Dan planete Zemlje i globalno zagrevanje

Međunarodni dan planete Zemlje, koji su Ujedinjene nacije proglasile za dan posvećen borbi protiv ugrožavanja životne sredine, 22. aprila biće obeležen širom planete, a ovogodišnja tema je "globalno zagrevanje".

Ovu, 2008. godinu Generalna skupština UN proglasila je i za Međunarodnu godinu planete Zemlje, koja će se obeležiti sa istim sloganom u celom svetu - "Nauke o planeti Zemlji u službi društva".

Reč je o najvećem opšteprihvaćenom prazniku "ekološke porodice Zemlje" od kada se organizuju akcije za kreativnu promenu ekološke svesti na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, u kojima prosečno svake godine učestvuje najamanje pola milijarde ljudi.

Proslave će se održati širom sveta, od Buenos Ajresa, Barselone, Njujorka, San Franciska, Karakasa, Čikaga, Los Anđelesa, Denvera, Majamija, Dalasa do Poklon Gore u Rusiji i Tokija.

Istorijskim datumom buđenja ekološke svesti čovečanstva smatra se 22. april 1970. godine, kada je oko 200.000 ljudi burno protestovalo protiv zagađenja životne sredine od koje zavisi opstanak čoveka i svih biljnih i životinjskih vrsta na našoj planeti.

Demonstracije su organizovane u SAD, kada se oko 30.000 tona sirove nafte izlilo u Pacifiku i zagadilo plaže u Zalivu Santa Barbara. Ljudi su digli glas protiv ekološkog nasilja, a poveo ih je tadašnji američki senator iz Viskonsina Gejlord Nelson, koji je tražio da ekologija dobije nacionalni prioritet. Stvoren je prvi Pokret za zaštitu životne sredine.

Naredne 1971. godine u Kanadi je formirana jedna od najvećih nevladinih organizacija "Grinpis" (Green peace - Zeleni mir), a 5. juna iste godine u Stokholmu je organizovana Konferencija UN o planeti Zemlji i usvojena mnoga dokumenta, među kojima i Deklaracija o životnoj sredini, pa se taj datum obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine.

Narednih godina Dan planete Zemlje obeležavan je redovno u SAD i širom sveta nizom različitih aktivnosti. Nastavnici, učenici, zabavljači, političari i obični građani počeli su da obraćaju veću pažnju zaštiti prirodne sredine.

Ono što je 1970. godine izgledalo kao marginalno pitanje - vođenje računa o vazduhu, vodi i drugim prirodnim resursima, postalo je jedno od važnih pitanja u politici i društvu.

Na buđenje ekološke svesti čovečanstva uticali su još mnogi događaji, ali ona ni dan-danas nije probuđena jer svako zagađenje prirodne sredine i prekomerno globalno zagrevanje prete da ugroze život na planeti.

Ovaj dan obeležava se u 175 zemalja sveta, uz učešće više od 500 miliona ljudi širom planete.

Dan planete Zemlje prilika je da se još jednom podsetimo na značaj prirode koja nas okružuje, ali i da odnos prema prirodi približimo nepobitnoj činjenici da su naši životi direktno zavisni od nje.

Prema najnovijim upozorenjima naučnika, Zemlji preti porast temperature u proseku za više od tri stepena Celzijusa (u 20. veku porasla je za 0,6 stepeni Celzijusa), sa čime će se ljudska populacija teško izboriti - oko 400 miliona ljudi moglo bi da bude pogođeno glađu, a između 1,3 i tri milijarde moglo bi da se suoči sa problemom nestašice vode.

Uprkos svemu, ekolozi upozoravaju već decenijama da svaki pojedinac može ličnim primerom da pruži doprinos održivom razvoju planete Zemlje, što postaje zadatak od prvenstvenog značaja jer u svetu dnevno umre oko 25.000 ljudi, najviše dece, i najviše od gladi.

