Umro holivudski glumac Ričard Vidmark

Holivudski glumac Ričard Vidmark, najpoznatiji po ulogama ubica, policajaca i revolveraša u vesternima, umro je u 94. godini posle duge bolesti. Vidmarkova žena Suzan Blančard kazala je da je glumac umro u ponedeljak, u svom domu u Konektikatu.

Vidmark je na filmu debitovao 1947, kao ubica koji se kikoće u "Poljupcu smrti", a potom je snimio filmove "Broken Lance", "Two Rode Together" i još 40 filmova. Igrao je i u film noaru "Pickup on South Street" Semjuela Fulera, kao i u filmu "Madigan" iz 1968, u kojem je igrao detektiva usamljenika. Po tom filmu kasnije je snimljena serija.
Poznat je i iz filmova "Panika na ulicama", "Run for the Sun", "Nirnberški proces", "Alamo", "Ubistvo u Orijent ekspresu" i "Who Dares Wins". Poslednji film, "True Colors", snimio je 1991.

Umro Čarlton Heston

LOS ANĐELES - Poznati američki glumac i dobitnik Oskara Čarlton Heston preminuo je u 84. godini u svom domu u Beverli Hilsu, prenosi danas list Los Anđeles Tajms.

Heston je osvojio Oskara za svoju najbolju ulogu u istorijskom spektaklu Ben Hur iz 1959.

Heston je glumio, između ostalih, i lik Mikelanđela, kao i mnoge druge ličnosti u istorijskim filmovima pedesetih i šezdesetih, prenela je DPA.

Heston je bio poznat i kao zagovornik prava na nošenje oružja, a sa mesta predsednika američkog Nacionalnog udruženja vlasnika oružja povukao se 2003. zbog pogoršanog zdravlja.

Godine 2002. je ustanovljeno da slavni glumac boluje od Alchajmerove bolesti.

Preminuo Staniša Stošić

Pevač narodne muzike Staniša Stošić, poznat po interpretacijama pesama vranjanskog melosa, preminuo je juče posle duže bolesti u Beogradu u 63. godini.

Stošić će biti sahranjen sutra u 14.30 u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

U Zagrebu preminuo Milan Kangrga

U Zagrebu je danas preminuo filozof Milan Kangrga u 85. godini, javila je agencija Hina.
Vest o smrti Kangrge potvrdio je Odsek za filozofiju zagrebačkog Filozofskog fakulteta na kojem je predavao do 1993. godine kada je otišao u penziju. Na fakultet se vratio prošle godine kao spoljni saradnik.
Kangrga je rođen 1923. godine u Zagrebu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu diplomirao je 1950. godine, a doktorirao 1961. godine disertacijom "Etički problemi u delu Karla Marksa".
Redovni profesor je od 1972. godine, a skoro tri decenije je obavljao dužnost šefa katedre za etiku.
Od 1962. do 1964. bio je Humoboltov stipendista na univerzitetu u Hajdelbergu, potom na univerzitetima u Frajburgu, Vircburgu i Ahenu.
Kao gostujući predavač držao je predavanja na raznim nemačkim univerzitetima, kao i u Pragu, Bratislavi, Budimpešti, Moskvi, Lenjingradu i Kijevu.
Jedan je od osnivača i članova uredništva zagrebačkog časopisa "Pogledi" (od 1952. do 1954. godine) i časopisa "Naše teme". Takođe je pokrenuo i časopis "Praksis" (Praxis) u čijoj je redakciji bio od osnivanja do gašenja (1964-1974).
Zajedno s Rudijem Supekom osnovao je Korčulansku letnju šokolu koja je okupljala najpoznatije jugoslovenske filozofe, a gostovali su i poznati svetski filozofi.
Pod njegovim uredništvom "Filozofske biblioteke", izdavačka kuća "Naprijed" objavila je niz klasičnih dela filozofske literature.
Objavio je ukupno 15 knjiga, među kojima su najpoznatija "Etika i sloboda", "Etika ili revolucija", "Praksa-vrijeme-svijet", "Smisao povijesnoga", "Hegel-Marks", "Šverceri vlastitog života" i "Nacionalizam ili demokracija". Objavio je takođe jedan udžbenik, kao i više od 60 članaka na više jezika.

