици), највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. века.

1835. - Ђозуе Кардучи, италијански песник, добитник Нобелове награде за књижевност 1906.

1872. - Станислав Бинички, српски композитор и диригент.



1907. - Петар Лубарда (на слици), југословенски сликар.

1979. - Владан Савић, црногорски фудбалер.


СМРТИ

916. - Климент Охридски, словенски просветитељ.



1841. - У двобоју је погинуо Михаил Јурјевич Љермонтов (на слици), руски песник.

1844. - Џон Далтон, енглески хемичар и физичар.

1917. - Емил Теодор Кохер, швајцарски хирург, добитник Нобелове награде за медицину 1909.

1931. - Август Форел, швајцарски лекар.



1960. - Сима Пандуровић (на слици), српски писац.

1967. - Вељко Петровић, српски писац.

1970. - Антонио де Оливеира Салазар, португалски диктатор.

1980. - Мохамед Реза Пахлави, ирански шах.



1984. - Џејмс Мејсон (на слици), британски филмски и позоришни глумац.

2003. - У 101. години умро Боб Хоуп, славни амерички комичар.

Догодило се на данашњи дан - 28. јул


ДОГАЂАЈИ



1330. - Српски краљ Срефан Дечански (на слици) потукао је у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици.

1402. - Битка код Ангоре. Тамерлан победио Бајазита.

1586. - Томас Хериот из Колумбије донео први кромпир у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао у исхрану.

1821. - Перу прогласио независност од Шпаније.

1858. - Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађ Јадара Конаија са полеђине једног уговора.

1868. - Ратификован 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство.



1876. - У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-Паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених (на слици - Црногорска застава из битке, оштећена од турских метака).

1914. - Аустро-Угарска је објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата.

1919. - У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала.

1937. - Јапанци у Кинеско-јапанском рату заузели Пекинг.

1940. - Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту.

1941. - У одмазди за пожаре у немачким гаражама, Немци у Београду у Другом светском рату, стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.

1945. - Амерички бомбардер Б25 у густој магли ударио у "Емпајер стејс билдинг" у Њујорку, тада највишу зграду у свету. Погинуло 14 људи.



1974. - На Ловћенском највишем врху тзв. Језерском врху, свечано је отворен Његошев маузолеј (на слици).

1976. - У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тан Гшан, погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи.

1984. - Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока, као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980.

2000. - Мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара.

2001. - Алехандро Толедо преузео дужност предедника Перуа, као први предсеедник индијског порекла у историји те земље.

2001. - Делегација СРЈ и Србије, коју су чинили Обрен Јоксимовић, министар здравља у Влади Србије (као лични изасланик председника СРЈ Војислава Коштунице), Небојша Човић, потпредседник Владе Србије и новоименовани представник државе за Космет и Момчило Трајковић, шеф Савезног комитета за Космет, посетила је Србе који већ осамнаести дан протестују у Грачаници, тражећи да сазнају било какву чињеницу о својих 1.300 отетих и несталих рођака.





РОЂЕЊА

1899. - Велибор Глигорић, српски књижевник и позоришни критичар.



1938. - Арсен Дедић (на слици), хрватски композитор и музичар.

1983. - Владимир Стојковић, српски фудбалски репрезентативац.


СМРТИ

450. - Теодосије II, источноримски (византијски) цар.

1655. - Сирано де Бержерак, француски писац.



1741. - Антонио Вивалди (на слици), италијански композитор и виртуоз на виолини.



1750. - Јохан Себастијан Бах (на слици), немачки композитор.




1794. - Погубљен Максимилијан Робеспијер (на слици), један од главних вођа Француске револуције. Погубљен је на гиљотини, без суђења.

1942. - Вилијам Питри, британски археолог.

1968. - Ото Хан, немачки хемичар и нуклеарни физичар. Добитник Нобелове награде за хемију 1944.



1980. - Милан Ајваз (на слици), српски глумац.

2003. - Боб Хоуп, амерички комичар.

2004. - Франсис Крик, енглески биолог.

Догодило се на данашњи дан - 29. јул


ДОГАЂАЈИ



1526. - У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин (на слици).

1878. - Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу.

1900. - Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Атентаор 1901. године извршио самоубиство.

1940. - Почела ваздушна офанзива Немачке на Велику Британију у Другом светском рату.

1946. - У Паризу почела мировна конфедерација земаља - победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.

1948. - На стадиону "Вембли" у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата.

