Američki glumac Roj Šajder, poznat po ulozi šerifa Brodija u Spilbergovom trileru "Ajkula" i portretu čuvenog koreografa Boba Fosa u mjuziklu "Sav taj džez", preminuo je u nedelju u 75. godini života.

Kako su javile agencije, Šajder je bolovao od raka krvnih ćelija, multiplog mijeloma, i tokom protekle dve godine lečen je na Institutu za mijelom Univerziteta Arkanzas, gde je i preminuo.

Šajder je u svojoj bogatoj karijeri imao dve nominacije za Oskara: jednu za glavnu u logu u filmu "Sav taj džez" (1979), a drugu za najbolju sporednu ulogu - policajca Rusoa u Fridkinovom filmu "Francuska veza" (1971).

Takođe je igrao u Pakulinom "Klutu", Šlezingerovom "Maratoncu", akcionom filmu "Plavi grom" i naučnofantastičnom "Odiseja u svemiru: 2010", špijunskom trileru "Ruska kuća" i mnogim drugim.

Francuski pisac Alen Rob-Grije, koji se smatra ocem i jednim od glavnih protagonista "novog romana", umro je 18. februara, u 85. godini, saopštila je Francuska akademija nauka i umetnosti.

Rob-Grije je umro u bolnici u gradu Kan, u Normandiji, gde je primljen tokom vikenda zbog srčanih tegoba.

Književnik, koji je poreklom iz Bresta, u Bretanji, regionu na atlantskoj obali Francuske, autor je nekoliko desetina knjiga, od kojih su mnoge prevedene na srpski jezik.

Rob-Grije je široj srpskoj publici poznat od 2004. godine, kada je bio gost Beogradskog sajma knjiga, na kome je predstavio roman "Repriza".

U literaturu je ušao pedesetih godina prošlog veka, kada je postao teoretičar i jedan od najpoznatijih predstavnika francuskog "novog romana".

Filmsku karijeru je započeo 1961. godine kada je napisao scenario po sopstvenom romanu za film "Prošle godine u Marijenbadu", za koji je bio nominovan za Oskara.

Kasnije se proslavio i kao režiser filma "Lepa zatočenica", a poslednji film, "Gradiva", snimio je u 85. godini.

Smatra se da je njegov rad inspirisao reditelje kao što su Dejvid Kronenberg i Dejvid Linč.

Pre tri godine Rob-Grije je izabran u Francusku akademiju nauka i umetnosti, ali se u njoj nikada nije pojavio.

Mira Alečković srpska pesnikinja.

Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu se prvim pesničkim uzletima javlja pred Drugi svetski rat. Ona je jedna od najplodnijih, najaktivnijih i, istovremeno, zapaženijih imena srpske i šire, južnoslovenske dečje literature. Preko dvadeset objavljenih knjiga za mlade, uredjivanje dečjih i omladinskih listova i časopisa Mladost, Pionir, Poletarac, Zmaj; status pisca čiji tekstovi ulaze u obaveznu školsku i domaću lektiru, učešće u javnom životu - donosi joj nepodeljene simpatije kulturnog javnog mnjenja i prisustvo u gotovo svakom detetu i narastaju mladih uopšte. Najpoznatija dela Mire Alečković su zbirke pesama Zvezdane balade (1946), Srebrna Kosa (1955), Prijatelji (1956), Lastavice (1957), Sunčani soliteri (1970), Ne mogu bez snova (1980) i Staza srebrom izvezena (1982). Objavila je i roman "Zbogom velika tajno" (1960). Pesničko delo Sanjalice (1975), po svemu, najvernije izrazava njenu poetiku.
Tematski milje Mire Alečković je bogat i univerzalan. Peva o svemu dostupnom detetovom poimanju i o onome što izaziva i podstiče radoznalost i maštu. Prva slova, deca, škola, prijateljstvo, igra, šala, svakodnevno dečje okruženje, tkivo je njenih pesničkih knjiga. Ipak, domovina i majka, rat, borba partizana i deca u vrtlogu rata, njene su velike teme.
Pesništvo autora Zvezdanih balada je svojevrstan ekvivalent estetske stvarnosti; poezija koja, u nekim svojim segmentima, ostavlja utisak odseva konkretne istine. Motivi realnog, koliko i mastovita istinitost, označili su izvestan iskorak u odnosu na prethodno stanje i stvaraoce koji se, iole, uzimaju kao činioci kontinuiteta razvoja književnosti, ali - ne utoliko istinitije i na visem nivou od same stvarnosti.
Prva etapa autorkinog stvaralaštva inspirisana je Narodnooslobodilačkom borbom kao "zvezdanim trenutkom naše istorije". Najranije pesme Mališan na straži, Seti se, druže, Mi smo deca, zapravo nagoveštavaju pesnika revolucije i zvezdanih balada. Dolazeći neposredno iz borbe, sa potresnim slikama o dečjem stradanju, bolu i strahu, slikala je patnje mladih i njihovo suočavanje sa neprijateljskom opasnošću; njihovo postojano držanje i podvige sto se uzdižu do zvezda.