Umro pronalazač LSD-a

U Švajcarskoj je u 102. godini umro hemičar Albert Hofman koji je otkrio halucinogenu drogu LSD. Hofman je proizveo LSD, derivat jedne vrste gljivice koja napada žitarice, 1938. godine, a njegov efekat je spoznao tek nekoliko godina kasnije kada ga je slučajno progutao.

Ovako je opisao to svoje prvo iskustvo:

"Sedeo sam na kauču kada sam počeo da sanjam divan san. Imao sam vizije, video sam svetla i divne boje. To je trajalo nekoliko sati. Shvatio sam da te vizije mora da su izazvane nekom supstancom iz moje laboratorije. Testirao sam različite supstance i tako sam došao do LSD-a."

Albert Hofman je smatrao da bi LSD mogao da se koristi za lečenje mentalnih oboljenja, poput šizofrenije, i kao sredstvo za proučavanje funkcionisanja ljudskog mozga:

"Neću da kažem da LSD može i treba svako da koristi, ali mislim da bi trebalo da bude na raspolaganju lekarima, kao morfijum ili drugi opijati."

Šezdesetih godina prošlog veka LSD je, međutim, počeo da se zloupotrebljava kao droga, pa je zabranjen u velikom broju zemalja.

Uprkos tome, mnogi pisci, umetnici i muzičari su ga koristili kao inspiraciju za svoja dela, te je čitav jedan umetnički pokret stekao naziv psihodelična umetnost.

I Bitlsi su ga redovno koristili, iako su uvek demantovali tvrdnje da je njihova čuvena pesma Lucy in the Sky with Diamonds napisana pod uticajem LSD-a.

Glumac preminuo na predstavi

Glumac amater Laslo Poganj (55) iz Vrbasa, preminuo je u toku izvođenja pozorišne komedije "Napokon jedna žena" Džepnog pozorišta "Berta Ferenc" iz Sombora. Amaterski ansambl gostovao je u subotu u Doroslovu, selu u somborskoj opštini, na sceni MKUD "Moric Žigmond", a pred kraj prvog čina glumcu je iznenada pozlilo i istog trenutka je preminuo. Džepno pozorište juče je saopštilo da je Laslo Poganj postao njihov član početkom godine, igrao je više uloga u komadu koji je nakon premijere prvi put repriziran u Doroslovu. Poganj je bio potpredsednik KUD "Sirmai Karolj" u Vrbasu. Na sahrani na vrbaškom groblju u nedelju, od njega su se oprostili amateriji iz regije, kao od glumca koji je svima, i kolegama i publici, bio drag u svakoj prilici. Đ. K

Preminuo reditelj Sidni Polak

Čuveni američki filmski režiser, glumac i producent Sidni Polak, preminuo je u ponedeljak u Los Anđelesu u 73. godini.



Vest o smrti velikog holivudskog reditelja i oskarovca objavio je na svom internet sajtu list "Los Anđeles tajms", pozivajući se na saopštenje njegovog prijatelja i pretstavnika za štampu Leslija Darta.

Polak je bolovao od raka i preminuo je u svom domu u Los Anđelesu.

Autor je filmova "Prokleti posed", "Konje ubijaju, zar ne?", "Džeremaja Džonson", "Devojka koju sam voleo", "Tri Kondorova dana", "Tutsi", "Moja Afrika", "Prevodilac"...

Dobitnik je Oskara za film "Moja Afrika" (1985.), a imao je i dve nomiacije za najbolju režiju filmova "Konje ubijaju, zar ne?" (1969.) i "Tutsi" (1982.)