1967. - У Вијетнамском рату, у пожару, оштећен амерички носач авиона "Форестал". Погинуло 130 људи.

1973. - Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападоплос, постао председник Грчке.



1981. - У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер (на слици).

1985. - Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.

1992. - Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.

1994. - Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је умро.

1996. - Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.

1999. У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних заједница 30. јула усвојила деклерацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене.

2005. - Астрономи су објавили откриће Ериде (патуљаста планета).


РОЂЕЊА

1805. - Алексис де Токвил, француски историчар и политичар.



1871. - Григориј Јефимович Распућин (на слици), сибирски сељак, пустолов, а затим верски секташ.

1883. - Бенито Мусолини, италијански диктатор и фашиста.

1905. - Даг Хамаршелд, шведски политичар.



1925. - Микис Теодоракис (на слици), грчки композитор.


СМРТИ

1108. - Филип I Француски, француски краљ.



1856. - Роберт Шуман (на слици), немачки композитор.



1890. - Винсент ван Гог (на слици), холандски сликар.



1983. - Дејвид Нивен (на слици), британски позоришни и филмски глумац, добитник "Оскара".



1983. - Луис Буњуел (на слици), шпански филмски режисер.

1994. - Дороти Хоџкин, енглески хемичар.

2001. - Едвард Гјерек, лидер пољске комунистичке партије.

Догодило се на данашњи дан - 30. јул


ДОГАЂАЈИ

1419. - Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу, и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно са градоначелником. То је био почетак хуситских ратова.

1935. - У Великој Британији објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи "књигу која ће имати цену као 10 цигарета". Прва таква књига била је "Аријел" Андреа Мороа.


1945. - Јапанска подморница потопила, у Другом светском рату, америчку крстарицу "Индијанаполис". Погинуло 800 људи.

1971. - Амерички васионски брод "Аполо 15" с космонаутима Дејвидом Скотом и Џемс Ирвин спустио се на Месец.

1971. - У судару јапанског борбеног и путничког авиона "Боионг 727" погинуле 162 особе.

1974. - Турска, Грчка и Велика Британија, потписале споразум о прекиду ватре на Кипру.

1975. - У Хелсинкију почела Конференција о сарадњи, која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС после трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу.

1993. - Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум.

1997. - У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на перепуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи.

1999. - Напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле "панамску операцију".

2001. - Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење.

2002. - За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан.

2005. - На Светском првенству у Монтреалу ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе постала је нови светски првак.


РОЂЕЊА

1511. Ђорђо Вазари, италијански сликар и архитекта.



1818. - Емили Бронте (на слици), енглеска књижевница ирског порекла.

1862. - Николај Јудентич, руски генерал.

1863. - Хенри Форд, амерички инжењер.

1898. - Хенри Мур, британски вајар.

1947. - Арнолд Шварценегер, амерички глумац и политичар.




1964. - Вивика А. Фокс (на слици), америчка глумица.


СМРТИ



1771. - Томас Греј (на слици), енглески песник.

1784. - Денис Дидро, француски филозоф и писац.



1898. - Ото фон Бизмарк Шенхаузен (на слици), ујединитељ Немачке.

1912. - Муцухито, јапански цар.



1996. - Клодет Колбер (на слици), звезда холивудских комедија.



2007. - Ингмар Бергман (на слици), шведски редитељ.

Догодило се на данашњи дан - 31. јул



1498. - Шпански морепловац Кристифор Колумбо (на слици) на трећем путовању у нови свет, открио острво које је назвао Тринидад.



1789. - Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова (на слици) и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији.

1919. - У Немачкој донет Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република.



1941. - Немачки маршал Херман Геринг (на слици) дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху, да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја.



1956. - Пуковник Никола Лекић (на слици) први је у Југославији пробио звучни зид у обрушавању авиона Ф-86 Е "Сејбр", изнад аеродрома "Батајница".

1964. - Амерички васионски брод без људске посаде "Ренџер 7" емитовао прве снимке тамне стране Месеца.

1991. - Председници СССР и САД Михаил Сергејевич Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.

1993. - Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто је једнонедељно примирје на Блиском истоку.

1994. - Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида.



2001. - Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанског Србина Стевана Тодоровића (на слици) на 10 година затвора, због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ.



2002. - На основу споразума владе Босне и Херцеговине и Хрватске, у Карловцу, бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић (на слици) осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна.



2003. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Миломира Стакића (на слици) на доживотни затвор, због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор.

2003. - Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 километара на сат.


РОЂЕЊА



1800. - Фридрих Велер (на слици), немачки хемичар.