Dan planete Zemlje

"Godine 1970. americki senator i ekoloski aktivista Gaylord Nelson pokrece akciju o zivotnoj sredini pod nazivom - Dan Zemlje i za taj dan je izabran 22. April. U dobu politickog aktivizma i studentskih protesta Dan Zemlje privlaci mnoge reportere koji o tome izvestavaju. Senator Nelson prepusta organizaciju studentima i izabira Denis Hayes za koordinadtora. Mnogi gradjani se prikljucuju i Dan Zemlje kao „praznik“ postaje veoma uspesan prvo u Sjedinjenim Americkim Drzavama, a zatim od 1990 i u celom Svetu.


Dan Zemlje je godisnja manifestacija kojom se zeli skrenuti paznja citave svetske javnosti na opasnost koja preti zivotu na Zemlji. Ovim se Danom zeli pomoci covjeku da ponovno uspostavi kontakt s prirodom, i ukazati na opstu ekolosku krizu: zagadjivanje vazduha i vode, radioaktivno zracenje, iscrpljivanje nenadoknadivih energenata itd. Na taj Dan se preduzimaju razlicite konkretne akcije zastite zivota na Zemlji, budjenja svesti, odgovornosti, osecaja, ljubavi prema daru zivota i prema svim stvorenjima."



Više od 150 zemalja u svetu danas obeležava Dan planete Zemlje.

Ovogodišnjim Danom planete počinje globalna kampanja "Zelena generacija".

Kampanja će trajati do naredne godine, kada će biti obeležen jubilej 40. godina od prve proslave ovog značajnog datuma.

Planirano je da se u mrežu "Zelena generacija" do sledeće godine uključe građani koji će pokrenuti lične ili kolektivne akcije rešavanja problema poput klimatskih promena ili svetske krize u vodosnabdevanju.

Osim toga, u decembru 2009. godine biće doneta odluka o novom sporazumu o klimatskim promenama koji će zameniti postojeći Kjoto protokol.

Zbog toga će ovogodišnja proslava Dana planete Zemlje biti usmerena na građanske inicijative u oblasti obnovljivih izvora energije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, angažovanje pojedinaca na odgovornoj i održivoj potrošnji, stvaranje nove "zelene" ekonomije koja bi smanjila siromaštvo i uvođenje tema o problemima životne sredine u obrazovni sistem.

Na Trgu republike u Beogradu održana je manifestacija "Živimo zajedno", kojoj je prisustvovao ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Ministar je rekao da je obeležavanje tog dana prilika da svaki građanin razmisli o svom doprinosu i ponašanju prema zemlji, kao i prilika da svi pomognu da zemlja bude lepša i čistija.

"Ključna poruka današnjeg dana je da pošto očistimo našu zemlju prestanemo da je prljamo", istakao je Dulić.

Manifestaciju je podržalo i Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju, a ministar je rekao da su takozvani "zeleni poslovi" šansa da se i njima ljudima omogući bolji život.



Radna mesta u zelenoj ekonomiji

"Naša namera je da kroz otvaranje mesta u zelenoj ekonomiji i poslovima vezanim za reciklažu obezbedimo nova radna mesta i bolje uslove za život", dodao je Dulić.

Deca iz Humanitarnog društva "Anđeli čuvari" recitovali su pesme o potrebi za čistom životnom sredinom, a tokom manifestacije je izveden i prigodan kulturno-umetnički program.

Na nekoliko desetina mesta u Srbiji đaci osnovnih i srednjih škola, nevladine organizacije i predstavnici vlasti obeležiće Dan planete Zemlje.

U Botaničkoj bašti "Jevremovac" u Beogradu, otvorena je umetnička, multimedijalna izložba "Grin drim", a zasađena su i tri nova drveta.

Tri nove dekorativne vrbe zasadili su ambasador Holandije u Srbiji Ron van Dartel i savetnici potpredsednika Vlade Srbije za održivi razvoj Zoran Cvijanović i Srđa Popović.

Ambasador Holandije je rekao da će njegova zemlja podržati Vladu Srbije u njenom naporu da skrene pažnju javnosti na značaj očuvanja životne sredine i pomoći joj u realizaciji programa koji se bave ekologijom.

Gradski sekretar za životnu sredinu u Beogradu Goran Trivan kao najveće ekološke probleme prestonice naveo je zagađenje vazduha, otpadne vode i deponije.