Poznati modni kreator Iv Sen Loran [71], jedna od najistaknutijih ličnosti sveta mode, preminuo je u nedelju u Parizu, posle duže bolesti, javile su agencije.

Rođen u Oranu, Alžir, 1. avgusta 1936, Sen Loran je kao 17-godišnjak osvojio prvu nagradu na konkursu Medjunarodnog sekretarijata za vunu. Ubrzo će se zaposliti kod čuvenog francuskog dizajnera Kristijana Diora, a sa 21 godinom biti izabran za njegovog naslednika, kada je Dior umro 1957. godine.

Početkom 60-tih godina prošlog veka, osnovao je sopstvenu kuću visoke mode.

Preminuo američki glumac Mel Ferer

Američki glumac, režiser i producent i bivši suprug legendarne holivudske glumice Odri Hepbern, Mel Ferer, umro je u Kaliforniji u 91. godini.



Ferer je rođen 25. augusta 1917. godine u bogatoj porodici u Elbertonu, u Nju Džersiju, pohađao je privatnu školu i univerzitet Prinston, ali je u svojim dvadesetim godinama odlučio da se posveti glumi.
Njegova najpoznatija uloga bio je lik lutkara u mjuziklu "Lili" pored Lesli Karon, 1953. godine, a ostaće upamćen i po filmovima "Skaramuš", "Sunce se ponovo rađa" i "Rat i mir", u kojem je glumio sa Odri Hepbern, sa kojom je bio u braku od 1954. do 1968. godine. Bračni par je glumio zajedno u televizijskoj verziji sage "Majerling", a Mel Ferer je 1959. režirao film "Green Mansions" sa Hepbernovom u glavnoj ulozi.
Ferer je bio producent jednog od najuspešnijih filmova Odri Hepbern, "Sama u tami", u kojem glumi slepu ženu koju teroriše provalnik. U poznijim godinama, Ferer, koji nikada nije dosegao slavu velikih holivudskih filmskih zvezda, okrenuo se televizijskoj režiji i producentskom poslu.
Mel Ferer je umro u ponedeljak na svom ranču nedaleko od Santa Barbare, izjavio je portparol njegove porodice Majk Mena.