1906. - Иван Софта, босанскохерцеговачки књижевник.

1912. - Милтон Фридман, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију 1976.

1914. - Луи Де Финес, француски глумац.

1919. - Примо Леви, италијански књижевник.

1962. - Весли Снајпс, афроамерички филмски глумац.

1965. - Џоан Роулинг, шкотска књижевница, ауторка бестселера о дечаку Харију Потеру.

1973. - Абдул Азиз Ал-Катран, фудбалер Саудијске Арабије.

1976. - Пауло Ванчопе, фудбалер Костарике.


СМТРИ



1648. - У борби с Турцима погинуо прославњени српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић (на слици) и један од најомиљенијих јунака народне ускочке епике.

1784. - Дени Дидро, француски филозоф и писац.



1849. - У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи (на слици), један од вођа националног покрета 1848. Отац му је био Србин Стеван Петровић, а Шандорово крштено име је Александар.



1886. - Франц Лист (на слици), мађарски композитор, пијаниста и диригент.

1914. - Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник "Иманитеа", касније листа француских комуниста.



1944. - Као пилот савезничког авиона у другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери (на слици), аутор "Малог принца", једне од најчитанијих књига на свету.



1967. - Вивијен Ли (на слици), енглеска глумица.

1997. - Бао Дај, вјетнамски цар.

2001. - Франциско Коста Гомес, португалски председник.

Догодило се на данашњи дан - 01. август


ДОГАЂАЈИ




527. - Источноримски (византијски) цар Јустинијан (на слици), ступио је на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји.

1291. - Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске.

1774. - Џозеф Пристли, британски хемичар, открио гас који је назвао "dephologisticated air". Овај гас је данас познат као кисеоник.

1778. - Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.



1806. - Српски устаници победили Турке на Мишарском пољу код Шапца, што је била и највећа победа Карађорђеве војске у Првом српском устанку (слика "Бој на Мишару" аутора Афанасија Шелаумова).

1813. - Изашао је први број првог српског дневног листа "Новина сербских", у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. због проблема са штампаријом.

1834. - Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.



1859. - Аранђеловац (на слици) је добио садашњи назив. Ову варошицу је основао српски кнез Милош Обреновић.



1877. - У засеоку Ћурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике, која је по њему добила име - Панчићева оморика (на слици).

1894. - Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини.

1914. - Четири дана после аустријског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију. Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност.



1921. - Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу које је забрањен рад Комунистичке партије и њеним посланицима у Скупштини (којих је било педесет осам) поништила мандате (на слици - симбол Комунистичке партије).

1936. - Једанаесте олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер.

1944. - У Варшави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби, Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре.

1966. - Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку "културне револуције", која је трајала 10 година.

1994. - Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима, због патњи током немачке окупације у Другом светском рату.


РОЂЕЊА



10 п.н.е. - Клаудије (на слици), римски цар и историчар.

126. - Пертинакс, римски цар.

1744. - Жан Батист Ламарк, француски научник.

1810. - Камило Бенсо Кавур, италијански државник и први министар и председник уједињене Италије.

1830. - Мери Харис, амерички борац за радничка права.



1844. - Херман Мелвил (на слици), амерички књижевник.




1910. - Бојан Ступица (на слици), српски позоришни и филмски режисер, сценограф и глумац, словеначког порекла.



1952. - Зоран Ђинђић (на слици), председник Владе Србије (2000-2003)



1953. - Богдан Диклић (на слици), српски глумац.

1970. - Дејвид Џејмс, енглески фудбалер.

1979. - Ненад Ђорђевић, српски фудбалер.

1984. - Бастијан Швајнштајгер, немачки фудбалер.


СМРТИ

1137. - Луј VI, краљ Француске.

1627. - Јурај Бараковић, хрватски песник.

1714. - Ана, енглеска краљица.



1860. - Погинуо у атентату у Котору Данило Петровић (на слици), црногорски кнез.

1855. - Станислав Винавер, српски писац и једна од најистакнутијих личности београдског модернистичког покрета између два светска рата.

1973. - Валтер Улбрихт, источнонемачки државник и први секретар Јединствене радничке партије Немачке.

1996. - Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар.