Preminuo operski pevač Ivan Rebrov

Čuveni nemački operski pevač Ivan Rebrov umro je u Nemačkoj u 77. godini posle teške bolesti, saopštio je njegov agent Rihard Veber.

Pevač, rođen kao Hans Rolf Ripert, često je nazivan duhovnim sinom velikog ruskog basa Fjodora Šaljapina i Nemcem s ruskom dušom, posedovao je čudesan glas dijapazona od tenora do basa. Iako je bolovao od dijabetesa vodio je aktivnu koncertnu delatnost. No, po savetu lekara, zbog oporavka nije nastupao tri meseca.

Rebrov je od aprila nameravao da izvede seriju koncerata, za koje su karte bile već raspodate, navodi agencija RIA"Novosti". Zahvaljući majci Ruskinji, čiji je idol bio Šaljapin, Rebrov je zavoleo rusku muziku. Porodica Ripert se iz emigracije u godinama fašizma, vratila u Nemačku 1953. godine. Hans Rolf je učio pevanje kod Aleksandra Kitnesa čija je specijalnost bila slovenska muzika.

Uzimajući pseudonim Ivan Rebrov pevač je najpre nastupao s horom donskih kozaka Žarova, a po završetku muzičke škole u Hamburgu kao solista.Osim ruskog folklora uspešno je izvodio i operske partije i sakralnu muziku.

Rebrov je snimio više od 50 diskova od kojih su mnogi postali zlatni.Veliku popularnost i imidž pevača ruskih pesama donio mu je disk s "Kaljinkom", Poljuškim-poljem" "12 razbojnika".

Ivan Rebrov je boravio u domovini svoje majke, 60-tih i 70-tih, a posle 1980. dva puta je gostovao.Tom prilikom nije pevao samo ruske pesme nego i operske partije iz "Seviljskog berberina", "Borisa Godunova", Ciganskog barona". Operski pevač je nastupao širom sveta.Samo u Parizu je pevao 1.400 puta.

Rebrov je dobitnik nemačkog ordena koji mu je dodeljen 1985. godine za razvoj kulturnih veza istoka i zapada. Ruski Nemac je bio izabran za počasnog građanina grčkog ostrva Skopelos na kojem je živeo poslednjih godina zbog lošeg zdravlja.

Slavni italijanski tenor Đuzepe Di Stefano umro je juče, 3. marta 2008, u 86. godini života, u bolnici u Milanu, nakon dugotrajne kome.

Di Stefano se nikada nije u potpunosti oporavio od povreda zadobijenih prilikom pljačke njegove vile, podignute u blizini kenijskog letovališta Mombasa, 2004. godine.

Bio je lečen od teških povreda glave, a zatim je bio prebačen u Milano, gde je pao u komu u decembru.

Čuveni italijanski tenor Lučano Pavaroti, koji je umro prošle godine, imao je svoj veliki debi kada je 1963. godine nastupio upravo umesto Di Stefana u operi "Boemi" u londonskom Kovent Gardenu. Tada je i bila rođena nova operska zvezda.



Di Stefano je rođen u Siciji. Prvi operski nastup imao je 1946. godine, a u legendarnoj milanskoj „Skali” pak davne 1947. Snimio je brojne ploče na kojima je pevao najčuvenije operske arije u zejednici sa Marijom Kalas i Lučanom Pavarotijem.

POZNATA glumica Semka Sokolović-Bertok (72) preminula je u utorak veče u zagrebačkom Kliničko-bolničkom centru od moždanog udara. Poslednjih godina, televizijska, pozorišna i filmska glumica često je snimala i u Srbiji. Igrala je u "Četvrtom čoveku" Dejana Zečevića, filmu "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića, kao i u serijalu "Vratiće se rode" Gorana Gajića. Rođena je u Sarajevu, a diplomirala na zagrebačkoj Akademiji dramske umetnosti. Bila je član pozorišta "Gavela" četiri decenije. Igrala je Šekspirovu Ledi Magbet, Čehovljevu Anu Petrovnu... Ostvarila je i bogatu filmografiju od čak 50 naslova, među kojima je prvi "Mreža", a pamti se i u "Novinaru", "Mirisu dunja", "Varioli veri", "Štefici Cvek u raljama života", "Strategiji švrake". Televizijski gledaoci je pamte u "Velom mistu", "Registraturi", bila je i nezaboravna direktorka u filmu Gorana Markovića "Majstori, majstori", i pri kraju života u "Bitangama i princezama"... Bila je i vrhunska šahistkinja, čak osam puta je osvajala državno prevenstvo u Hrvatskoj. Porodica, kolege i prijatelji oprostiće se od Semke Sokolović-Bertok u ponedeljak na zagrebačkom Mirogoju.