Kralja izdalo srce - Umro Šaban Bajramović

POSLE grla, „kralja romske muzike“ izdalo je i srce. Na Klinici za kardiologiju u Nišu, u nedelju oko 11.30 od posledica infarkta preminuo je Šaban Bajramović, najplodniji, najproslavljeniji i najznačajniji romski pevač i kompozitor. Rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu. Školu gotovo da i nije pohađao, a muzičko obrazovanje stekao je, kao i većina Roma, na ulici.
Poslednjih godina Šaban se češće družio sa lekarima nego sa svojom porodicom. Bio je šećeraš i srčani bolesnik, kome je srce do nedelje kucalo uz pomoć pejsmejkera. Jedva je sastavljao kraj s krajem, jer nije imao penziju, a od autorskih prava dobijao je godišnje neku crkavicu.
Protekle sedmice, Šabana je u njegovom skromnom porodičnom domu posetio ministar Rasim Ljajić, koji mu je obećao da će mu omugućiti lečenje na VMA, kao i da će, u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Nišu, Nacionalnim savetom Roma i udruženjima „pod hitno“ krenuti u rešavanje Bajramovićevog socijalnog statusa. Ljajić je Bajramoviću uručio i 100.000 dinara, jednokratnu materijalnu pomoć za pokrivanje osnovnih troškova. Nažalost, ovaj novac Šaban nije stigao da iskoristi za lečenje, jer je u nedelju ujutru zbog novih srčanih tegoba ponovo hospitalizovan na Kliniku za kardiologiju u Nišu, gde je posle nekoliko časova i preminuo.
Bajramović je prvu singl ploču sa četiri pesme snimio 1968. u studiju Radio Niša, uz pokojnog ton-majstora Laleta Markovića. A onda je snimao za izdavačke kuće širom ondašnje Jugoslavije, oko 700 pesama, a najviše za „Diskos“. Kada mu je Karlo Metnikoš, suprug Josipe Lisac, predložio da se preseli u Ljubljanu, odgovorio mu je: „Neka hvala, ne mogu ja bez mog rodnog Niša, a mi Cigani inače volimo slobodu.“
U poslednjim razgovorima za „Novosti“, Bajramović je otkrio i malo poznati detalj, da je svoju pevačku karijeru započeo na - Golom otoku, gde je proveo pet i po godina. Pričao je da je 1956. godine otišao u vojsku, ali je pre toga upoznao jednudevojku.
- Zbog nje sam i pobegao iz JNA - pričao nam je Bajramović. - Ubrzo su me uhvatili i osuđen sam na tri godine zatvora. Kada sam se žalio zbog vremena kazne i odlaska na Goli otok, oni mi dodali još dve i po godine. Zato sam ih opsovao i rekao: „Ne možete vi mene da osudite koliko ja mogu da izdržim!“ Nisam ni zakletvu položio kad sam pobegao iz vojske. Bio sam, dakle, civil. Ali, oni su to gledali, videli su da sam Ciganin i da sam iz Srbije. Na Golom otoku sam dobro igrao fudbal, pa me je to malo izvuklo. Bilo je tada sa mnom mnogo poznatih fudbalera, ne mogu da se setim njihovih imena.
Šaban je tvrdio i da su „informbirovci“ na Golom otoku bili bezobrazni prema onima koji nisu bili „politički“. Terali su ih da nose kamenje, tukli su ih, maltretirali. Godinu dana posle njega došli su osuđenici za krađe, ubistva, kriminalci.
- Kad su oni došli, izbila je velika tuča, tako da je direktno na Goli otok helokopterom doleteo Aleksandar Ranković i obećao nam drugog upravnika - prisećao se Šaban. - Od tada više nije bilo brigadnog sistema. A pre toga, „informbirovci“ su me terali da nosim kamenje po dva kilometara i da ga vratim na isto mesto! Ako nećeš da nosiš kamen, vežu te za banderu. Tamo su bile užasne vrućine leti. Onda ih moliš da te odvežu, da ponovo nosiš kamen dva kilometra. Kada su posle brigadnog sistema policajci došli da komanduju, bilo je još gore. Jedva sam sve to izdržao. Svaka čast onome ko se otuda vratio živ! Dok sam bio na Golom otoku, nisam ni sanjao da imam sluha. Tamo sam naučio tonove, a za šest meseci razvio sluh i naučio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijaši davali neku predstavu i ja sam pevao umesto kolege. Svirali smo i pevali strahobalno, kao pravi profesionalci.
BAJRAMOVIĆ je snimio filmove sa Goranom Paskaljevićem „Anđeo čuvar“ (1987), sa Milanom Jelićem „Nedeljni ručak“ (1982) i Stoletom Popovim „Ciganska magija“ (1997). U opusu je imao oko 700 pesama koje je komponovao, dvadesetak albuma i pedesetak singlova. Sa svojim sastavom „Crna mamba“ obišao je ceo svet, a kada je na poziv Nehrua i Indire Gandi nastupio u Indiji, službeno je tamo proglašen „kraljem svetske ciganske muzike“.
Među ostalim izdanjima, Bajramović je 2001. godine realizovao zajednički album sa „Mostar sevdah reunionom“ „A Gypsy Legend“. Krajem novembra 2006, Bajramović je promovisao „Romano raj“.



