Pošto se obaveze gomilaju, otvorih ovu temu. Za sada, imamo:

" A deda reče samo: mašala!"

I zakoluta očima...

Ma šta je to za nas...

Došlo je do izmene:

Lepe oči - 5. i 6. novembra premijerni dani

Sama u kući - 19. novembra.


Zahvaljujući zamešateljstvu iz KOC-a o kojem će još biti reči.

šta se desilo?

Desilo se to da je javljeno Basariću da premijera "Lepih očiju" ne može biti 12. i 13. novembra zato što taj drugi dan treba Ivanu Vukosavljevu za njegovu premijeru i da se naša premijera odlaže za 19. i 20. novembar, što nam ne odgovara jer 3 dana kasnije nastupa niško narodno. Na pitanje kako nam mogu tek tako pomeriti premijeru, iako je sve dogovoreno mnogo ranije, odgovoreno je da sada mi dobijamo termine kada se "namire" KOC i novo senćansko mađarsko pozorište gde je upravnik Ivan. Iz daljeg razgovora se ispostavilo da imaju odluku opštine, po kojoj mogu da upravljaju zgradom kako im se ćefne. Basarić se posvađao, pa su ponudili novi termin, odnosno da zamenim mesta sa Majom. Posvađao se i zbog plaćanja 20% jer oni ne plaćaju taj namet, a fondacija i mi plaćamo. Rekli su da ne plaćaju jer ih je osnovala Opština. Na Basarićevu repliku da je i fondaciju osnovala Opština, ali da ona plaća namet nisu znali šta da odgvore. Posle prepričavanja ovih reči od strane Basarića, zvao me je Ivan sa željom da se dogovorimo za budući rad i da ih ne shvatimo krivo. Nisam dizao tenziju, ali sam rekao da KOC organizuje manifestacije na mađarskom, senćasko novo pozorište radi predstave na mađarskom i ako mi budemo dobli samo one termine koji njima nisu potrebni, mi smo građani drugog reda. On je rekao da to nije tako, i da i oni planiraju da rade predstave na srpskom. Rekao sam da dotle ostajemo građani drugog reda, da se od ovoga može lako izroditi skandal po nacionalnoj osnovi, jer smo mi ovde nacionalne manjine, rekao je da to oni ne žele i da će me od ponedeljka (danas) jedan dan zvati da se dogovorimo o svemu. Tako da ćemo "jedan dan" pre podne ići i "dogovorićemo se". To što je Maja ustupila termin, mada joj ne odgovara teglenje, to što je meni načelno svejedno, hoću li sada ili u februaru imati premijeru, nema veze. Bitni su principi, ne mogu da nas šetaju kako zamisle, ipak mi postojimo ovde više od 20 godina. A, da pitao sam ga i ubuduće s kim dogovaram termine obzirom da sam ovaj dogovorio sa Gabrijelom pre 20 dana, rekao je isto sa Gabrijelom. Pošto sam čuo da je Gabrijela rekla da smo ionako zauzeli sve termine, pitao sam Ivana da li je naša greška što imamo toliko predstava, ili što je pozorište renovirano 2 godine, treba li manje da radimo. Ivan reče da nije čovek koji će se svađati već s kojim ćemo se dogovoriti. Daj Bože!
Videćemo šta će biti sa tim "sastankom" na dnu, a onda bih voleo da Aleksa sroči uz našu asistenciju predstavku ovima na vlasti. On zna da se razmahne...

Hvala Branko na objašnjenju, bilo je za očekivati da se ova tema sa pozorištem dalje komplikuje...Mislim da nam naš dugogodišnji rad i kredibilitet daju za pravo da se pobunimo javno proptiv onoga što nam ne odgovara.

Sasvim je sigurno da se na ovome neće stai. Stvari moraju da budu kristalno jasne.

Ima nas čak i ovde http://www.beocin.rs/#

Pitaj da li možemo dobiti snimak predstave?

Stiže.

Danas smo Basarić i ja bili na dogovoru oko tehnikalija sa pozorišnim ljudima (Gabikom i Ivanom) i dogovorili smo se oko sledećeg:

- naši članovi će moći ući bez karte da gledaju naše predstave ako ostane praznih mesta
- ne plaća se 20% od gratis karata za goste
- ne puštaju se oni koji zakasne na predstavu u toku predstave, sem ako se ne radi o putnicima
- prva dva reda se ostavljaju za goste
- dogovor oko termina ide i dalje sa Gabikom, s tim da ona ne može (zbog usklađivanja termina sa subotičkim i novosadskim glumcima) da garantuje da neće doći do izmena
- zakazivanje predstava za sledeći mesec mora se obaviti do 20. u prethodnom mesecu, s tim da usled više sile može doći i do naknadnog zakazivanja

Ona pitanja koja nas bole kao što su:
- pitanje plaćanja 20% od prodatih karata ćemo rešiti na nivou opštine
- pitanje upravljanja zgradom od strane senćanskom mađarskog pozorišta i od strane KOC-a
nisu ni raspravljanja, jer smo im stavili do znanja da ćemo to pokušati raspraviti sa višim političkim instancama i sistemski rešiti problem, a ne dogovorom između poznanika.

Sledi teži deo posla - pregovori sa opštinarima. Ne znam da li sam nešto zaboravio Debeli?