Umro Entoni Mingela



LONDON, 18. marta 2008. (Beta) - Britanski režiser, dramski pisac i scenarista Entoni Mingela umro je u 55. godini, saopštila je njegov agent Džudi Dejš, koja nije iznela više detalja.

Režirao Engleskog pacijenta, Hladne planine, Talentovanog Mr Riplija...

U Londonu je u 54. godini života umro britanski filmski reditelj i scenarista Antoni Mingela.
Njegovi najpoznatiji filmovi su "Talentovani gospodin Ripli" i "Engleski pacijent" koji je osvojio 9 Oskara.

Poslednjih godina obavljao je dužnost direktora Britanskog filmskog instituta.

Vest o smrti Antonija Mingele šokirala je filmski svet.

Jedan od komercijalno najuspešnijih reditelja svoje generacije, Mingela je slavljen kao naslednik Dejvida Lina, odnosno kao filmski stvaralac koji je umeo da snima raskošne, poetične filmove koji su privlačili publiku širom sveta.

Njegova specijalnost bile su adaptacije velikih književnih dela.

"Engleski pacijent", u kojem su glavne uloge igrali Rejf Fajns i Žilijet Binoš, dobio je devet Oskara, uključujući nagrade za najbolji film, najbolju režiju i sporednu žensku ulogu.

Zasnovan je na istoimenoj knjizi Majkla Ondatdžea, koja je svojevremeno dobila uglednu Bukerovu nagradu.

Usledili su filmovi "U hladnoj planini", adaptacija knjige Čarlsa Frejžera i "Talentovani gospodin Ripli", prema delu Patriše Hajsmit.

Njegov kolega, britanski filmski reditelj Dejvid Patnam, izjavio je u razgovoru za BBC da je Mingelina smrt veliki gubitak za britanski i svetski film:

"Bio je vrlo značajna ličnost. Još uvek sam u šoku - tek sam saznao za njegvu smrt. Bio mi je vrlo drag jer je bio ne samo izvanredan scenarista i filmski reditelj, već i divna osoba. Upravo sam razgovarao sa svojim i njegovim kolegom, rediteljem Alanom Parkerom, i to su reči koje je on upotrebio - divna osoba. Bio je dubokouman i inteligentan. Što je meni lično najvažnije, bio je jedan od retkih filmskih stvaralaca koji su spremni da na sebe preuzmu administrativnu odgovornost. Radio je kao mrav u Britanskom filmskom institutu i bio je izuzetno efikasan kao direktor. To telo se poslednjih godina uzdiglo iz mrtvih. Mingela će nam mnogo nedostajati."

Antoni Mingela je nedavno u Bocvani završio snimanje televizijskog filma prema bestseleru "Prva ženska detektivska agencija" Aleksandra Mekol Smita, čija će pilot epizoda biti prikazana tokom Uskršnjih praznika na Prvom programu BBC-ja.

Umro pisac naučne fantastike Artur Klark

Čuveni britanski pisac naučne fantastike Artur Klark preminuo je juče u 90. godini na Šri Lanki, izjavio je njegov sekretar. "Umro je od srčanog napada", rekao je Roan de Silva, javlja Rojters.

Autor romana "Odiseja u svemiru 2001" poželeo je za svoj 90.rođendan, decembra prošle godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od korišćenja nafte i da na Šri Lanki zavlada mir.

Ser Artur Čarls Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega, Klark se čvrsto držo nauke i njenih realnih dometa i hipoteza.

Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu.

Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje.

Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.

Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku priču "Stražar" koju je poslao na jedno BBC-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964, će ta priča postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom "Odiseja u svemiru 2001", koji je premijerno prikazan 1968. godine.

Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom.

Poznatija Klarkova dela su "S druge strane trane neba", "Pad mesečeve prašine", zbirka pripovedaka "Sastanak sa Ramom", zatim "2010: Druga odiseja", zbirka pripovedaka "Pesme daleke zemlje", " 2061: Treća odiseja", i "Susret sa meduzom".