ZNAO je Šaban da prepričava anegdote o sebi.
- Imao sam 1980. jedini niški solistički koncert u „Čairu“ - prisećao se Bajramović. - Bilo je prodato 7.000 ulaznica, a mom menadžeru palo na pamet da u halu uđem na konju. Ja pod „dobrim gasom“, a konj neosedlan, pokriven samo nekim ćebetom. Popeše me nekako, a onda je kolega Luis zveknuo u neko čudo, konj poskoči, a ja na patos. Publika me podigla aplauzom. Konja odveli, ja malo otresao prašinu, a koncert je bio ludilo.

Preminuo akademik i istoričar umetnosti Dejan Medaković

BEOGRAD, 2. jula 2008. (Beta) - Član Srpske akademije nauka i umetnosti, istoričar umetnosti Dejan Medaković preminuo je u 86. godini, javljaju beogradski mediji.

Medaković je preminuo sinoć na Institutu za onkologiju u Beogradu, šest dana pre 86. rođendana.

Autor je brojnih naučnih studija, a najpoznatija dela su: "Grafika srpskih stampanih knjiga XV i XVII veka", "Putevi srpskog baroka", Manastir Savina, Hilandar, Santandreja, Istraživači srpskih starina "Letopis Srba u Trstu", "Srpska umetnost u 18. i 19. veku", "Kosovski boj u likovnim umetnostima", i "Svedočenja".

Napisao je memoarska dela "Efemeris I" II, III i IV" i više zbirki pesama.

Preminuo Aleksandar Solženjicin

Ruski pisac, dobitnik Nobelove nagrade i jedan od najpoznatijih sovjetskih disidenata Aleksandar Solženjicin (89) preminuo je u svom domu u Moskvi, javile su svetske agencije.

Solženjicin je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1970. godine.

Zbog svojih dela u kojima je pisao o zatvorima u Sovjetskom Savezu za sovjetske građane - gulazima, 1974. oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje.

U najpoznatijim delima "Jedan dan Ivana Denisoviča", "Prvi krug" i "Arhipelag Gulag" Soloženjicin se bavio do tada zabranjenom temom - logorima u kojima su stradali milioni ljudi.

Po proterivanju koje je usledilo nakon što je objavio "Arhipelag Gulag", obimno faktografsko svedočanstvo o stradanjima sovjetskih građana u gulazima, živeo je u Nemačkoj, Švajcarskoj i zatim u SAD.

Vratio se u Rusiju 1994, nakon raspada SSSR-a.

"Na kraju života, mogu da se nadam da će istorijski materijal koji sam prikupio ući u svest i sećanje mojih sunarodnika. Naše gorko nacionalno iskustvo pomoći će, u slučaju novih socijalnih nestabilnosti, da sprečimo pogubne greške", rekao je pisac prošle godine, nakon što mu je tadašnji predsednik Vladimir Putin uručio prestičnu državnu nagradu.

Rođen 11. decembra 1918. godine u Kišlovodsku, Solženjicin je studirao fiziku i matematiku na Univerzitetu u Rostovu. Služio je kao oficir u Crvenoj armiji tokom Drugog svetskog rata ali je potom postao jedan od najvećih disidenata sovjetske ere i bio progonjen.

Proveo je osam godina u zatvoru (1945-1953), gde je bolovao od raka, a potom još nekoliko u internom progonu. Na osnovu tog iskustva napisao je "Jedan dan Ivana Denisoviča".