Догодило се на данашњи дан - 02. август




Danas je Ilindan, dan svetitelja Ilije, među pravoslavnim Srbima jedan od najpoštovanijih praznika. U narodu se veruje da sveti Ilija upravlja munjama i gromovima, pa ga zovu i Gromovnik; tog dana se ne radi u polju jer se veruje da bi rad mogao da navuče gnev svetitelja. Sveti Ilija je rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio, njegov otac Savah video je oko sina anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice Serepti i vaskrsao njenog umrlog sina. Na Horivu je prorok Ilija ragovarao sa Bogom i čuo mu glas. Kod nas postoji verovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svežije noći, te otud izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije."

1789. - Francuska Ustavotvorna skupština izglasala je Deklaraciju prava čoveka i građanina; stvorena je pod uticajem ideja prirodnog prava, po ugledu na deklaracije prava koje su pojedine države SAD donele ranije. Deklaracija proklamuje izvesna osnovna, prirodna i nezastariva prava čoveka kojih ga nikakva vlast ne može lišiti. Uticaj ovog akta bio je veliki, ne samo na ustavnu praksu Francuske nego i mnogih zemalja sveta. Mnoge sadašnje deklaracije imaju za osnov rešenja iz ove deklaracije, ali ih proširuju novim, posebno socijalnim i ekološkim pravima.


1893. - Donesen je propis kojim se prvi put u vojsku Kraljevine Srbije uvodi "vazdušna sila". Dokument je potpisao kralj Aleksandar Obrenović i njime je predviđeno da se pri "indžiniriji", u svakoj diviziji "po mogućstvu", obrazuju još i "vazduhoplovska i velosipedska odeljenja" balona, jer se prvi avion, letelica braće Rajt, pojavio tek desetak godina kasnije. Današnji dan slavi se kao Dan avijacije Ratnog vazduhoplovstva i odbrane Vojske Jugoslavije.


1903. - U Beogradu je održan osnivački kongres Srpske socijaldemokratske partije i Glavnog odbora Radničkog saveza. Srpska socijaldemokratska partija i Glavni radnički savez delovali su u Srbiji do Prvog svetskog rata. Obnovljeni su 1918. godine. Aprila 1919. godine ova partija se ujedinila sa drugim jugoslovenskim socijaldemokratskim strankama u Socijalističku radničku partiju Jugoslavije.


1945. - Završena je Postdamska konferencija sila pobednica u Drugom svetskom ratu. Konferencija je počela 17. jula i na njoj je donesena odluka o budućem razvoju pobeđene Nemačke, uz zaključak da se nemački militarizam mora u korenu uništiti.


1990. - Irak je izvršio invaziju na Kuvajt i okupirao ga.


1994. - Vlada Srbije zatražila je od vlasti Republike Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe



2001. - Bosanski Srbin, general Radislav Krstić (na slici) osudjen u Hagu na 45 godina zatvora, zbog masakra nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. godine.



[/u][/b]РОЂЕЊА


1876. - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić , profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpske akademije nauka) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija.



1932. - Rođen je irski pozorišni i filmski glumac Piter O'Tul (na slici), kojem su specifičan izgled i majstorska gluma omogućile da nenadmašno tumači uloge senzitivnih i ambivalentnih ličnosti. Filmovi: "Lorens od Arabije", "Beket", "Lord Džim", "Zima jednog lava", "Noć generala", Ja Petko", "Doviđenja gospodine Čips", "Vladajuća klasa".



1942. - Izabela Aljende (na slici), španska književnica.


СМРТИ



1589. - Ubijen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa, dok je sa svojim trupama opsedao Pariz. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata-kalvinista). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udružio se sa vođom hugenota iz Navare - Anrijem od Navare, budućim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon.


1799. - Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.



1921. - Umro je italijanski operski pevač Enriko Karuzo (na slici), jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.


1922. - Umro je američki izumitelj britanskog porekla Aleksandar Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.


1934. - Umro je nemački predsednik feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik štaba nemačke Vrhovne komande. Kancelar Adolf Hitler proglasio je istog dana sebe "firerom" (vođom), preuzevši apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle poraza
Nemačke u Prvom svetskom ratu.


1936. - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao i 1903. konstruisao je prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu proizvodio je avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su se pokazali kao vrlo dobri u svoje vreme.[/b]

Догодило се на данашњи дан - 03- август

ДОГАЂАЈИ [/




216. пне. - Картагински војсковођа Ханибал (на слици) је у Другом пунском рату код Кане, у југоисточној Италији, нанео најтежи пораз Римљанима у историји Римског Царства. Рим је захватила паника, која је запамћена по изреци „Ханибал анте портас“ (Ханибал пред вратима).


1347. - Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.


1571. - Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва.


1675. - Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.