UMRO ŽIKA MILENKOVIĆ

Poznati pozorišni, filmski i televizijski glumac Živojin Žika Milenković umro je u 81. godini u Beogradu, rečeno je utorak uveče Tanjugu u Beogradskom dramskom pozorištu.

U tom pozorištu biće održana komemoracija povodom Milenkovićeve smrti, a vreme održavanja komemoracije, kao i vreme i mesto sahrane naknadno će biti objavljeni.

Smrt britanskog glumca Pola Skofilda

Britanski glumac Pol Skofild, koji se proslavio ulogom u predstavi, a potom i filmu "Čovek za sva vremena", umro je danas u svojoj 86. godini u bolnici, blizu svoje kuće na jugu Engleske, saopštio je danas njegov agent.

Skofild je duže vreme bolovao od leukemije, prenela je agencija Rojters.

Britanski glumac je započeo karijeru u pozorištu 1940, da bi kasnije postao poznat po svojim "šekspirovskim" ulogama. Igrao je u ekranizacijama "Kralja Lira" (1972) i "Henrija V" Keneta Brane (1989).



Oskara za najbolju mušku ulogu u filmu "Čovek za sva vremena" dobio je 1967. godine.

Preminuo hrvatski glumac Boris Dvornik

Poznati hrvatski pozorišni, filmski i televizijski glumac Boris Dvornik preminuo je noćas u Splitu, prenosi sajt Vecernji.hr.

Boris Dvornik je preminuo tek nešto pre svog 69. rođendana, dodaje Vecernji.hr. Osim što je bio odličan glumac, Dvornik se oprobao i kao scenarista i reditelj.

Vest o smrti Borisa Dvornika je rano jutros objavio Radio Dalmacija, pozivajući se na izvore iz splitske bolnice. U ovom trenutku nije poznato od čega je preminuo. "Još ništa, ne želimo još s informacijama da izlazimo u javnost", izjavila je za Index.hr Danijela Dvornik.

Boris Dvornik je rođen 16. aprila 1939. u Splitu. Svoj talenat za glumu je otkrio u detinjstvu, dok je nastupao u dečjim predstavama. Završio je Srednju glumačku školu u Novom Sadu, a kasnije se upisao na Kazališnu akademiju Univerziteta u Zagrebu.
Na filmu je debitovao 1960. godine u filmu Francea Štiglica Deveti krug sa tematikom holokausta. Nakon filma je stekao veliku popularnost, koju potom učvršćuje ulogama iz savremenog života u komedijama Martin u oblacima (1961) i Prekobrojna (1962) Branka Bauera. Ovo je načinilo od Borisa Dvornika jednu od velikih zvezda kinematografije bivše Jugoslavije, slično Ljubiši Samardžiću, Mileni Dravić i Velimiru Bati Živojinoviću (sa kojim je kasnije razvio blisko prijateljstvo).

Do sredine 1960ih godina Dvornik je nastupao uglavnom u komedijama, a od 1966 godine počinje se s velikim uspehom javljati i u filmovoma s tematikom iz Narodnooslobodilačkog rata. Za uloge u filmovima Most (S. Krvavac, 1969) i Kad čuješ zvona (Antun Vrdoljak, 1969) nagrađen je Zlatnom arenom na festivalu u Puli. Za ulogu u ratnom filmu U gori raste zelen bor (Antun Vrdoljak, 1971) i za ulogu šofera-zavodnika u Opkladi (Zdravko Randić, 1971) osvojio je Srebrnu arenu. Nastupao je više od 40 dugometražnih igranih filmova (neretko je nastupao i u kratkometražnim), u mnogim televizijskim dramama i u više televizijskih serija.

Zenit popularnosti Borisa Dvornika je došao sedamdesetih ulogom Roka Prča u kultnoj seriji Naše malo misto. U osamdesetim, nakon što je stekao status jednog od napriznatijih glumaca bivše Jugoslavije, Boris Dvornik je uglavnom radio u Hrvatskom narodnom kazalištu u svom rodnom Splitu.
Velimir Bata Živojinović i Dvornik su se 1991. odrekli jedan drugog u nizu otvorenih pisama, u gestu koji je bio viđen kao simbolika raspada SFRJ. 2004. je javljeno da su njih dvojica pokušala da se pomire.
Oni su se javno pomirili 2006. putem video linka između Splita i Beograda. Živojinović je izjavio da "poslednjih godina nije bilo mržnje između nas", a Dvornik se nadovezao da je to bio "samo nesporazum".
Boris Dvornik je trebalo u januaru da dođe u Beograd kako bi se video sa Batom Živojinovićem. Dvornik je želeo da snimi materijal za seriju o svom životu „Balada o glumcu“.

Iz mlađih dana.