U Puli je 29. jula u 60. godini preminuo Mate Parlov, veliki bokserski šampion. Parlov je, kako javljaju hrvatski mediji, preminuo sinoć posle 23.00 časa na putu za Opštu bolnicu u Puli.
Parlov je rođen16. novembra 1948. godine u Imotskom. Sa 16 godina počeo je da se bavi boksom u Bokserskom klubu "Pula", i posle samo tri godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji.
Tada i počinje blistava karijera ovog asa kojeg su kasnije mnogi proglasili najboljim jugoslovenskim bokserom svih vremena. Prvi veći uspeh na međunarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postavio vicešampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio titulu najboljeg Evropljanina u poluteškoj kategoriji.
U međuvremenu, na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972) Parlov je osvojio zlato u nezaboravnom finalu protiv Kubanca Karilja, u kojem su oba rivala letela na pod. Meč je prekinut u drugoj rundi kada se Kubanac četvrti put našao u nokdaunu.
Dominaciju u poluteškoj kategoriji Parlov je potvrdio i u Havani 1974, kada je osvojio titulu amaterskoj prvaka sveta u poluteškoj kategoriji. Po završetku amaterske karijere otisnuo se među profesionalce.
Nastavio je u istom stilu i 10. jula 1976, u nezaboravnom meču na "Marakani" savladao Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC).
Dve godine kasnije Parlov je postao i svetski šampion, savladavši Argentinca Migela Anhela Kuelja, nokautom u 9. rundi.
Pored evropskih, svetskih i olimpijskih titula, Parlov je osam puta (1967-1974) osvajao titulu prvaka Jugoslavije, pet puta (1970-1974) titulu najboljeg na Balkanu.
Kao amater Parlov je imao 310 borbi, od čega samo 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 mečeva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva "remija".

U Zagrebu umro Dino Dvornik

ZAGREB/BEOGRAD, 7. septembra 2008. (Beta) - Popularni hrvatski muzičar i pevač Dino Dvornik umro je u nedelju u 46. godini, u svom domu u Zagrebu pod još nerazjašnjenim okolnostima.

Vest koju zagrebačka policija još nije službeno potvrdila, objavili su hrvatski elektronski mediji, a internet sajt Indeks.hr koji je vest objavio među prvima, pozvao se na informaciju Dvornikove supruge Danijele.

"Tu informaciju plačući je za 'Index' potvrdila (pevačica) Alka Vuica koja se oko 14 sati čula s utučenom Danijelom Dvornik", navodi hrvatski sajt. "Danijela Dvornik javila se i nama na telefon, međutim od plača nije mogla doći do reči".

Glumica Sonja Savić preminula je u svom stanu u Beogradu.
Sonja Savić je rođena 15. septembra 1961. godine u Čačku. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama, a debitovala je na filmu "Leptirov oblak" 1977. godine.
Glumu je diplomirala 1982. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina "Živeti kao sav normalan svet", "Una", "Šećerna vodica", "Davitelj protiv davitelja", "Balkanski špijun", "Čavka" izborila je status zvezde domaćeg filma kreirajući uloge izvan određenog faha, ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom.
Za ulogu u filmu "Život je lep" (1985) nagrađena je na festivalu u Veneciji. Devedesetih godina ređe se pojavljuje na filmu "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", ali je sve aktivnija kao rediteljka - "Prvi srpski tehno
vodvilj", "Supernaut - Beograd andergraund", "Plej" i poslednji film "Šarlo te gleda".
Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu "Hleb i mleko" (2001), nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji. Film "Jug-jugoistok" u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a "Nebojša Đukelić".U Srbiji je u novije vreme imala glavnu ulogu u filmu Milutina Petrovića "Jug jugoistok" (2005).
Ove godine publika je mogla da je vidi u sedam repriziranih epizoda televizijske serije "Vratiće se rode" u liku Darinke.
I pored bogate filmografije, koja broji više od 50 filmskih i tv naslova, Sonja Savić je smatrala da je zanemarena i nedovoljno shvaćena na ovdašnjoj kulturnoj sceni.
U poslednjih desetak godina povremeno se povlačila iz javnosti i posvećivala alternativnoj umetnosti u oblasti eksperimentalnog filma, teatra, muzike i multimedija.
Njen privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio sređen u klasičnom smislu te reči. Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta.
Govorila je da se, kada bi mogla ponovo da bira, ne bi odlučila za glumačku profesiju, ali da bi svakako bila slobodni umetnik.


Izvor:RTS