1858. - Енглески истраживач Џон Спик открио је језеро Викторија, извориште реке Нил.


1881. - Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.


1884. - Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.



1904. - Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама (на слици) је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор).


1914. - Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.



1936. - Амерички атлетичар Џеси Овенс (на слици) је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимијским играма у Берлину.


1940. - Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.


1958. - Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Сверном полу.


1996. - Уједињене Нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.


2002. - Председник владе Србије Зоран Ђинђић примио је у Прагу (Чешка) награду Фондације Вацлав Полак за допринос развоју демократије у Србији.

РОЂЕЊА


1770. - Фридрих Вилијем III, пруски краљ од 1797. до 1840.




1872. - Хакон VII, (на слици) норвешки краљ од 1905. до смрти 1957.


1883. - Алберт Халер, хрватски књижевник. (†1945.)


1903. - Хабиб Бен Али Бургиба, тунижански државник.

СМРТИ


1460. - Џејмс II од Шкотске, шкотски краљ.



1924. - Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (* 1857.)


1928. - Јован Авакумовић, српски политичар и правник (* 1841.)


1954. - Габријел Колет, француска књижевница.



1968. - Константин Рокосовски (на слици), маршал совјетског савеза



1977. - Макариос (на слици), кипарски архиепископ.



2001. - Момир Гавриловић (на слици), припадник Службе државне безбедности.



2008. - Александар Солжењицин (на слици),руски књижевник и совјетски дисидент.

Догодило се на данашњи дан - 04. август


ДОГАЂАЈИ


1578. - Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо.


1704. - У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар.


1789. - Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца.


1791. - Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског Царства.


1870. - Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена.


1914. - Немачке трупе напале су Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност.


1916. - Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва.


1944. - У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату.


1954. - Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П-1“ извео је свој први лет.


1983. - Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата.


1992. - Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи.


1993. - Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима.


1993. - Снаге босанских Срба освојиле су све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града.


1994. - Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са босанским Србима и затворила границу на реци Дрини.


1995. - Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.


1999. - У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова.


2000. - Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век.


2001. -
Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада.


Председници Северне Кореје и Русије, Ким Јонг-Ли и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Пјонг Јанг мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.



РОЂЕЊА


1792. - Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма.


1859. - Кнут Хамсун Педерсен, норвешки писац , добитник Нобелове награде за књижевност 1920.


1965. - Фредрик Рајнфелт, шведски политичар.


1966. - Хали Бери, афроамеричка глумица.


СМРТИ

1060. -Анри I, француски краљ (* 1008.)


1875. - Ханс Кристијан Андерсен, дански писац. (*1805.)


1890. - Иван Мажуранић, хрватски песник (* 1814.)


1907. - Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. (* 1843.)


1921. - Алија Алијагић, комунистички револуционар. (*1896.)


1948. - Милева Марић-Ајнштајн, српска математичарка. (*1875.)


1977. - Ернст Блох, немачки филозоф.


1997. - Жан Калман, најстарија особа на свету, Францускиња

Догодило се на данашњи дан - 05. август

Догађаји
1583. - Хемфри Гилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џону на Њуфаундленду.


1716. - Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од oko 76.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 150.000 људи под командом Дамада Али Паше. У бици погинуло око 2000 аустријских и око 30.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739.


1895. - Почиње шаховски турнир у Хејстингсу.


1914. -
Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској.
Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату.


Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо.


1915. - Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву.


1940. - Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.


1943. - Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород.
1949. - У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова.


1963. - СССР, САД и Велика Британија потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба.


1974. - председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа.


1994. - Авиони НАТО бомбардовали положаје босанских Срба око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман.


1995. - САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње.


2001. - Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.



РОЂЕЊА


1844. - Иља Јефимович Рјепин, руски сликар.


1850. - Ги де Мопасан, француски писац.


1876. - Драгутин Димитријевић Апис, генералштабни пуковник војске Краљевине Србије. (†1917.)


1930. - Нил Армстронг, први човек који је крочио на Месец, 20. јула 1969.


1906. - Џон Хјустон, амерички филмски редитељ.



СМРТИ
1892. - Стефан Анђелић, парох сријемско-митровачки.


1895. - Фридрих Енгелс, немачки филозоф и социолог. (*1820.)


1962. - Мерилин Монро, америчка филмска глумица .


1984. - Ричард Бертон, британски позоришни и филмски глумац.


1986. - Химзо Половина, бошњачки музичар. (* 1927.)


1998. - Тодор Живков, бугарски комунистички лидер.


2000. - Алек Гинис, британски глумац.