Izložbu u Botaničkoj bašti čine dela mladih beogradskih autora koji su zvukom i umetničkim instalacijama, koristeći različite materijale iz prirode, ali i one industrijske koji škode životnoj sredini, ukazali na važnost očuvanja planete Zemlje za sve buduće generacije.

Izložbu Grin drim je priredila nevladina ekološka organizacija "Sfera".

Sve je to lepo i milo, jer stvarno preterasmo sa «ogađivanjem» dragog nam «okoliša», ali nešto moram dodati, bez imalo volje i želje da umanjujem značaj povoda koji se danas proslavlja.

Međutim, ova Fajlina pričica (reportaža ili šta li je već) me podseti na jednog mog poznanika (Peru) i jedan drugi praznik (Dan žena), koji, činiće Vam se na prvi pogled, uopšte nemaju veze sa ovom temom. Ali (uvek ima neko «ali» koje curi sreću kvari), pročitajte ipak do kraja. Vredi rizikovati.

Imam jednog poznanika, zove se Pera, koji je rođen davno pre postojanja krivičnog dela «nasilje u porodici», «sigurnih kuća», raznih nevladinih organizacija za zaštitu žena i slično, i koji se veoma teško odvaja od nekih svojih dugogodišnjih navika. Elem, sa ženom komunicira po principu «Kuš, bre!», a pošto ne zna gde da stavi akcenat u ovoj prosto-proširenoj rečenici, usput joj «odvali» par «šljaga», tek toliko da joj usmeri pažnju na značaj izgovorenoga, da se slučajno ne bi skoncentrisala na nešto drugo. (Šta me gledaš, pa to je samo obična šljaga, nisam te udario nogom ili nekim pajserom) Ako supruga ponekad omane pa nešto zabrlja, onda na scenu stupa «teška artiljerija», koja se obično završava ponekim modrim «monoklom», eventualno ponekom slomljenom koščicom, i brojnim modricama, kojih bude toliko da bi se žena mogla odlično sakriti u bilo kom okruženju, niko ne bi pomislio da je ljudsko stvorenje u pitanju.

I tako SKORO svaki dan. Tačnije rečeno, tri stotine šezdeset četiri dana u godini.

No, onda dođe taj slavni Dan žena, i moj Pera se promeni «iz korena». Obuče svečano odelo, napusti Kuću veoma rano, obeća ženi da će otići do Pijace (gde i stigne), ali odmah tamo zaglavi u prvi birc, i nastavi sa pajtašima da razmenjuje iskustva i taktike po pitanju kako je najbolje izdevetati ženu, da nju boli što jače, a da tebe, pri tome, ruka ne zaboli, ili barem ne baš jako

Svakog Osmog marta, posle podne, oko 18,00 časova, viđam ga kako ide kući, sa ispasanom košuljom, nekoliko mrlja sumnjivog porekla na sebi i nekoliko promila alkohola u sebi, teturajući se od jedne strane ulice do druge, i čvrsto stežući u ruci ucvali karanfil (komada: jedan, boja: strogo crvena), koji je slomljen na par mesta, i već sasušen od velike nikotinske i alkoholne koncetracije u vazduhu Bircuza.

Kad Pera stigne do kuće i uz pomoć komšije (ili nekog slučajnog prolaznika) uspe da pogodi vrata, uđe u dnevnu sobu, svečano se nakašlja i ispruživši ruku sa karanfilom (kojem je usput negde otpao i cvet) svečano izgovori: «Draga, srećan ti Dan žena, i evo ti ovaj karanfil. Bre», te zauzme položaj kako bi ga žena mogla poljubiti.

Kraj (pričice).

E, sad, kakve veze ima ova pričica sa Frajlinom pričom – pojma nemam. Ali mnogi, a posebno oni najglasniji, u Frajlinoj priči mene jaaako podsećaju na mog poznanika Peru. Istovremeno, mene ona «tri dekorativna novozasađena drva» iz Frajline priče neodoljivo podsećaju na Perin karanfil. Zašto? Ne znam. Zaista ne znam.

Draga Saveta, da li je problem u meni?

Dragom Peri, sa željom da se drvo što pre razvije.